Zlatko Jovanović za Flouter: Rad i visoke ambicije

Tokom igračke karijere, Zlatko Jovaanović nastupao je za klubove u Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Slovačkoj, Iranu, Rumuniji i Srbiji. Pre dve godine odlučio je da okonča svoju igračku karijeru ali to nije značilo rastanak od košarke. Počeo je trenirati juniore i kadete u Rumuniji, a onda i došao na mesto šefa stručnog štaba slovačkog Komarna. Naš današnji sagovornik je bosansko-hercegovački trener, Zlatko Jovanović.

Vaša igračka karijera trajala je dvadeset godina, koje se najlepše uspemene vežu za taj period?

Iz dvadeset godina duge karijere nosim mnoštvo lepih i nezaboravnih uspomena. Neke od uspomena koje bih posebno istakao vežu se za obilaske mnogih lepih zemalja, te sticanje prijatelja koji su mi ostali prijatelji za ceo život. Košarkaški put nije dozvoljao da se duže zadržavam na jednom mestu i da u detinjstvu stičem prijatelje za ceo život. Ipak, kroz česte selidbe uspeo sam da steknem mnogo prijatelja. Drugi vid uspomena su one koje se vežu za uspehe na parketu – pobede, trofeji i individualni uspesi. Svakako, najlepše košarkaške uspomene su osvajanje Kupa BiH sa Borcem, Bosnom iz Sarajeva, zatim Kup u Ruminiji sa Temišvarom, koji je imao poseban značaj jer se na taj trofej dugo čekalo.

Nastupali ste za veći broj klubova iz različitih zemalja. Mislite li da često menjanje klubova i liga ima pozitivan uticaj na igrače ili je bolje za njih da se duže zadržavaju u istoj sredini?

Pozitivan uticaj može imati i jedno i drugo. Menjajući klubove i lige dobijaš priliku da upoznaš neke nove sisteme. Neki se bolje snalaze u istoj sredini, dok drugima više odgovaraju promene. Imao sam priliku da okusim oba slučaja. Promenio sam dosta klubova ali sam i četiri godine zaredom proveo u Temišvaru. Ostanak u istom klubu pomaže u progresu igrača. Lakše im je da se adaptiraju i budu bolji u svakoj narednoj sezoni. Ipak, mislim da je to jako individualna stvar i da zavisi od igrača do igrača. Nekima su motivi da što češće menjaju, dok drugi teže stabilnosti u istoj sredini.

U toku igračke karijere u dva navrata ste igrali u Iranu. Šta Vas je tačno odvelo tamo?

Kada je reč o prvom odlasku, tadašnji agent Miško Ražnatović me odveo na poziv Vlade Đurovića. Iako nisam bio informisan o košarci u Iranu, poziv Vlade Đurovića i odlična finansijska ponuda su presudili. Vreme provedeno tamo ostalo mi je u lepom sećanju. To je svakako bio jedan od mojih izbora na koje sam mnogo ponosan. Rado se i danas vraćam u Iran, gde sam stekao mnogo dobrih prijatelja.

Pre nego što ste se povukli sa košarkaških terena, imali ste dogovorenu saradnju sa ekipom Zlatibora. Šta je uticalo na Vas da promenite odluku i završite karijeru?

Sa Zlatiborom sam imao dogovorenu saradnju za naredne dve godine. Međutim, sve to se dešavalo tokom izuzetno teške situacije sa Kovid virusom u celom svetu. Pored toga, nismo znali da li će se sezona u košarci nastaviti ili ne. Sa suprugom i detetom sam tada bio u Srbiji i sve mi je izgledalo jako nesigurno. Kada je supruga dobila ponudu za posao u Budimpešti, doneli smo odluku da ipak ne ostanemo u Srbiji, već da odemo u Mađarsku. Danas mi je jako žao što nisam zaigrao za Zlatibor. Voleo bih da sam ostvario saradnju sa Rajkom Pelverovićem i Strajinom Nedovićem, koji su jako dobri ljudi i prave veoma dobre rezultate sa ekipom. Ipak, kako kažu, kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Tako i pored žala što nisam obukao dres Zlatibora, danas mislim da sam tada doneo dobru odluku.

