Nova sezona, stara očekivanja – Partizan između ambicija i realnosti

Sa početkom nove košarkaške sezone iza ugla, Partizan ulazi u još jedan ciklus pun obavezujućih očekivanja javnosti i navijači, ali i izazova koje sezona donosi. Crno-beli su prošle godine potvrdili regionalnu dominaciju osvajanjem ABA lige protiv Budućnosti (3:1 u finalu), potom pomalo iznenađujuće u podmlađenom sastavu osvojen je trofej Košarkaške lige Srbije, ali evropska ambicija i dalje ostaje glavno pitanje – može li Partizan da se ustali u samom vrhu Evrolige, gde po tradiciji, finansijama i kvalitetu (na papiru) pripada?

Jer ruku na srce, koliko god da je u regionalnim i domaćim takmičenjima cilj ostvaren, treba biti iskren i priznati da u evropskim okvirima Partizan već drugu sezonu ne isporučuje zacrtane ciljeve i ne uspeva da bude učesnik doigravanja. Prošle sezone, u izuzetno tesnom finišu, Partizan je zauzeo 12. mesto i utisak je da ga je spori početak sezone sa dve pobede i osam poraza koštao učešća u plej-ofu ili plej-inu.

I dok je prošle sezone (objektivni) izgovor bio formiranje totalno novog tima, gde je jedini starosedelac bio sada već bivši centar crno-belih, Balša Koprivica, a mnogobrojnim novajlijama u timu bilo potrebno vreme da usvoje Obradovićeve zahteve i adaptiraju se na evroligaški nivo, ove godine to pak nije slučaj. Okosnica tima je zadržana i time ponovo uspostavljen kontinuitet, nekolicini su ugovori produženi, oni koji nisu zadovoljili više nisu u klubu, a novajlije suvim talentom i reputacijama predstavljaju neophodnu infuziju kvaliteta na deficitarnim pozicijama.

Ono što je sigurno, podrške neće izostati. Očekivano, po rečima predsednika kluba Ostoje Mijailovića, prodate su sve puštene sezonske ulaznice za predstojeću sezonu, što će timu garantovati najbučniju i najstrastveniju podršku na domaćem terenu. Međutim, tradicija i lojalnost publike obavezuje, a trener Željko Obradović zna da su pred njegovim timom meseci u kojima će gotovo svaki mali detalj na utakmicama Evrolige odlučivati o konačnom plasmanu. Zadatak će biti za nijansu teži, budući da ove sezone takmičenje broji dva učesnika više, pošto su naknadno dodati Dubai, Hapoel Tel Aviv i Valensija, dok se berlinska Alba spustila u Fibinu Ligu Šampiona.

Šta je dobijeno, a šta izgubljeno u letnjem prelaznom roku?

Nakon trofejnog završetka prošle sezone, na prvi pogled se nije očekivalo da će u redovima šampiona ABA lige biti mnogo kadrovskih promena. Pa ipak, daleko od toga da je u Partizanu bilo dosadno ovog leta.

Krenimo od ostanaka. Nakon iscrpljujuće sage koja je trajala nekoliko dana, klub je produžio ugovor sa možda i ključnom figurom svih uspeha ostvarenih u prošloj godini-Isakom Bongom. Iza Bonge je sezona života, u kojoj je potpuno eksplodirao u igračkom smislu iako je bio primoran da igra van svoje primarne pozicije na krilu i vreme na parketu mahom provodi na poziciji krilnog centra. Malo je reći da je Bonga isporučio svoje. Stvari koje on radi na terenu često se i ne mere statistikom, poput izbijenih lopti, smetnji na linijama dodavanja, otvorenih kontri, uspešnih preuzimanja…

Napadački, Bonga je takođe bio faktor, najčešće kažnjavajući odbrane spot-ap trojkama u visokim procentima, kao i prisutnošću na obruču i skoku. Kao kruna svega, sa nemačkom reprezentacijom Bonga je na minulom Evrobasketu osvojio zlatnu medalju, a maestralno izdanje u finalu krunisano je zvanjem MVP-a finalne utakmice. Nema sumnje, najvažniji letošnji posao za klub.

Nešto ranije, tokom same sezone, uz mnogo manje drame saradnja je obnovljena sa Sterlingom Braunom, ponajboljim šuterom ekipe i jednim od nosilaca prošlogodišnjeg tima. Iako početak sezone nije obećavao, Braun je uspeo da pod Obradovićevom komandom pronađe svoj napadački i šuterski ritam i nađe svoje pozicije. Utisak je da je kako je sezona odmicala Braun igrao sve jednostavnije, oslanjajući se dominantno na svoje najjace oružje-šut, na uštrb drugih rešenja. Rezultat je 50-40-90 sezona, odnosno 50% šuta za 2, 40% šuta za 3 i 90% sa linije slobodnih bacanja, što je impresivan podatak zasigurno vredan novog ugovora.

