Najtrofejniji evropski košarkaški trener i sada već bivši trener Partizana, Željko Obradović, obratio se javnosti putem videa na “Zoni press” i tim putem je saopštio da ostaje pri ostavci na mestu prvog trenera, te da za nastalu situaciju u klubu odgovornost snosi predsednik Ostoja Mijailović.
Obradović je počeo svoje obraćanje na sledeći način:
“Odlučio sam se na jedan korak koji je bio izuzetno težak za mene, preuzeo sam odgovornost za sve ono loše što se dogodilo u ovoj sezoni i naravno da sam ostao pri toj odluci. Dobio sam nebrojano poruka i razlog je što se obraćaj je baš zato što ste vi tražili, da sve razjanimo. Odluka je zaista bila teška, a sve što se dogodilo posle toga, nisam mogao da utičem na to. Mnogo mi je teško da se prisetim sve što smo prošli zajedno sa Partizanom. Ispisali smo priču koja će teško ikada više biti ponovljena, ali to isključivo zavisi od vas samih, navijača Partizana koji su pravili atmosferu koja je prepoznata u svetu. Vi ste najveća snaga Partizana. Čak i u porodici kada se nešto desi, najbolje je da i ostane u porodici”.
Nakon meča sa Panatinaikosom doneo je odluku da napusti klupu Partizana:
“U sredu kada sam dao saopštenje i sve što sam rekao u tom saopštenju stojim iza toga. U utorak uveče posle teške utakmice za mene, rekao sam stručnom štabu da donosim odluku za koju sam bio siguran da je dobra za klub i ekipu. Tu odluku sam sledećeg jutra saopštio predsedniku kluba i on je razumeo moje razloge. Razgovor je bio veoma korektan. Rekao je da me je video na utakmici i da je shvatio da je to jedino što mogu da uradim. Dogovorili smo se da se ja obratim javnosti, a ne klub, ali informacije kruže i teško ih je kontrolisati. Kada sam shvatio to, obratio sam se isti dan. Zvao sam portparola kluba, on je nazvao predsednika i da donesemo odluku da li je to to. Jedino je predsednik kluba tražio da dodam u tom pismu da je to neopoziva ostavka i da će njemu biti lakše da sa time izađe pred navijače i ja sam se sa tim složio i znao sam da je to odluka iza koje stojim”.
Potom je pričao o dočeku navijača nakon povratka iz Atine:
“Onda počinje da se događa sve ono što se dogodilo. Vratio sam se iz Atine, a igrači su imali nekoliko dana slobodno. Upravi sam dao priliku da napravi ono što mislim da je najbolje. Posebno jer je tim imao tri utakmice kod kuće što je neuporedivo lakše. Nisam više mogao, nisam imao više snage u sebi. Dao sam sve što sam mogao i nemojte mi zamereti. Odluka je veoma stresna, a verovatno sam najteže trenutke u životu kada ste me vi sačekali, kada me je sakečala moja devojčica koja me sačeka svaki put kada dođe u Arenu. Emocije koje sam tada doživeo, nikada nisam i sada mi je veoma teško da pričam o tome. Moj prijatelj me doveo u stan, legao u krevet i sat vremena sam gledao u plafon… Nisam mogao. NIsam hteo da se sve to dogodi, ali navijači su odlučili da probaju nešto da urade. Par minuta posle moje ostavke, predsednik mi se zahvalio, a onda na moje veliko iznenađenje počinje da se događa….”
Zatim, dobija poruku od predsednika kluba:
“Dobio sam poruku od predsednika kluba, da su oni imali Upravni odbor i da moja ostanka nije prihvaćena. Pozvao me je da dođem u klub, naravno prihvatio sam jer su to ljudi sa kojima sa radio i to su ljudi koji su doveli da Partizan bude gde je. Sastanak je bio sa ljudima koji rade u klubu, meni veoma dragi ljudi. Predsednik je počeo da su svi saglasni da ne žele da podnesem ostavku i svi su to ponovili. U mom obraćanju sam rekao da ostajem pri svojoj odluci, ali da sam sada iznenađen i pitao sam predsednika šta se to promenilo od trenutka od kada je on izašao u javnosti i prihvatio moju ostavku. Šta se to promenilo u 24 sata?”
Ističe da Ostoja Mijailović snosi odgovornost za celu situaciju:
“Promenilo se to što se dogodila reakcija navijača. Bez obzira na to, ja sam bio rešio i to je bilo to. Nisam mogao više. Odluka o kojoj sam dobro razmislio i iza nje stojim. Molim navijače na jedinstvo, da svaku sledeću utakmicu bodre igrače, sve ljude u klubu. Ova situacija nije normalna i nije dobra za klub. Za ovu situaciju snosi odgovornost prvi čovek kluba, Ostoja Mijailović i to sam mu rekao. Šta će on raditi, to ne znam. Mene su zvali ljudi iz skupštine da su napustili klub, to takođe nije bilo dobro. Ne želimo da dođe do situacije da dođe do nekih situacija da nas Evroliga kažnjava. Vratili smo Partizan u Evroligu, to ne može niko da nam oduzme, to je bio moj san”.
Dotakao se i ovog leta, konkretno transfera Dilana Osetkovskog :
“Ovo prvi put radim i pričam, ali pričam zbog vas. Neke stvari nisu bile normalne u finkcionisanje kluba. Iznosim ovo zbog vas. Sportski direktor Zoran Savić nije imao ugovor, a radio se prelazni rok. Na moje insistiranje smo pričali svaki dan, i bio sam iznenađen kada sam dobio da Brendon Dejvis ide iz kluba i da Osetkovski treba da potpiše iako sam rekao predsedniku da to nije igrač za nas u tom trenutku, a on mi je rekao da smo ga već potpisali. OSetkovski nije bio moj potpis, ali pričamo o momku koji je bio izuzetno vredan. Radio je i ponašao kao pravi profesionalac, ali istine radi to nije bila moja odluka”.
