Uroš Stevanović
Leto je 2022. godine, beogradski crveno-beli po ko zna koji put u sezonu ulaze sa istim ciljevima, ali i dobrom starom boljkom. Svake sezone novi tim, novi igrači, nov sistem, nov trener, sve je novo sem uprave koja obećava iskorak u Evropi ali on uporno izostaje.
No, toga ćemo se dotaći nešto kasnije, krenimo od početka…
Uzbudljivo leto i dobri (loši) potezi
Počnimo sa odlascima. Prvi je sidro digao Maik Cirbes koji nije produžio ugovor i napustio je klub po drugi put. Nešto manji doprinos je dao Nemac u svom drugom mandatu, ali borba na terenu nikada nije bila sporna. Dejan Davidovac je napustio klub i potpisao za CSKA dok je Ostin Holins postao novi košarkaš Makabija. Jedna od legendi kluba i neko ko je bio važan šraf u sistemu Dejana Radonjića, Marko Simonović, objavio je kraj karijere.
Upravo je Dejan Radonjić bio sledeći koji napušta klub i odlazi put Atine, u PAO. Na mesto crnogorskog stručnjaka dolazi Vladimir Jovanović, bivši trener FMP-a i Cibone, a na mesto asistenta postavljen je sveže penzionisani Simonović. A da ne bude da se dešavaju samo odlasci iz kluba, krenulo se i sa pojačanjima.
Prvi je paraf na ugovor stavio Nemanja Nedović, i to trogodišnji. Došao je iz PAO-a nakon što mu je istekao ugovor. Ubrzo su realizovana još dve nove akvizicije, takođe igrači kojima je istekao ugovor sa prethodnim klubom. Hasan Martin iz Olimpijakosa i Džon Holand iz Bursaspora postali su novi članovi tima.
A onda šok! Pomalo neočekivano, Nikola Kalinić je otišao u Barselonu iako su se navijači nadali kako jedan od miljenika gotovo sigurno ostaje. Ubrzo potom, i Nejt Volters i Arijan Lakić su napustili klub. Prvi je otišao u PAO dok se drugi preselio u Zadar.
Nije htela Crvena zvezda sedeti skrštenih ruku i potpisala je u vrlo kratkom roku nekoliko pojačanja. Dalibor Ilić, Filip Petrušev, Ben Bentil i Džejlen Adams su postali novi košarkaši crveno-belih i delovalo je da je tim skoro pa kompletiran. Sa Aronon Vajtom je prekinuta saradnja početkom septembra, a poslednje pojačanje za ovu sezonu, bar se tako mislilo, bio je Miroslav Raduljica.
Početak u regionu blistav a u Evropi “kilav i klimav”
Početak sezone bio je odličan u ABA ligi gde je klub startovao sezonu sa četiri pobede. Sušta suprotnost je u Evroligi gde se startovalo sa četiri poraza. Nije pomoglo ni dovođenje Luke Vildoze 14. oktobra. Do 13. novembra i otkaza treneru Jovanoviću, skor u ABA ligi je bio 4-1 a u Evroligi 1-6. Klub je ponovo pribegao dobrom starom receptu i promenio je trenera. Na klupu je došla trenerska ikona Baskonije, Duško Ivanović.
Pre nego što krenemo o učinku i uticaju trenera Ivanovića, važno je napomenuti kako ovo nije bio prvi put da uprava crveno-belih nema strpljenja i da “sveže” selektiran i neuigran tim nema šansu ni da zaigra kako treba. Nemanje sistema je ozbiljna boljka kluba koji je dugogodišnji evroligaš.
“Duško effect”
Kada je Duško Ivanović dolazio u klub, sigurno je da ni košarkaška javnost a ni navijači nisu očekivali da ekipa odmah “proigra”. Ipak je novi trener tek došao u klub, trebaće vremena da se igrači priviknu na novi sistem… sve su to bile opravdane floskule koje ste mogli koristiti ukoliko rezultati ne budu zadovoljavajući. Ali, “stari lisac” poput Ivanovića je znao kako je dovoljno samo malo izmeniti neke stvari i ekipa će vrlo brzo kliknuti. U Evroligi je krenula prava rapsodija rezultata i serija od šest uzastopnih pobeda kluba sa Malog Kalemegdana, među njima i pobeda u prepunoj Areni u prvom ikada evroligaškom večitom derbiju.
