Mihajlo Marković
Crno – beli vode rezultatom 2:0 protiv Real Madrida. U četvrtfinalnoj seriji plej – ofa Evrolige. I na tome bi moglo da se završi. Ali nije i neće.
Sezona kojoj prisustvujemo itekako prolazi u ostvarenju dugo čekanih ciljeva. Prvi i osnovni, povratak u Evroligu nakon osam godina čamovanja i hibernacije. Potom, ulazak u Plej – of ili ti “krem de la krem” evropske klupske košarke posle 13 godina. I najsvežije, prva, a zatim i druga pobeda nad Real Madridom u glavnom gradu Španije, u istoriji kluba. Jedni davni snovi polako postaju java i zaista ne bi bio red da ih nekošarkaške, nesportske stvari pokvare.
Ako bi pričali o igri crno – belih, što bi po “default-u” trebalo biti jedino merilo svakog razgovora, ona zaslužuje čistu desetku. Dupli brejk uz najslađu moguću pobedu u utorak i potpunu dominaciju u četvrtak jesu dva glavna i osnovna argumenta uspešno položenog testa. Međutim, kako je trijumf u utorak završen slavljem, tako je demonstracija sile u četvrtak sa sobom ponela gorak ukus u ustima.
Dogodio se emocijalni kontrast, pri čemu se istorijski rezultat i na pola završen posao izdjednačio sa istorijskom sramotom. Oni koji svojim zalaganjem i igračkim (a Boga mi i ljudskim) kvalitetima nisu zaslužili pobedu, uspeli su suprotnu stranu uvesti u vrtlog strave i užasa.
Da li je prošle nedelje pravda odnela prevagu? Kevin Panter i Matijas Lesor, vrlo verovatno najzaslužniji ljudi za trenutno stanje na semaforu, dobili su kaznu od dve, odnosno jedne utakmice suspenzije. O košarkašima Reala je zaludno i pričati, jer je najveća kazna to kako su se prikazali pred svojim pristalicama.
DA LI JE MORALO OVAKO?
Posle bitke je lako biti general. Svakako da je moglo proći bez incidenata, ostvariti drugi trijumf i mirne duše i zdrave svesti odvesti seriju u Štark Arenu. Kao što je moglo proći bez incidenata i izgubiti meč. Prvi, a možda i drugi. Košarka je satkana od emocija, delića sekunde, nekog dodira sila koji se naproste dogode i teško ih je kasnije objasniti. Fotelja, pivo, žena, deca, prijatelj – svi oni jesu idealna zona komfora.
Serhio Ljulj je namazan igrač. Da, nije to nikakva topla voda. Čovek iza sebe ima ozbiljnu kilometražu, trofeje razne vrste i težina sa Realom i Španijom. Pored njega dodajte i drevne: Rudija Fernandeza, Ćaća Rodrigeza, Fabiana Kozera…
Treba te pojave izdržati, svariti i na kraju poraziti. Pritom, verujem da bi u okolnostima i uslovima koji nisu “realovski”, pola njihovih pritužbi završili kod delegata. Pitanje da li je neko brojao (jer je Sizifov posao), ali je skoro svaka greška, faul ili sumnjiva odluka bila okončana negodovanjem domaćih igrača.
Međutim, to je donekle i bilo očekivano – buniće se dok ne pobede. Mnogo je važnije istaći odnos Partizanovih košarkaša u tom performansu. Do Panterovog odgovora, ni jedna reakcija, bilo nakon koša ili prekršaja nije signalizirala ni na šta. I sada, možemo diskutovati, da li bi se isto desilo da je umesto Kevina tu bio Aleksa prim. Ipak, pošto prezirem hipoteze (gde bi stigli da imamo more itd), ostaviću vama na sud.
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
Ako niko nije planirao da otvori “košarkaški Hag”, posle Jabuselovog zahvata, trebalo bi da razmisli o tome. Na sreću, Dante Egzum nije ozbiljnije povređen i po svemu sudećem biće u sastavu za treću utakmicu. Pošto je Geršon već u nedelju igrao protiv Saragoze i bio dočekan vrlo prijateljski, jasno je da ni jedna druga kazna ne može skinuti ljagu sa njegovog imena i imena čitavog kolektiva kom pripada.
Jedna reč koja bi bila najbolji opis svega što smo videli od Madriđana protekle sedmice, jeste nemoć. Frustracija da se pred rođenom publikom onako pokažu, predstave i poprilično izblamiraju. Nije malo uloženo u “kraljevski klub” da bi izgledali robovlasnički.
Španska “Marka” kao oličenje Florentina Pereza i njegove oligarhije, objavila je naslov da se u četvrtak desio najcrnji poraz Real Madrida.
VREME DA SE RAČUNI SVEDU
Za nešto više od 24h počeće treća, možda poslednja utakmica u ovoj zanimljivoj, napetoj i turbulentnoj seriji. Izvesno je da Lesor i Panter neće igrati, dok će se Egzum najverovatnije naći u 12. Sa druge strane, izostaće opravdano Jabusele, Dek i možda Tavares iznad koga je i dalje znak upitnika. Upravo bi Edi mogao biti tas na vagi i putokaz u kom smeru bi duel mogao ići.
Videćemo da li su crno – beli, igrači i navijači kadri izazova koji ih očekuje. Košarkaši ostvarenja snova i prelaska na stepenik od besmrtnosti, a navijači borbe sa emocijama, gnevom i revoltom.
Dijana Grubor
Jovan Dončevski