Umesto neprepoznatljivo lošeg Ife Lundberga u redove crno-belih stigao je bivši bek Filadelfije, Njujorka, Minesote, Detroita, Los Anđeles Lejkersa i Bruklina – Šejk Milton. Radi se o veoma atletičnom, svestranom beku, sposobnom da bude opasan po koš i sa distance i u prodoru, kao i da igra od lopte i u solidnoj meri i sa njom. Odbrambeno, Milton nije elitan, ali je tačan u svojim zadacima što individualno, a još više timski, gde mu visina omogućava da itekako bude faktor u preuzimanju i borbi za poziciju sa visokim igračima.

Posebno impresivne godine u njegovoj karijeri bile su one u Filadelfiji, gde je u drugoj sezoni u timu čak i dobio glasove u trci za najboljeg šestog igrača lige. To dovoljno govori o njegovom kvalitetu, posebno u napadačkom smislu, gde je neretko u odsustvu glavnih zvezda tima dobijao šanse i brojao čak i do 30 poena u pojedinim utakmicama. U Partizanu ga čeka značajna uloga u spoljnoj liniji zajedno sa starosedeocima Karlikom Džonsom i Duejnom Vašingtonom.

Možda i najzvučnije pojačanje ovog leta, bar što se tiče kvaliteta i imena jeste dolazak Džabarija Parkera u crno-beli tim. Pravo niotkuda se pojavila informacija da će doskorašnji krilni centar Barselone pojačati tim Željka Obradovića, toliko da je delovalo i ne tako realno na prvi pogled. Ipak, Parkera čeka uloga startera i najverovatnije prve napadačke opcije ekipe koja je prošle sezone baš na tom mestu imala najmanje igračkih opcija od značaja (s tim u vezi i odlazak Ajzee Majka).

Džabarija Parkera ne treba preterano ni predstavljati. Radi se o rasnom strelcu, elitnom šuteru sa pozicije 4, sposobnog da sam kreira sebi prostor iz ranih situacija-licem, sa visokog posta, niskog posta, izlaznih kretnji…To će mu biti i glavni zadatak u ekipi kojoj je prošle godine ponajviše nedostajalo poena iz unutrašnje linije od igrača koji se ne zovu Tajrik Džons. Džonsova agresivnost i vertikalna igra iznad obruča kao i na niskom postu, uz Parkerovu igru spolja i širinu koju otvara kao takav garantuje dobar spejsing tradicionalno dobro raspoređenog napada pod palicom trenera Željka Obradovića.

Ne nužno kao direktna zamena za odlazećeg Brendona Dejvisa iz Unikahe je stigao Dilan Osetkovski. Čini se da je ovim potezom trener Obradović doveo kopiju Nikolo Melija iz najboljih dana, ili pak nešto manje atletičnog Alena Smailagića iz nešto skorije prošlosti. Koje god poređenje uzeli, ideja je jasna-Osetkovski je takozvani “tweener” između pozicija 4 i 5, kojeg odlikuje dobar šut spolja i izvrstan igrački IQ kojim se služi da čita razne situacije.

Nije Osetkovski brilijantan atleta, niti defanzivac, ali će ekipi ponuditi pouzdanu igru u reketu na niskom postu protiv igrača svojih gabarita i manjih, igru u “pik-en-pop”, kao i solidan pregled igre u “short roll” situacijama nakon “pik-en-rola”. Ono što potencijalno može predstavljati problem u bližoj budućnosti, barem dok (ili ako uopšte) klub ne bude reagovao na tržištu i doveo klasičnog centra, jeste činjenica da je Osetkovskom ipak bliža pozicija 4. Na 5 ipak nema dovoljno snage, eksplozivnosti ni brzine da odgovori zahtevima te pozicije u potpunosti, ali u nedostatku drugih opcija u reketu, izuzev Tajrika Džonsa, biće primoran da popuni minute koje atraktivni centar crno-belih presedi na klupi.

I za kraj, u senzacionalnom transferu o kome bruji čitav košarkaški svet, srednjoškolska 18-godišnja senzacija iz Finske, Mika Murinen, potpisao je trogodišnji ugovor sa Partizanom i tako sišao sa putanje koja mu je predviđana – srednja škola, potom koledž i NBA draft. Razlog – samopouzdanje stečeno na minulom Evrobasketu, gde je Murinen bio pravo otkrovenje turnira i bio značajan faktor u istorijskom uspehu reprezentacije Finske, koja je osvojila 4. mesto. Murinen je shvatio da srednjoškolska košarka sa vršnjacima više njemu nema šta da ponudi u igračkom smislu, pa se otisnuo na nivo koji je izuzetno veliki i za mnogo starije od njega-evroligaški, i to manje ni više nego kod velikog Željka Obradovića.