Potom je pričao i o turniru u Australiji:
“Podržao sam ideju kluba, ali tamo su nam se igrači ispovređivali. Igrali smo sa samo jednim visokim igračem. Tada sam rekao, na terenu, obavio sam razgovor, da Zoran ovako ne može da radi, bez ugovora. Rekao sam da li shvata u kakvoj smo situaciji, da li shvatate da vaš odnos nije normalan. Da ne može Zoran da radi bez ugovora jer je to bilo dobro za klub. Želeo sam da dovedemo peticu pre nego što počne sezona. Molio sam i da ostavimo Ajzeu Majka, ali nismo uspeli o tome. Na kraju je došao Bruno, ali da bismo doveli Bruna, morali smo da otpustimo Frenka Nilikinu, jednog plejmejkera. Delikatna odluka, ali morali smo da dovedemo visokog igrača, a onda su se povredili Šejk i Karlik, dva izvanredna igrača i čoveka. To je izuzetno teška situacija za mene kao trenera. Tražili smo rešenja”.
Kao i o finansijama:
“Vraćam se na početak Evrolige kada smo u prvom kolu gostovali u Dubaiju, a imajući u vidu da smo se vraćali odmah za meč protiv Milana. Tražio sam čarter, i dobio sam odgovor da klub nema para, a vraćam se na priču o velikom budžetu… Nije baš logično. Ond sam tražio od kluba da napravi čarter da idu i navijači da se to izniveliše, nije uspeo. Onda sam tražio biznis klasu za igrače, rekli su da nema biznis klase, a kada smo ušli u avion u kojem je bila biznis klasa. Zato sam o tome pričao na konferenciji za medije i potom mi se obratio predsednik kluba i sarkastično mi rekao ‘hvala na podršci’. Zaista u tom trenutku nisam znao o čemu se radi i za ponašanje navijača protiv predsednika kluba. Odmah sam na sledećoj utakmici pozvao igrače na jedinstvo. Mislim da niko ne treba da se vređa. Zvao sam predsednika kluba posle te poruke koju sam dobio i nikada mi se nije javio. Od tog trenutka mi nemamo nikakav odnos. Imali smo sastanke, jedan od njih je bio posle utakmice protiv Fenerbahčea sa stručnim štabom da pita zbog čega tim izgleda kako izgleda. Rekao sam mu da pozove pojedinačno igrače da vidi njihovo mišljenje. Ja ne napadam moje igrače, rekao sam im sve u lice i direktno kao i uvek. To ne važi samo za ovu generaciju, već sve generacije. Mnogi su me zvali da mi pruže podršku u ovim teškim trenucima. Nismo kao klub funkcionisali kao jedan, imali smo mi razmimoilaženja i ranije, kao što je to on jednom prilikom rekao”.
Nastavio je:
“Kada je bilo napada i na njega i na mene, rekao sam mu da klub mora da reaguje i da klub mora da ima nekoga ko se bavi time, da se laži, podmetanja, tračevi, da se tome stane na put. Nisam dobio podršku za to, napravljena je velika greška. Prelazio sam preko mnogo stvari, jer moj posao je teren, ali u Partizanu sam imao breme da se bavim mnogim drugim stvarima koje nemaju veze sa terenom. Da sam to imao u nekim drugim klubovima, napustio bih mnogo ranije sve to, ali nisam mogao da napustim ovde zbog Partizana jer je to moja najveća ljubav”.
Za kraj, poručio je:
,,U Partizanu sam imao breme, gde moj rad nije bio samo na terenu. Da sam imao tu situaciju u drugim klubovima, mnogo ranije bih napustio. Nisam, jer je to moja najveća ljubav. Bilo je predivno. Sa druge strane, kada imate pritisak, još koji sam imao pre 35 godina kada sam prvi put seo na klupu Partizana, ali su mi sve te stvari na koje nisam mogao da utičem uticale na energiju i na ono što radim. Ovaj klub će da živi i bez Željka Obradovića i bez svih velikih imena koja su prošla kroz istoriju kluba. Znate koliko fantastičnih igrača i ljudi je prošlo tuda. Imao sam sreću da se nađem sa generacijom ‘92, koji su me i napravili. Nažalost Željko Rebrača nije mogao da dođe, uvek se setimo i Dragiše Šarića, koji nas je napustio. Uvek ga se setimo. Sinđa je pokrenuo to da se uvek nađemo i družimo. Ta generacija je ostavila najveći trag u Partizanu, ali ne smemo da zaboravimo i ostale, koji su istorija ovog tima i siguran sam da će ponovo neki drugi ljudi ispisvati lepu istoriju. Kao što smo i mi ispisivali. Navijači, vi ste snaga Partizana i nemojte da odustajete od toga, uvek ću biti tu za vas. Nadam se da ovo nije poslednji put da sam u Partizanu. Kako i kada, ne mogu da kažem i ne želim. U nekim drugim okolnostima… U nekim boljim vremenima, da li će doći i kako će doći, nadamo se. Hvala svim ljudima sa kojima sam sarađivao, svim sponzorima, igračima, ljudima iz Upravnog odbora koji su podneli ostavke. Molim ih da to ne rade i da razmisle. Na kraju, čovek ima čast i obraz. Uvek sam bio direktan u uvek sam se obraćao i nadam se da će ovo obraćanje uticati na to da sve uradite da Partizan bude onakav kakav je bio, kakvim ste ga uvek napravili. Hvala vam još jednom svima”, zaključio je Obradović.
