Sezona koja je iza nas teško može da se opiše drugačije nego kao veliko upozorenje za dva najveća srpska košarkaška kluba. Partizan i Crvena zvezda ušli su u takmičarsku godinu sa visokim ambicijama, ozbiljnim budžetima i jasnim ciljevima, ali su je završili sa mnogo više pitanja nego odgovora.
Ni jedni ni drugi nisu dobili ono što su očekivali. Partizan je ostao bez trofeja, Crvena zvezda je sezonu “ublažila” osvajanjem Kupa Radivoja Koraća, ali su oba kluba u ključnim takmičenjima ostala ispod standarda koji su sami sebi postavili. Ipak, kada se podvuče crta, crno-beli imaju nešto jači argument u međusobnom poređenju – derbije.
Partizan nije imao sezonu za slavlje, ali je protiv najvećeg rivala pokazao više. Crno-beli su u Evroligi dva puta savladali Zvezdu, najpre u dramatičnom meču u Beogradskoj areni, rezultatom 79:76, posle velikog preokreta i utakmice koja je odigrana pred 21.854 gledalaca, što je bila najveća poseta u protekloj evroligaškoj sezoni. Potom je Partizan i u drugom evroligaškom derbiju bio bolji, kada je kao gost pobedio Crvenu zvezdu rezultatom 82:89.
Još veći udarac crveno-belima Partizan je zadao u ABA ligi. U polufinalnoj seriji regionalnog takmičenja crno-beli su eliminisali Zvezdu sa 2:0, a drugi meč dobili su u gostima rezultatom 89:78. Time je Partizan direktno zatvorio Zvezdinu regionalnu sezonu, dok je sam otišao korak dalje i izborio “samo” finale ABA lige.
Partizanovo finale završeno je bolno. Dubai je u četvrtoj utakmici finalne serije slavio u Beogradu 83:81, dobio seriju sa 3:1 i osvojio prvi trofej u istoriji kluba. Za crno-bele je to zvanično kraj sezone bez pehara.
Sa druge strane, Crvena zvezda je imala momenat spasa u Kupu Radivoja Koraća. Crveno-beli su u finalu pobedili Megu 106:84 i osvojili trofej koji je sprečio da sezona bude potpuno prazna. Ipak, taj Kup nije uspeo da sakrije ostatak slike – eliminaciju u ABA ligi od Partizana, pad u domaćem prvenstvu i ponovo nedovoljno ubedljiv evropski rasplet.
KLS je bio poseban udarac za oba večita rivala. Partizan je u polufinalu završnog turnira izgubio od FMP-a (92:79) i ostao bez prilike da brani titulu šampiona Srbije. Zvezda je iste večeri doživela novi šok, pošto ju je Spartak iz Subotice izbacio u polufinalu rezultatom 90:89.
Simboličan kraj domaće sezone stigao je kroz finale u kojem nije bilo ni Partizana ni Crvene zvezde. Spartak je pobedio FMP sa 76:73 i postao novi šampion Srbije, pa je prvi put od osamostaljenja Srbije titula završila van vitrina večitih rivala. To je možda i najjača slika sezone: srpska košarka dobila je prvaka koji nije ni crno-beli ni crveno-beli.
Ni Evroliga nije donela ono čemu su se navijači nadali. Zvezda je završila kao deseta u ligaškom delu i ispala u prvoj rundi plej-ina, dok je Partizan sa učinkom 16-22 ostao daleko od mesta koje vode u plej-in i plej-of.
Posebnu težinu svemu daje činjenica da su oba kluba tokom sezone prošla kroz velike trenerske potrese. U Partizanu je kraj jedne velike ere stigao odlaskom Željka Obradovića. Legendarni trener je u novembru podneo ostavku posle poraza od Panatinaikosa, u momentu kada je Partizan bio na skoru 4-9 u Evroligi i nalazio se na 18. mestu.
Nasledio ga je Đoan Penjaroja, koji je stigao u decembru, u pokušaju da se sezona stabilizuje i makar delimično vrati u željeni pravac. U tome i jeste delimično uspeo: Partizan nije spasao Evroligu, nije osvojio trofej, ali je pod njim ipak uhvatio ritam, dobio Zvezdu u važnim mečevima i stigao do ABA finala. Prema dostupnim informacijama, Partizan je sa Penjarojom dogovorio nastavak saradnje, odnosno produženje ugovora do 2028. godine, što pokazuje da klub želi kontinuitet na klupi posle turbulentne sezone.
