Đorđe Marković
Prelazak argentinskog košarkaša, Luke Vildoze, iz Panatinaikosa u Olimpijakos definitivno je iznenadio sve, ali sam transfer ima neku drugu pozadinu, čiju je verziju za “Eurohoops” upravo ispričao Luka.
„Nije bilo teško u Panatinaikosu, jer znam da sam tokom svog vremena tamo dao sve od sebe. Trudio sam se najbolje što sam mogao. Lično, to nije bilo uspešno. Kao tim, postigli smo nešto zaista, zaista važno, a to je osvajanje Evrolige. Sada sam došao u još jedan sjajan tim kao što je Olimpijakos, osećam se počastvovano što pripadam ovoj porodici”.
Pre dolaska u Panatinaikos, Luka je nastupao jednu sezonu u Crvenoj zvezdi koja je opšte poznato bratski klub Olimpijakosa.
„Igrao sam za Zvezdu pre dve godine. Znam koliko su povezani i osećam se kao da sam već bio ovde. Oni su poput braće, i ovde se zaista, zaista dobro osećam. Osećam da su me ljudi primili s otvorenim rukama, i ponovo se osećam kao svoj.”
Vildoza smatra da njegov transfer nije sličan Slukasovom.
“Mislim da je za grčkog igrača to drugačije. Za mene, prelazak iz Panatinaikosa u Olimpijakos, da budem iskren, osećam da sam ja bio taj koji je bio prisiljen da napusti Panatinaikos. Bio sam primoran da odem. Tako da sam izabrao da dođem ovde, znajući da se Olimpijakos svake godine bori za titulu Evrolige.”
O radu sa Jorgosom Barcokasom.
„Trener me je dočekao s otvorenim rukama. Bio je zaista srdačan u razgovoru sa mnom, u načinu na koji se odnosi prema meni i dečkima. Sve ovde se čini neverovatnim. Ali, naravno, to je samo početak. Kada počnete da igrate, možda će biti teško s vremena na vreme. Osećam da ako ostanemo ovako kao što smo sada, možemo postići dobre stvari. Olimpijakos je bio savršen izbor za mene.
U intervjuu je otkrio nešto više i o svom boravku prethodne sezone, kao i odnosu sa Atamanom.
„Mislim da način na koji smo igrali nije bio moj stil. To nije izgovor za način na koji sam igrao. Dao sam sve od sebe, to je sigurno. Ne mogu se žaliti na to, ali, naravno, znam da nisam igrao dobro. Kasnije sam bio povređen. Nisam mogao da se oporavim posle operacije 100%. Ali smatram sebe barem dobrim momkom. Nikada nisam rekao ništa u svlačionici. Svaki put kada sam kročio na teren, dao sam 100%.”
„Mislim da ljudi znaju kako su stvari išle. Nije to bila savršena situacija za mene. Ni sa trenerima ni sa filozofijom trenera. Znam da sam dao sve od sebe. Prošle godine su me tretirali sa puno poštovanja. Tako da to cenim i želim da to nastave.”
Nakon Duška Ivanovića, za trenera je imao već pomenutog Ergina Atamana, a sada je tu Jorgos Barcokas.
„Mislim da postoje tri različite vrste trenera. Duško je bio, pa, znamo da je bio malo strukturiraniji u vezi sa načinom na koji sam igrao s njim. Sa trenerom Atamanom je bilo drugačije jer je bilo više pik-en-rola, puno čitanja i individualnih veština. A sada moram da prilagodim svoju igru treneru Barcokasu. Mislim da mi to zaista, zaista prija jer se radi o puno dodavanja i imaćemo mnogo otvorenih šuteva. Ali, naravno, u njegovoj filozofiji, ako ne igrate odbranu, biće teško ostati na terenu.”
„Sa Duškom, na kraju u Crvenoj zvezdi, imao sam zaista dobar odnos koji mogu povezati sa trenerom Barcokasom ovde. Mislim da je veoma blizu igrača. Naravno, prošle godine nisam imao dobar odnos sa trenerom, kao što svi znaju. Ali, opet, način na koji on vodi, on pobeđuje. Tako da ne možete reći ništa kada neko sve pobedi,” dodao je Vildoza.
Dijana Grubor
Aleksandar Mandić
