S02E01: “Povratak kralja” u Partizan!

Godina je bila 2021. mesec Jun, leto tek što je počelo, a dobre vesti uskoro će stići u redove beogradskih crno-belih. Dana 25. tog meseca i zvanično je objavljena vest: Željko Obradović je novi-stari trener Partizana! Mnoge velike priče se na kraju uvek završe povratkom heroja, a ova koju ćemo kroz tri velika teksta proizvesti, možda i nema srećan kraj. Ipak, vredno je spominjanja kako je sve počelo, sva euforija, a i ono što je za njom usledilo. Sezona koja je otvorila novo poglavlje u istoriji ne samo košarkaškog kluba Partizan, već i evropske košarke kako će se ispostaviti. Jer, kako se to obično kaže, uvek je najbolje kod kuće.

Novi trener = novi igrači i vrela krv

Dan koji je usrećio svakog navijača kluba iz Humske, kako mladog koji su mogli samo da čitaju o uspesima Žoca, tako i starog koji je pomno pratio čuveni istanbulski Final 4. Sećali su se rado igrača koji je preko noći postao trener jednog mladog rostera i uspeo da uradi nezamislivo. Da ne dužimo o već poznatom, predsednik kluba će kasnije otkriti kako je došlo do toga da baš Obradović bude trener Partizana. Govorio je kako ne vidi drugog trenera sem njega koji će vratiti Partizan na staze stare slave. Apsolutno nije postojala nikakva druga opcija i vrlo verovatno bi se nastavilo sa lošim rezultatima koji su prethodili.

Brzo su radili sportski direktor Zoran Savić i trener na pojačanjima. Remont tima je bio potreban i adekvatan. Već 2. jula ozvaničen je potpis budućeg kapitena Partizana, Kevina Pantera, na dve godine. Četiri dana kasnije, roster je pojačan za jednog Zeka Ledeja, takođe ugovorom obavezanog na dve godine, kao i domaćim Aleksom Avramovićem. Svega sledećeg dana dovedeno je pojačanje koje je nosilo ogromna očekivanja, koja zaista nije ispunilo, Rodions Kuruc. Usledili su dolasci redom: Dalasa Mura, Alena Smailagića, Jama Madara, Balše Koprivice i Gregora Glasa.

Na polusezoni, vidno primećen je bio nedostatak teškog centra. Pojavila se mogućnost za akviziciju bivšeg igrača Crvene zvezde, Matijasa Lesora, koji je dobio otkaz u Makabiju. Ispostaviće se – najbolji potez uprave. Igrač koji je zauvek promenio atmosferu u Beogradskoj Areni. Tristan Vukčević je kao projekat doveden iz Reala, ali je njegova priča neslavno završena upravo ove tekuće sezone.

Stručni štab trenera Obradovića činili su: pomoćni treneri Hose Maria Iskierdo, Vladimir Androić, Aleksandar Matović i Bogdan Karaičić.

Od penzionisanja Novice do finala ABA

Sezona je započela kao i uvek prijateljskim mečevima. Od mnogih najvažniji je bio onaj protiv Anadolu Efesa u kome je patike o klin i zvanično okačio veliki kapiten Partizana, Novica Veličković. Kvalitetne mečeve je u pripremnom periodu odigrala ekipa kako bi se adekvatno pripremila za izazove sezone.

Redom po takmičenjima, ABA liga je protekla odlično imajući u vidu prethodnu sezonu i katastrofalan plasman crno-belih. Klub je ostvario bilans od 22 pobede i četiri poraza i kao drugoplasirani tim išao direktno u polufinale. Tim je poražen prvo od Crvene zvezde u gostima, potom od Cedevita Olimpije kod kuće, da bi na svetog Jovana doživeli naročito bolan poraz od ekipe Mege. Poslednji poraz ekipa je doživela u jednom pre svega estetski kvalitetnom meču. Naime, klubovi su po dogovoru nosili retro dresove, a meč je odigran u hali Tivoli. Cedevita Olimpija je i tada savladala Partizan i pokazala kako će u budućnosti biti rak rana Željkovog Partizana.

U ovoj sezoni ekipa je ubeležila i jedan rekord ABA lige. U ubedljivoj pobedi nad ekipom Splita 109-49, Partizan je podigao lestvicu najveće razlike u jednom meču na 60 poena. Zaista maestralan meč, praktično savršena utakmica.

Kao so na ranu došao je i Kup Radivoja Koraća u kome je Partizan poražen u finalnoj utakmici od Crvene zvezde. Jedan ubedljiv poraz koji je igrače malo spustio na zemlju i pokazao nedostatke koji će se i te kako osetiti u narednim duelima sa ovom ekipom.

Plej-of ABA lige je došao, a ekipa koja se domogla polufinala sa Parnim valjkom bila je podgorička Budućnost. Savladali su FMP u četvrtfinalnom okršaju i sada su uzdignutih glava išli put Beograda. U glavnom gradu Srbije Partizan je odneo pobedu, da bi osvetu servirali hladnu igrači crnogorskog tima u narednom meču u Morači. Tesna pobeda na mali broj poena, ali vrlo bitna za samopouzdanje. Ipak treći meč i majstorica, deklasiranje protivnika, ubedljiva igra, dokazivanje sile.

