Mihajlo MarkovićKoliko puta ste čuli da navijači otpisuju sezonu još u pripremnom periodu? Ili obratno već proslavljaju titulu? Ja prečesto, pogotovo ove sezone. Da ne bih pisao po raznim grupama ili društvenim mrežama, moj stav će se nalaziti u redovima ispod.
Proteklog vikenda Partizan i Zvezda završili pripremne utakmice. Ne pripreme, jer one traju tokom čitave sezone i dele se na period pre i posle važnih utakmica. Ti se tokom sezone od deset meseci pripremaš za ključnih 20 dana kada zajedno sa svojom ekipom pokazuješ jesi li se dobro pripremao ili ne. Jako rogobatno i pre svega netačno zvuči kada novinari ali i sportski radnici kažu da je Partizan (prim. aut) završio pripreme 22 septembra.
Kad smo već kod Večitih, oni su ovaj period pripremnih utakmica okončali očekivano za mene. Neko će reći uspešno, neko možda neuspešno, ali su rezultati i jednog i drugog tima za mene očekivani. Zvezda je svesno ušla u gradnju jedne nove drugačije sredine pod kormilarom Vlade Jovanovića, dok će Partizan na konto prošle sezone pokušati da se iskupi sa novim igračima. Samim tim biće potrebno i vremena i strpljenja da se kockice poslože i mehanizam pokrene.
Ipak, utisak koji je mene posebno dotakao nije vezan toliko za igru dva kluba, koliko za komentare navijača Zvezde i Partizana. Posle debakla Zvezde koji je doživela od strane Olimpijakosa i Partizanove loše partije protiv Zenita i Uniksa nema ko nije izašao sa svojim viđenjem situacije, počeo da kritikuje igrače, preispituje odluke Obradovića i Jovanovića.
Kao najbolji odraz toga jeste komentar jednog „navijača Partizana“ koji je napisao da je Željko Obradović „prevara od trenera“. Sada, bez obzira što je reč o pripremnim utakmica, bez obzira što je Partizan izgubio, kako bi tek nazvao trenera sa jednom titulom šampiona Evrope ili još gore trenera koji se još nije afirmisao?
U ovom tekstu se neću previše truditi da opisujem igru Zvezde i Partizana. Za to će biti vremena u toku cele sezone. A i pored ovakih navijača drugi komentar nije ni potreban.
Više ću pisati o „fenomenu pripremnog perioda“ i određenim stereotipima koji su se uvukli u košarkaške navijače.
Pre svega, koliko pripremne utakmice donose ili odnose? U slučaju ovogodišnjih, pojedini igrači su na pripreme došli direktno sa Eurobasketa, fizički i mentalno istrošeni, sa nezalečenim povredama. Treneri u klubovima moraju za period od mesec dana da naprave konture ekipe, podele uloge, upoznaju nove igrače. A kako će upoznati igrače kada se oni od starta pripremnih utakmica nalaze u lošem fizičkom ili psihičkom stanju?
Kada su još mislima sa reprezentacijom ili ne daj Bože sa nekom povredom koju i dalje vuku. Takođe, treba napomeniti i iskustvo trenera u proceni date situacije i profila igrača sa kojim treba da radi.
U slučaju Vlade Jovanovića logično je da se i on tek privikava na ulogu trenera u velikom klubu i na sve pritiske koje ga okružuju. Taj pritisak treba da bude pozitivan, da predstavlja istovremeno obavezu pravljenja rezultata ali i motivaciju za dalje.
Najlakše što može svaki navijač uraditi jeste da mladog trenera otpiše na prvom stepeniku. Da kaže da je neiskusan i nezreo funkcije koju ima. A koji trener je sa 38 godina sazreo?
Što se tiče nespremnosti igrača, treneri se često suočavaju sa velikim problemima. Mnogi košarkaši dolaze sa viškom kilograma, bez kondicije pa izgleda malo neprijatno, a malo i smešno kada vidiš profesionalca sa „trudničkom stomakom“.
Ovih dana navijači Partizana prozivaju Exuma zbog sličnog nemara. Igrači imaju preko 80 utakmica u toku sezone, igraju često dan za danom, izloženi su ogromnim naporima. I onda po završetku sezone ponekad ulaze u fazu odmora koja se nekada završi potpunom relaksacijom i hedonizmom u slučaju Australijanca. Sve ono što nisu mogli za deset meseci urade za dve nedelje.
Naravno, ovo nije slučaj sa svim profilima košarkaša. Postoje i oni koji rade tokom čitave sezone ili tokom čitave karijere, pa se onda nakon okončane karijere prepuste čarima egzotičnog života.
