foto: Euroleague
Novajlija u Evroligi, ekipa koju sa klupe predvodi Tijago Spliter, u 8. kolu elitnog takmičenja na Starom kontinentu dočekuje beogradski Partizan. Imajući u vidu da je crno-beli tim do sada uvek imao veliku podršku na francuskom tlu, upravo se očekuje veliki broj pristalica ovog tima na gostovanju. Srpski velikan je počeo sezonu sa skorom od 2-5, dok Parižani mogu da se pohvale nešto boljim bilansom od 4-3. Početak meča je zakazan za 20:45, a parket u Parizu je navikao na brzu i eksplozivnu košarku, pa da razmotrimo ko će se bolje snaći.
Ti Džejev mali svet – oko njega kineski zid
Prošlogodišnji šampion Evrokupa je svoj sastav maltene doslovno preuzeo od ekipe Bona iz sezone 2022/23. Među njima bio je i MVP tada Lige šampiona sa Bonom, Ti Džej Šorts, omaleni bek rodom iz SAD, ali naturalizovani Makedonac. Ovaj uspeh ponovio je i u Evrokupu, a po trenutnoj igri, preti da u tri sezone zaredom u tri različita takmičenja dostigne titulu najkorisnijeg igrača. Bog i batina ovog sastava, neko bez koga ovaj roster apsolutno nema identitet, on diktira, on vuče, on postavlja. Naravno veliki je uticaj ostao Tuomasa Isala, bivšeg trenera Pariza, čiju filozofiju neguje i Brazilac Spliter.
Pariz je tim koji trči, koji šutira u neverovatnom broju i koji konstatno juri protivniku u leđa. Napadi koji traju po par sekundi, ogroman broj pokušaja za tri poena, rekord koji su onomad postavili, govore o kvalitetima tima. Nipošto nisu slučajne pobede protiv Panatinaikosa, a potom i protiv Monaka u “tuđem dvorištu”. U prošlom kolu pokazali su mentalnu snagu, kao i sposobnost da igraju meč na mali broj poena, u pobedi protiv najboljeg druga Monekea. Formu uz Šortsa polako podiže i Tajson Vord, dok već svi dobro znamo kakav je košarkaš Alžirac Nadir Hifi. Vrsni skorer, šuter visokog kalibra, u stanju da opali i po 20 puta van 6.75. Raduju šuterska forma Mike Jantunena, ali i defanzivno prisustvo Hejsa.
Ja zovem: Upomoć!
Stravičan početak sezone za rekonstruisani Parni valjak, dva tesna poraza kod kuće u mečevima u kojima je ovaj tim morao da trijumfuje. Dobijen meč protiv Virtusa, i onda duel sa Monakom koji je morao da prevagne u korist tima Željka Obradovića. Poraz od Fenerbahčea da bi se tim stavio na mesto, i ukazale neke greške koje su skupo koštale. Šta je tu je, tim je na svega dve pobede od kojih je jedna jedva izvučena protiv Bajerna, a druga na “gostovanju” u Pioniru protiv Makabija. Definitivno nešto ne štima, tim pkušava da stvori svoj identitet, i čini se da je taman sve krenulo kako treba, i usledio je poraz od Virtusa, naročito famozni šut Nilikine.
Činjenično stanje glasi da kada Sterling Braun nije u prepoznatljivoj formi, Partizan gubi mečeve, ili prosto u njima nije do određene mere konkurentan. Slučaj u prva dva kola jeste bio takav da je tim poražen, ali ipak je uvek bio ili u egalu, ili se prosto držao u blagom priključku za rivalom. Potpuno pregažen protiv Fenerbahčea, gde se nije iskoristila slabost na centru domaćih, mahom zbog konstantno loših partija najiskusnijeg na terenu. Brendon Dejvis je potreban ovom timu, očekivanja su bila shodno njegovom renomeu, ali prosto on ih za sada nije ispunio. Partizan nema ni onakvog Azjeju Majka kakvog je mislio da će dobiti, mahom zbog povrede, dok raduju partije Dvejna Vašingtona koji se polako vraća. Mario Nakić se ukazao kao svetla tačka, ali je sreća učinila svoje.