Šta nije urađeno u utorak, urađeno je večeras! Crvena Zvezda je na najbolji način prebrodila Real Madrid i demonstrirala silu protiv Monaka u 19. kolu Evrolige.
Konačan rezultat utakmice bio je 92:68 i to po četvrtinama 23:15, 31:21, 18:14, 20:18. U svakoj deonici je Zvezda bila bolja, u svakoj je imala više žara, energije i volje za pobedom. Za razliku od prethodnog duela kada se videla evidentna nemoć, večeras je mašina Duška Ivanovića radila kao sat! Videla se potrebna agresiva na samom startu, fantastičan šut spolja (možda i najbolji ove sezone) i koncetracija i smirenost da se navedeno odradi do kraja. Vildosa se vratio, Nedović nastavio “umetničko nadahnuće”, a Petrušev još jednom predstavio pun potencijal koji ima.
Što se tiče Monaka, tim Saše Obradovića drugi put zaredom se vraća iz glavnog grada Srbije praznih ruku. I ne samo to. Kada u skoro nedelju dana izgubite dva puta sa 20 razlike onda nešto evidentno ne valja. Večeras je samo Majk Džejms bio raspoložen. Očigledno da mu Pionir više prija, a i izlasci takođe.
Momenat koji je obeležio početak meča i izdigao se iznad njega, svakako je dolazak Obradovića. Saša je propraćen za brojnim aplauzima a kruna celokupnog dočeka bio je trenutak kada je poljubio Zvezdin grb na centru terena i potom zaplakao. Nadam se da je time rešena “enigma” kako se Obradović odvojio od svoje Zvezde i svega što joj je doneo. Emocije ne mogu da slažu.
FILIP PETRUŠEV – RASTE I RASTE
Neverovatan je uspon ovog čoveka, više ne mladića. Nebitno ko je protivnik, nebitno gde se igra i kako se igra, Filip će isporučiti svoje. Protiv Barselone 24, protiv Valensije 25, protiv Reala 17 i večeras 21 poen. Konsantno se diže, dobija sve veći i veći prostor i koristi ga maksimalno. Mogao je Duško da mu poveri ulogu i da je ovaj ne iskoristi, pa da pričamo o izgubljenom talentu, nestalom kvalitetu, padu motivacije. Međutim, zato je Filip sada to što jeste, MVP pretprošlog kola i legitimni kandidat za ovo, a Duško čovek koji diže iz mrtvih.
Nije samo ovde priča oko poena ili skokova, već o čitavom utisku koji Petrušev ostavlja. Inteligencija je u košarci retka ali tražena pojava, a Filip je ima. Kada vidite koliko jednostavno koristi pik i nakon toga plasira dalje loptu, onda vam je jasno o kakvoj inteligenciji govorim. To oku košarkaškog gledaoca izgleda lako, ali je potrebno da u delićima sekunde pravovremeno odragujete a Petrušev to radi iznova i iznova. A verujem da svoj pečat u svemu tome ima i Luka Mitrović.
Interesantno je da je na konferenciji Duško izjavio da nije zadovoljan igrom Petruševa. Da je imao dobru statistiku, ali da je odigrao ispod proseka. Zna Ivanović nešto što mi ne znamo, što se zna samo ako se prođe kroz padove, kroz dane i nedelje stalnog učenja i ponavljanja. Petrušev je Duškov projekat koji se oblikuje finim materijalima.
24 MINUTA SA STEFANOM MARKOVIĆEM
Ko kaže da popularni “Pefi” ne može odigrati i više od Nedovića i od Vildose? Zvezdin ratnik, veteran koji doživljava novu mladost, čovek za velike i odlučujuće šuteve. Večeras je pogodio tri trojke iz četiri pokušaja i dolio so na ranu potpuno potonulim košarkašima Monaka. Međutim, njegov posao se najmanje sastoji u šutevima sa distance. To što Marković radi ne upisuje se u statistiku. Borba, osećaj za krađu lopte, iskustvo, to se ne dobija, to se stiče, a možda i rađa.
Svakako da će po potpunom povratku Vildose na parket Marković smanjiti “gas”. Mada deluje da se Zvezda nije pokazala ništa manje opasnom kada je samo Stefan dirigovao igrom. Ne može se reći da podseća na neke ranije dane u karijeri, jer ovo što sada radi može samo sa Duškom. Teško ko bi u Evropi, na ovom nivou dodelio Markoviću takvu ulogu.
Pefi zajedno sa Lazarevićem i Lazićem je jedini koji ima ključeve Zvezdinog podruma u kome se šalju “nepodobni”. Vezenkov, Mirotić, Džejms. Ko je sledeći na “crveno – beloj” listi?
NEMANJA I VILDOSA – POVRATAK NA STARO
Kada su navijači videli kako se Vildosa sprema da ponovo kroči na teren, nema ko nije ustao i aplaudirao. Ponovo su se zavijorile argentinske zastave, ponovo je proradila vrela latino krv, ponovo je nastao šou. Predstava koju vodi Luka Vildosa plaća se skupo i pamti se dugo. Večeras je podelio bar “Dončićevskih” asistencija i sasvim solidno zamenio posao onog drugog Argentinca na klupi. Pogodio je i dve trojke, čisto da pokaže da se ruka nije ohladila. A po pokretima na terenu, onom plesu koji samo on zna izgleda da je sve u redu i sa ložom.
Nedović je za razliku od Luke morao da glumi i lidera, i šutera i razigravača u prethodnih nedelju dana. Ta višestruka funkcija uticala je da mu se vrati potreban šut, a deluje i osećaj kada da povuče tim sa sobom. Očekivali su svi da će se u nekom trenutku pojaviti Nemanja iz Panatinaikosa, koji u trećoj sekundi napada posle ukradene lopte uzima šut sa osam metara i pogađa kao kap. Beograd nije Atina, mnogo je veće breme, mnogo veća strast i mnogo veći pritisak. Niko ne poznaje Beograd kao Nedović i niko ne poznaje Nedovića kao Beograd. Izgleda da su se najzad našli.
U narednom kolu Zvezda gostuje u “zelenoj šumi”, u dom Žalgirisa. Pre toga, očekuje je još jedna teška utakmica, u Podgorici, protiv starog rivala, Budućnosti.