Nema sumnje da je dovođenje Murinena za Partizan fenomenalan potez pre svega u marketinškom smislu. Bez obzira kako se mladi Finac bude pokazao, njegova popularnost i talenat, kao i visoke draft projekcije, značiće proboj Partizana u međunarodnim, a posebno američkim košarkaškim krugovima budući da je izvesno da će mnoštvo skauta posetiti Beograd tokom sledeće godine. Teško je reći koliko će tačno mladi Murinen doprineti samoj igri i rezultatu u sezoni sa najvišim ambicijama, i koliko će prilike uopšte dobiti, ali čak i da podbaci i napusti klub nakon jedne sezone, Partizanu izvesno sleduje visoka otkupna klauzula.

Klub su, pored pomenutih igrača iz prošle sezone, napustili i Frenk Nilikina (prešao u Olimpijakos za obeštećenje od 300 hiljada evra), kao i Balša Koprivica, koji je u potrazi za više minuta i većom ulogom izabrao Bahčešehir. I dok se zamena za Nilikinu još traži (predsednik Mijailović tajanstveno je najavio mladog australijskog igrača kao budućeg nosioca ekipe), zamena za Koprivicinu ulogu nominalno će biti Aleksej Pokuševski, koji je pod posebnim režimom treninga i ishrane tokom leta uspeo da nabaci značajnu mišićnu masu i plan je da pređe na poziciju centra. Naravno, treba reći i da klub već odavno traga za pojačanjem na poziciji klasične petice, kako bi se Dilan Osetkovski rasteretio i sišao na prirodnu poziciju 4 i cela selekcija ekipe zaokružila i upotpunila, ali za sada bez uspeha.

Koliko može Partizan u sezoni 2025/2026?

Pitanje od milion dolara jeste koliko Partizan može ove godine i gde su krajnji dometi ekipe. Na konferenciji za novinare održane nakon media day dana i predstavljanja ekipe, predsednik kluba Ostoja Mijailović je pored finansijskog izveštaja javnost obavestio i ambicijama kluba ove sezone, koje glase: top 6 u Evroligi, titula u ABA ligi, i veća disciplina u klubu. Ako pitate većinu navijača Partizana, uzimajući u obzir i budžet i kvalitet tima-prilično realni ciljevi.

Na papiru, Partizan je formirao jednu od najpotentnijih ekipa na celom kontinentu. Spoljna linija u kojoj figuriraju napadački virtuozi poput Karlika Džonsa, preporođenog Duejna Vašingtona i Šejka Miltona, definitivno je jedna od najkvalitetnijih u takmičenju. Poznato je koliko je za trenera Obradovića važno u ekipi imati pouzdane “ball handlere” sposobne da napadaju preuzimanja sa visokim igračima i tako kreiraju sebi pozicije za poene, ili saigračima dobre situacije, a sva trojica su izvrsna u tom segmentu igre.

Kada na to dodate i dokazane šutere sa krilnih pozicija poput Brauna i Marinkovića, kao Parkera sa pozicije 4, Bonginu sveprisutnost i angažovanost u odbrani i skoku, Tajrikovu agresivnost i snagu na obruču i lucidnost Dilana Osetkovskog, dobijate zaista kompletnu ofanzivnu mašinu od koje se očekuje da postizanje poena ne bude problem.

Ipak, košarka se igra u oba smera, a Partizan defanzivno deluje manje impresivno nego ofanzivno. Niti jedan od igrača u spoljnoj liniji ne važi za defanzivnog specijalistu (Miltona ćemo analizirati u defanzivi kada utakmice počnu), dok su i Braun i Marinković na krilima ipak više defanzivci na lopti nego van nje. Korektivni faktor koji krpi praznine u defanzivi izvesno će biti Bonga, ali postoji bojazan da “personel” oko njega bude i previše porozan, budući da ni Osetkovski ni Parker sa pozicije 4 ne važe za dobre defanzivce. Kada na to dodamo manjak centimetara kod Tajrika Džonsa i manjak mase Alekseja Pokuševskog, dobijamo situacije i duele sa snažnijim igračima koji će izvesno predstavljati problem za ekipu.

Takođe, brine i skok. Partizan je prošle sezone bio ubedljivo poslednji po defanzivnom skoku u celoj Evroligi, i čini se da nije na odgovarajući način odgovorio na taj problem. Famozno pojačanje na centru još uvek nedostaje, a pomenuti kadar izuzev Džonsa i Bonge ne može se smatrati dobrim skakačima. Ekipi fali centimetara i mišića u unutrašnjoj liniji i postoji bojazan da će ekipe to eksploatisati na skoku, što se i videlo u pripremnim utakmicama.