Čuvena “Pionir” serija – pražnjenje hale, kazne, napuštanje terena

Poseban odeljak u ovom osvrtanju na sezonu 2021/2022. mora biti odvojen za finalnu seriju turnira ABA lige. Maksimalnih pet utakmica, tenzija na najvišem nivou, ali i košarkaški spektakl, bravure, zakucavanja i na kraju titula kluba sa Malog Kalemegdana.

Prva dva meča su bile dve pobede domaćina. U prvom je Zvezda bila naročito ubedljiva i poprilično lako probila otpor ljutog rivala. U drugom je bilo kontroveznih momenata, stvari kojima nije mesto u košarci i o kojima apsolutno više i ne vredi diskutovati. Svi znamo šta se dogodilo, meč je priveden kraju pobedom crveno-belih.

E sad, kada je hala promenila boju parketa iz crvenog u crno, Partizan je okrenuo list. Tesna treća utakmica, mali broj poena, surova fizička odbrana sa kojom su se susreli. Takođe je bilo stvari koje su po prirodi nekošarkaške, i zbog istih je klub kažnjen smanjenjem kapaciteta hale za naredno domaćinstvo. Ta četvrta utakmica je najbolji meč koji je ovaj sastav odigrao u sezoni. Nakon početka meča gde je Ostin Holins maltene postigao sve koševe i držao tim, Partizan je počeo da sipa iz svih mogućih oružja, u jednom trenutku je razlika išla i preko 30.

Peta utakmica, moglo bi se reći najkontrovernzija u seriji, a to je zaista bilo teško nadmašiti s obzirom na drugu i treću. Sada se dogodilo totalno pražnjenje hale, meč je naime trajao više od tri sata. Jedan takođe jako težak meč, prava majstorica, pravo finale. Kada je konačno priveden kraju imali smo još situacija koje ćemo samo spomenuti ali o njima nećemo dužiti. Titula je otišla u redove crveno-belih, a gorak ukus u ustima je bio kompletnom rosteru Partizana.

Od pobede nad Huventudom do “Burse”

Prosto ovu sezonu kao da je napisao Vilijam Šekspir, da je bila prezentovana u Globu verovatno bi polovina gledališta dobila povišen krvni i srčani pritisak. Šalu na stranu, turbulentan start nakon pobede protiv, ruku na srce, slabije ekipe u vidu Hamburga sa velikim brojem poena. Jedna od značajnijih i upečatljivijih pobeda je bila upravo ona nad španskim Huventudom. U prepunoj hali Aleksandar Nikolić, Kevin Panter je pokazao “Grobarima” šta ume, pogodivši šut sa poludistance za pobedu poput miljenika navijača Vila Hečera.

Već u narednom kolu Partizan doživaljava prvi poraz u Evrokupu, od Andore u jednoj jako mučnoj utakmici. Potom u narednih šest kola gubi samo od Lokomotive Kuban, koja je povodom rata u Ukrajini izbačena iz takmičenja. Svi rezultati koje su timovi imale protiv ruskog kluba nisu se računali u generalnom plasmanu. Nakon ovog dobrog dela sezone, sastav biva poražen u tri od četiri naredna meča. Porazi su bili od Turk Telekoma, Huventuda i Lijetkabelisa, sva tri u gostima. Pobeda je zabeležena i to ubedljivo protiv sastava MoraBanc Andore.

Finiširana je sezona sa tri uzastopna trijumfa i sa identičnim skorom kao i ekipa Huventuda (12-4) Partizan je završio sezonu kao drugoplasirani. U grupi B sedmoplasirani su bili turski predstavnici sa srpskim trenerom na kormilu. Bursaspor Dušana Alimpijevića je grčevitom borbom obezbedio sebi prolaz u narednu fazu takmičenja. Susret osmine finala bio je zakazan za 20. april 2022. Malo je reći da su navijači “poludeli” za kartama za ovaj meč. Beogradska Arena je bila poprište ovog duela zbog prevelikog interesovanja.

Rekordna poseta na ovom meču, čak 19.224 simpatizera crno-belih, od kojih sam i lično bio na tribinama. Samim tim mogu da vam približiti tu euforiju i dešavanja pre meča i razočarenje nakon. Grad je bio prepun, bilo je nemoguće ne osetiti ushićenje. Početak meča, gromoglasno navijanje, raspoloženi igrači. A onda, promašaj zakucavanja Alekse Avramovića, kada smo moji drugovi i ja govorili “Nema veze, biće sve u redu”. Nije bilo u redu. Džon Holand je pogodio trojku i odveo meč u produžetak, u kome je Partizan bio emotivno i psihički iscrpljen. Razočarenje koje je svaki od navijača doživeo je prosto jako teško, skoro nemoguće opisati. Bela lica izlaze iz hale, lično reč nisam progovorio do kuće.

Sa kakvim ushićenjem je dočekan gospodin Obradović i kako je počela masovna euforija za pojačanjima, tako je i sezona došla do svog klimaksa. U svemu lošem se ispostavilo izvuklo nešto dobro. Tim koji je sastavljen za jedno leto mogao je više, ali je pokazao mane zbog kojih nije mogao. U 10 meseci uspona i padova, velikim uspona, ali i još većih padova dobili smo naredno leto. Narednu sezonu koja je morala nadmašiti ovu. A to i jeste učinila. Da ne otkrijemo previše, mada ljudi to već dobrano znaju, Partizan će se već naredne sezone vratiti u Evroligu, posle punih osam godina. Ali, neka ovo bude kraj, kao što i jeste bio za tu istorijsku sezonu. Pratite naš portal, uskoro će i ovaj tekst dobiti svoj nastavak!