Što se tiče ABA lige, nepobedivi niz je trajao od dolaska trenera Ivanovića sve do početka marta kada su usledila dva uzastopna poraza, od Cibone i Partizana. U Evroligi se sve sjajno odvijalo do 20. kola elitnog evropskog takmičenja i meča sa Žalgirisom. Do tog meča, crveno-beli su imali skor 9-3 pod vođstvom crnogorskog stručnjaka uz dva tesna poraza od Armanija i Barselone, i samo jedan meč gde je Real “razmontirao” Zvezdu u Pioniru. Moglo se nakon meča sa Barselonom čuti kako je Nikola Mirotić svoju trojku za produžetak pogodio gazivši liniju, ali to sve nije imalo nikakve veze sa neobjašnjivo velikim padom igre u nastavku sezone.
U trenutku kada se prvo gubi meč od Žalgirisa, a zatim ulazi u seriju poraza gde u narednom periodu ekipa ostvaruje učinak od 1-5 i time sebi “uništava” šanse za plej-of pre zvaničnog debija svog poslednjeg pojačanja. Treba napomenuti kako je ta jedna jedina pobeda u periodu od šest mečeva ostvarena na jednom od najtežih gostovanja u Evropi, u Tel Avivu protiv ekipe Makabija.
Da li je jedan čovek mogao da reši nagomilane probleme?
Drugi mart i meč sa Bajernom u Minhenu označio je evroligaški debi Fakunda Kampaca u crveno-belom dresu. Kada je 19. decembra 2023. godine KK Crvena zvezda objavila dolazak argentinskog pleja, malo je reći da se uzburkala košarkaška javnost. Mnogi su se zapitali kako je jedan klub poput Crvene zvezde privoleo omalenog Argentinca da potpiše ugovor. Na veliku žalost navijača kluba, početkom januara, crveno-beli su kažnjeni zabranom registracije igrača do kraja februara meseca od strane Evrolige, a to je značilo da će do početka marta Fakundo Kampaco igrati samo ABA ligu.
Kada je na kraju sezone, predvođena upravo Kampacom, Zvezda završila sezonu sa serijom od šest pobeda u nizu, mnogi su se pitali šta bi bilo da je argentinski košarkaš igrao od početka svog dolaska u Evroligi. Da li bi baš magija u rukama koju poseduje Kampaco pomogla da se zaborave i izbrišu svi loši potezi u pripremi sezone i tokom same sezone. Malo verovatno.
Istina, sa argentinskim plejmejkerom je Zvezda imala skor 7-3 u Evroligi, a trener Duško Ivanović je uspeo da klubu obezbedi najuspešniju evroligašku sezonu u novom formatu, završivši kao desetoplasirani sa učinkom 17-17. Ipak, nešto kao da je falilo crveno-belima. Magična reč u ovoj zagonetki je sistem.
Kako doći do uspeha i biti u stalnoj borbi za visok plasman?
Kada se sezona započne sa prilično remontiranim sastavom i novim i neiskusnim trenerom, ne može se očekivati mnogo toga u rezultatskom smislu. Ipak, nakon nepuna dva meseca povući potez gde se mladom stručnjaku uručuje otkaz i dovodi se iskusni stručnjak spreman da odmah napravi rezultat, oslikava drugačiju filozofiju kluba. Ako se jurio rezultat, zašto se uopšte na mesto prvog trenera postavio neko ko nema ne samo evroligaško već bilo kakvo evropsko iskustvo vođenja ekipe? Da li to znači da je Vladimir Jovanović loš trener? Apsolutno ne. To je samo dokaz neodlučnosti uprave kluba i očigledno nejasno postavljenih ciljeva na startu takmičarske sezone.
Sa trenerom Duškom Ivanovićem dobio se taj renome, čvrsta ruka i iskustvo vođenja ekipa u Evroligi, ali ni to nije uvek uslov za uspeh. Osetiće to na svojoj koži sam trener Ivanović na početku naredne takmičarske sezone.
Šta je problem?
KK Crvena zvezda kao jedan od dva najuspešnija kluba u državi, sa silnim trofejima i priznanjima, trebalo bi da predstavlja primer kluba koji je inovativan i napreduje iz godine u godinu, donoseći neke nove sisteme i znanja u nacionalnu košarku, time ispunjavajući stigmu “kluba koji je zadužen za razvoj košarke u državi”. Uostalom, kao i večiti rival, oba kluba su prilično dobro finansirana od strane države, a ponekad se ponašaju kao da nemaju nikakvu odgovornost za rezultate.
Ako se ikada desi momenat da rivali sa dve strane brda zaborave onu narodnu “da komšiji crkne krava” i počnu da sarađuju zajedno ne bi li došli u situaciju da imaju šansu da se bore sa mnogo skupljim i bogatijim timovima Evrolige, tada će moći da se priča o uspešnim sezonama u Evropi i napadima na visok plasman. Privatizacija je nedosanjani san o kome mogu oba kluba samo da maštaju. Do tada, i jedan i drugi klub biće zadovoljni činjenicom da su bolje plasirani od rivala, a sve ostalo su sitnice.