Kod Zvezde je trenerska slika bila još nestabilnija u samoj završnici. Saša Obradović je napustio klupu crveno-belih nakon neuspeha u ABA ligi, a klub je saopštio da je došlo do sporazumnog raskida saradnje. Ekipu je potom privremeno preuzeo Milan Tomić, sa zadatkom da vodi tim kroz završnicu domaćeg prvenstva. Međutim, ni ta promena nije donela reakciju – Zvezda je ispala već u polufinalu.
Najveća promena na Malom Kalemegdanu došla je odmah po završetku sezone. Crvena zvezda je imenovala Ibona Navara za novog trenera, čime je otvorila novo poglavlje i praktično priznala da prethodni model nije dao rezultat. Španski stručnjak stiže posle izuzetno uspešnog perioda u Unikahi, sa kojom je osvojio sedam trofeja za četiri sezone.
Navaro ne dolazi kao ime iz evroligaškog vrha po reputaciji, već kao trener koji ima sistem, energiju i jasne uloge za svoje igrače. On će prvi put raditi van Španije.
Njegov dolazak poklopio se i sa povratkom Miloša Teodosića u klub, ali u novoj ulozi. Teodosić je imenovan za sportskog direktora Crvene zvezde, čime je Zvezda praktično promenila i trenerski i sportski pravac u veoma kratkom periodu. To je jasan signal da se na Malom Kalemegdanu sprema ozbiljna rekonstrukcija, ne samo ekipe, već i načina vođenja tima.
Kada je reč o rosteru, Zvezdu čeka leto sa dosta otvorenih pitanja. Deo igrača ima ugovore i za narednu sezonu, dok su neki na ugovorima koji ističu ili ulaze u fazu odluke. U međuvremenu je Davidovac produžio saradnju sa Zvezdom na još dve sezone, što znači da će ostati deo novog projekta, dok je Kodi Miler-Mekintajer napustio beogradske crveno-bele i krenuće put Pireja.
Partizan, za razliku od Zvezde, trenutno deluje kao klub koji makar na klupi pokušava da zadrži kontinuitet. Penjaroja ostaje, a crno-beli će očigledno pokušati da oko njega naprave roster koji više odgovara njegovim zahtevima. Lider tima, Karlik Džons produžio je ugovor do 2028. godine, Dvejn Vašington je zvanično napustio klub, dok se statusi igrača poput Šejka Miltona, Džabari Parkera, Sterling Brauna, Bruna Fernanda idalje vode kao nepoznati i male su šanse da budu deo tima i sledeće sezone.
Pod košem se već pominju promene. Partizan je produžio saradnju sa Tonjem Džekirijem, koji je stigao tokom sezone i ostaće deo ekipe za sezonu 2026/27. Istovremeno, pojavile su se i informacije da su crno-beli postigli dogovor sa Kevarijusom Hejsom, centrom Monaka, na dvogodišnji ugovor, ali to za sada treba tretirati kao nezvaničnu informaciju dok je sam klub ne potvrdi.
Dakle, i Partizan i Zvezda ulaze u leto promena. Razlika je u tome što Partizan menja roster oko trenera koji je već preživeo najteži deo sezone, dok Zvezda menja gotovo celu konstrukciju – trenera, sportskog direktora i, vrlo verovatno, dobar deo ekipe. Kod crno-belih se traži nadogradnja posle bolnog kraja, dok se kod crveno-belih kreće u novi projekat od samog temelja.
Zato se ova sezona može opisati kao neuspešna za oba kluba, ali ne potpuno ista. Partizan nema trofej, i to je ogroman minus. Klub takvog renomea, sa takvom podrškom i ambicijama, ne može sezonu bez pehara da proglasi uspešnom. Međutim, Partizan ima argumente koji mu daju nešto bolji položaj u odnosu na Zvezdu: bolji skor u derbijima, pobede u oba evroligaška duela, eliminaciju Zvezde iz ABA lige i plasman u regionalno finale.
To ne znači da je Zvezda bila bez kvaliteta, ali znači da je završila sezonu sa utiskom većeg unutrašnjeg preispitivanja.