I upravo će od odbrane i skoka zavisiti Partizanov plasman u ovoj sezoni. Napadački, ekipe trenera Obradovića u dužim ili kraćim periodima sezone igraju ponajbolju košarku u Evropi i sa oružjem koje trenutno raspolaže za očekivati je da tako i bude ove sezone. Ukoliko Partizan svoju odbranu uigra, a posebno u unutrašnjoj liniji gde postoje već navedeni problemi, i dovede na makar prosečan evroligaški nivo, ekipa ima šanse da iskaže sav svoj potencijal i možda čak napadne zacrtano 6. mesto. Međutim, u koliko se pozicija 5 ne popuni robusnim skakačem i snažnim igračem za kojim ekipa vapi, biće jako teško i najboljem napadu nadoknaditi minuse koji bi nastajali pozadi.

U domaćim okvirima, imperativ je odbraniti trofej ABA lige u novom formatu takmičenja. Izvesno je da će u regionalnom takmičenju mlađi igrači poput Bošnjakovića, Lakića, Nakića, Murinena i Mijailovića (u koliko ne ode u Metalac na pozajmicu) dobijati veću šansu i minute da se dokažu. Na Partizanu je da proba da ne troši nosioce igre previše na objektivno lakšim utakmicama u ABA ligi, kako bi ih ostavio sveže za teške evroligaške izazove.

Suma sumarum-potencijal je ogroman, ali je i konkurencija paklena. Evroliga je bogatija za još 3 nova kompetitivna učesnika, dok su se i svi drugi timovi adekvatno pojačali za start sezone. Ritam utakmica je žestok i zaista nije fraza kada se kaže da će svaka lopta i posed značiti u generalnom plasmanu. Partizan mora da bude fokusiran i da proba da ove sezone neizvesne završnice prelama u svoju korist, što nije bio slučaj puno puta prošle godine. Realistično, napad na 6. mesto je gornji cilj, dok je borba između 7-9. mesta objektivna procena, oko koje vlada konsenzus.

Evroliga kreće iz Dubaija: Partizan na istorijskom otvaranju sezone

Košarkaška Evroliga ulazi u novu eru. Spektakl otvaranja sezone 2025/26 održaće se u utorak, 30. septembra, u “Koka-Kola Areni” u Dubaiju, gde domaći Dubai dočekuje beogradski Partizan. Za klub iz Emirata ovo je istorijski trenutak – prvi nastup u najjačem evropskom takmičenju, i to pred više od 15.000 gledalaca u jednoj od najsavremenijih dvorana regiona. Karte su planule velikom brzinom, a interesovanje je nesvakidašnje i za evropske standarde. Biće to istorijski događaj ne samo za domaćina, već i za celo takmičenje, jer simbolizuje širenje Evrolige na Bliski istok i nove, ambiciozne projekte koji menjaju mapu evropske košarke.

Ekipa Željka Obradovića stiže na Bliski istok gotovo kompletna. Mika Murinen i Mario Nakić neće putovati zbog povreda i kasnijeg priključivanja ekipi. Posebno dobra vest za crno-bele je povratak centra Tajrika Džonsa , koji će biti spreman za duel nakon povrede zadobijene na pripremama, baš kao i Aleksej Pokuševski.

Ekipa Jurice Golemca u ovaj duel ulazi sa mnogo kadrovskih problema. Mam Žaite je vrlo verovatno završio sezonu nakon povrede Ahilove tetive, a neizvestan je i nastup Mekinlija Rajta, Nejta Mejsona, Alekse Avramovića, Dvejna Bejkona, novopridošlice Sertača Sanlija kao i Klemena Prepeliča. Nije poznato još uvek ko će tačno nastupiti, ali nema sumnje da će Dubai u duel ući oslabljen.

Iskustvo je u ovom meču na strani Partizana. Beogradski klub je prošao kroz brojne evroligaške bitke u poslednje 3 sezone u takmičennju, dok je za Dubai ovo istorijski debi. To može doneti prednost gostima u kriznim i neizvesnim momentima utakmice. Dubai će pokušati da iznenadi u uvodnim minutima, koristeći euforiju i podršku publike, posebno šutevima sa distance i brzom košarkom kakvu gaji trener Golemac. Ako im pođe za rukom da nametnu ritam, Partizan će morati brzo da reaguje i uspori tempo kako njemu odgovara.

Trener Željko Obradović raspolaže širim rosterom i kvalitetnijom klupom, posebno kada se uzmu u obzir izostanci u redovima Dubaija, što može doći do izražaja. Posebno je osetna prednost u unutrašnjoj liniji, gde tandem Parker-Džons nema adekvatne defanzivce u redovima Dubaija.

Domaćin ima motiv da dokaže da pripada eliti, dok Partizan mora da opravda status favorita. Očekuje nas zanimljiv duel u kome Partizan ima lepu priliku da startuje novu sezonu pobedonosno-nešto što mu nije uspelo u prethodne tri godine.