Sa taktičkog aspekta, logično da u pripremnim utakmica treneri ne mogu dobiti najbolje izdanje svog tima. Odnosno bilo bi loše da u drugom meču pripremne faze imaju savršen napad ili savršenu odbranu koju ne bi mogli ponoviti na nekoj mnogo bitnijoj utakmici.
Tu dolazimo do izraza „šampioni pripremnog perioda“ i potrebom da se pobede ili porazi pred početak zvanične sezone etiketiraju kao ogromne stvari. Poenta pripremnih utakmica nije u pobedi ili porazu, mada je naravno uvek lepše pobediti. Poenta jeste postepeno dizanje forme, građenje tima i timske povezanosti i uklapanja novih delova.
Mnogi spore disproporciju između novih igrača i „starosedelaca“, odnosno zvezda i mladih.
Ta razlika u ulozi, prilici koju dobijaju ali i pre svega načinu igre i privržnosti meču se najbolje pokazuje u pripremnim utakmicama. Suština je u tome da glavni igrači u pripremnim duelima uzimaju šuteve koje ne bi smeli nikad u važnim utakmicama.
Dok se sa druge strane mladi igrači libe da šutiraju ono što bi šutnuli na treningu. Prosto zvezde ovaj period pre početka zvanične sezone shvataju kao neki vid jačeg treninga gde ne treba da igraju punom snagom i rizikuju povredu. Mladim igračima su pripremne utakmice sve – tu treba da se pokažu i dokažu, iskoriste svaki dobijeni minut, naprave što manje grešaka.
Ukoliko budu ispred ovih glavnih igrača i probiju led poznat kao pritisak velike scene, čeka ih prvi tim. To je prošle godine uradio Glas, možda će ove Mihailo Petrović.
Cilj pripremnih utakmica je obično napad, tačnije isprobavanje određenih napadačkih postulata igre. Traženje pravog šuta, što više asistencija, brz i efikasan protok lopte. Tu dolazimo i do odnosa izgubljenih lopti koji navijači često pominju kao najveći problem i koji u pripremnim utakmicama nije realan niti potreban za neku dublju analizu.
Mnoge ekipe teže ka što bržoj košarci, sa dosta trčanja i asistencija koja kao takva trpi i veliki broj grešaka. Takve ekipe su između ostalog Partizan i Zvezda, bar ove sezone. Igrači u pripremnim utakmicama još nisu povezani, nedostaje onaj „pogled očima“, poznavanje gde ko stoji i kako se ko kreće na terenu. Nekada je akcija smislena odlično, međutim igrači se nisu dobro postavili ili nisu dobro iskomunicirali.
To će se vremenom popraviti, ispraviti i dovesti do neke optimale. Komunikacija u košarci je izuzetno bitan faktora uspeha i nemojte očekivati od nove ekipe Zvezde ili dosta drugačije ekipe Partizana da posle 5 pripremnih utakmica deluju kao mašina.
Na kraju dana, Francuska je sa prosekom od 15 izgubljenih lopti po meču igrala finale Eurobasketa…
Što se tiče odbrane, tu je priča malo drugačija. Ukoliko želite rezultat vaša odbrana mora da bude sklona menjaju i prilagođavanju. Ne sme se dozvoliti da u pripremnim duelima ona izgleda savršeno i da na osnovu te odbrane igrate svaku utakmicu.
Prvo, jer igrači u pripremnim duelima nisu isti koji će igrati tokom čitave sezone o čemu sam pisao gore. Drugo, protivnici će se drugačije postaviti i vrlo verovatno biti mnogo zahtevniji od onih na početku.
Odbrana mora da se stalno razvija, da predstavlja faktor iznenađenja i nekada odigra presudnu ulogu u važnim duelima. U važnim duelima, ne u pripremnim utakmicama. Prave ekipe sa pravim stručnom štabom će uočiti rupe i vremenom ih popuniti.
A sad da u mesecu septembru, pred početak ABA lige i Evrolige mi pričamo zašto Balša iskače mnogo visoko ili Martin ne zna gde da se postavi u reketu je manje – više suvišno.
U petak počinje nova sezona AdmiralBet ABA lige. Od tog 30. septembra pa sve do nekog 25/26. juna igraće se košarka u regionu, ali i u Evropi. Vremenom ćemo videti da li su se neki gore navedeni problemi rešili i da li su pripreme nešto što imaju svoj rok ili traju sve dok traje i jedan profesionalni igrač.
Luka Kostić
