Vučević: Nisu centri nestali, samo smo se adaptirali na Jokića

Završeno je spektakularno veče u dvorani Stožice. U Ljubljani su tokom prethodna dva dana bili brojni bivši i sadašnji asovi svetske košarke, kako bi u “Noći zmaja” pozdravili velikog Gorana Dragića.

Okupio je bivši slovenački reprezentativac brojne NBA zvezde, najistaknutije igrače i košarkaške legend sa ovih prostora, a među njima se našao i reprezentativac Crne Gore, Nikola Vučević.

“Veliki događaj za njega i za košarku generalno. To što je uspeo da okupi ovoliki broj bivših i sadašnjih igrača, toliki broj velikih imena na jednom mestu, samo pokazuje kakvu je karijeru imao, koliko ga ljudi cene i koliko je značio košarci. Čast mi je što sam pozvan među svim ovim legendama i sadašnjim igračima,” rekao je centar Čikago Bulsa na početku razgovora za Meridian sport.

Prija mu dolazak u glavni grad Slovenije. Ne samo zbog poslednjeg Dragićevog plesa, već i zato što je dobio priliku da se ispriča sa prijateljima, ali i sa rivalima koje dugo nije video.

“Lepo je sresti neke ljude koje nisi dugo video. Prvi put sam sreo Krisa Boša van terena i imao priliku da se sa njim ispričam. Igrali smo toliko puta jedna protiv drugog, bilo je sjajnih duela. Na terenu je bio nezgodan i uvek sam imao mišljenje da je uobražen, a kada ga upoznaš uopšte nije tako. Drago mi je što sam imao prilike da ga sretnem. Novickog takođe, bio je moj idol, gledao sam ga 2005. na EP i tada sam se zaljubio u njegovu igru. Pričali smo i ranije, ali sada sam ga sada sreo posle nekoliko godina.”

A o karijeri košarkaša protiv kojeg se tokom 13-godišnje karijere često sretao na terenima najkvalitetnije lige sveta, naravno, pričao je u superlativima.

“To je priča sama za sebe. Koliko je uspeo, odakle je počeo i dokle je stigao. Vrhunac je sigurno bilo osvajanje EP sa Slovenijom, jer znam koliko mu je to značilo, koliko je uložio u to i koliko je dao slovenačkoj košarci. Pre njega, niko nije gledao na Sloveniju kao na košarkašku zemlju. Uvek su bili tu, blizu ali sa njima su krenuli od nule i malo po malo došli do evropskog vrha. Bio je i Ol-star igra, stigao do finala NBA. Sjajna karijera, svi ga pamte po tome što je igrao sa velikim srcem. Bio je borben, davao sve od sebe. Bilo ga je lepo gledati, sve je radio za ekipu i gde god da je bio, uvek je uspeo da se izbori da bude jedna od nosica.”

A u kojoj kategoriji je Nikola Jokić?

“Već po ovome što je dosad pokazao je sigurno među najboljim igračima koji su ikada igrali. Tri MVP-a, titula, brojke, Ol-starovi… Njegov rezime je već sjajan, a ima još mnogo da igra dok ne završi. Sigurno, kada završi, biće među najboljim igračima u istoriji košarke, možda i najbolji centar svih vremena. To je samo pitanje koliko dugo bude hteo da igra, da se bavi ovim. Što duže to bude radio na ovom nivou, to će sigurno da ostavi toliko dubog trag da ostavi da će teško biti da se pojavi neko tek tako da to obori. Već sada je najbolji igrač sveta, a kada završi biće i među najboljima svih vremena”.

Mnogo se priča o tome kako je promenio igru, pre svega kako je uticao na centarsku poziciju…

“Baš sam sinoć pričao sa Bošem i Novickim, koliko se to promenilo. Boš je bio jedna od prvih četvorki, koji je morao da igra kao petica, iako to nije hteo kada je stigao u Majami, ali bio je primoran. Meni je bilo teško da čuvam takvog igrača. Sada je vrlo mali broj centara koji igraju leđima, klasičnih petica, već igraju skoro kao ranije četvorke. Moraš kao centar da znaš i da spustiš loptu na zemlju i da napraviš prodorš, da imaš šut, pas, da čitaš igru, da se igra kroz tebe… Bilo je priče da centri nestaju – nismo nestali, nego smo se adaptirali na novi način igre i sada smo mi promenili način na koji se koriste centri, kako utiči na igru. Kada se pojave veliki igrači, svi žele da igraju tako. Bio je Kari, sad je Jokić, bio je i Janis. To ne može da se nađe. Jokić je jedan. Možeš da napraviš ekipu da im parira, ali niko ne može da radi to što on radi, da igra kako oni igraju.”

Nekada je promene teško prihvatiti, a još teže navići se na njih.

“Kad sam šutirao poludistancu, to je bilo čudo. Sad – trojke. Pre je bilo zabranjeno da pomisliš da šutneš trojku na treningu, kao, što to radiš, ne treba ti. Sad, samo trojke, samo trojke. Ako se adaptiraš, možeš da traješ, u suprotnom – nestaješ. Košarka se menja, igra se menja. Moraš da se adaptiraš. Tako je u životu. Pre su u novinarstvu bile novine, pa se pojavio interent, pa društvene mreže, sve je brže, ljudi non-stop traže informacije i moraš da se menjaš. Tako da, centri su i dalje tu, samo drugačije izgledamo i igramo, ali i ja više volim ovu igru. Neće ni publika sad da gleda pas centru, koji onda pravi tri-četiri driblinga, pa polako… Sad se brže igra, lepše je za gledanje”.

U Ljubljani je, između ostalih, i sa bivšim košarkašem Partizan Sašom Pavlovićem, kojem su draže boje večitog Zvezdinog rivala.

“Malo se čačnemo, ali ne mnogo. Sad je više oko dece, za koga će da navijaju, ali ne dam se”, zakjučio je Nikola Vučević u razgovoru za Meridian sport.