Nakon odlaska iz Srbije započeli ste trenersku karijeru. Koliko je bilo teško priviknuti se na novi poziv?

Svaki novi početak je težak. Potrebno je mnogo adaptacije, odricanja i vremena. Olakšica je bila to što sam celi život proveo u košarci. Bilo je teško ali i jako lepo. Ipak, trenerski poziv je potpuno drugačiji od igračkog. Kada si trener misliš o dvanaest različitih ljudi, njihovim problemima, prednostima i manama. To je nešto za šta mi je bilo potrebno vremena da se priviknem.

Nakon što ste trenirali mlađe kategorije dolazi poziv iz slovačkog Komarna. Da li ste zadovoljni kako je protekla Vaša prva sezona na mestu šefa stručnog štaba u seniorskoj košarci?

Da, mlađe kategorije sam trenirao u Budimpešti, Rado Basket akademiji, gde mi je pomogao Dejan Mladenović. Nakon toga, Boban Tomić mi daje šansu da budem prvi trener u Komarnu. Početak je bio tih ali smo napravili izvanredan rezultat. Komarno je sa najmanjim budžetom u ligi završio regularni deo na drugoj poziciji, dok smo u plejofu osvojili bronzanu medalju. Bio sam prezadovoljan, premašili smo sva očekivanja i ambicije. Naučio sam mnogo toga od igrača, uradili smo mnogo više od očekivanog.

Kada govorimo o košarci u Slovačkoj, da li postoji vidljiv napredak prethodnih godina i koliko ljude uopšte zanima košarka u toj zemlji?

Liga je jako zanimljiva i medijski ispraćena. U klubovima je velik broj stranaca. Neki dolaze iz jačih liga i ne mogu da se adaptiraju, dok sa druge strane dešava se da dođu igrači koji su bili jako loši, pa ovde budu dobri. Veliki problem su domaći igrači, kojih je sve manje. Pored toga, ozbiljan problem je i nedostatak kvaliteta kod domaćih igrača. Sa jedne strane napredak se odvija, dok sa druge stagnira. Pokušavaju da dignu kvalitet košarke na viši nivo ali za to će svakako trebati dugo vremena. Ljude ovde najviše zanimaju hokej i fudbal, tek nakon toga dolaze ostali sportovi.

Kakvi su finansijski uslovi u slovačkoj košarci?

Kada je reč i finansijama, poznato je da ćeš ono što dogovoriš i da dobiješ. Ovo je igračima najčešće usputna stanica tako da nisam siguran koliko se obaziru na finansije. Ne mogu da ocenim da li je isplativo ili ne, ali generalno je sasvim okej.

U sezoni 2022/23 Komarno nastupa i u Alpe Adria Kupu. Prethodnih meseci košarkaška javnost u Hrvatskoj raspravljala je o ovom takmičenju i smislenosti učešća u njemu. Koliko je zapravo značajan AAK za klubove Centralne Evrope koji ne učestvuju u FIBA takmičenjima ili Evrokupu/Evroligi?

Nama je izuzetno teško da sa trenutnim rosterom igramo dva prvenstva ali pokušavamo. AAK je za timove ovde izuzetno značajno takmičenje jer je atraktivno. Različite ekipe sa različitim sistemima i igračima čine ligu zanimljivom. Ima puno prostora za napredak i pomeranje granica. Prema onome što smo videli do sada, publiku jako zanima takmičenje. U Komarnu očekujemo punu halu tokom svih internacionalnih mečeva. Klubovi i igrači se predstavljaju na nekoj novoj pozornici, tako da mislim da se iz toga mnogo profitira.

http://www.alpeadriacup.com/news/battle-of-the-undefeated-for-komarno

Kao što smo već pomenuli, među brojnim klubovima za koje ste nastupali su i timovi učesnici Prve lige Bosne i Hercegovine – Borac, Bosna i Spars. Da li pratite dešavanja u bosansko-hercegovačkoj košarci i kako komentarišete sve što se dešavalo tokom leta?

Najveći deo svoje karijere sam proveo u Bosni i Hercegovini. Igrao sam za reprezentaciju BiH i izuzetno sam ponosan na to. Nacionalni tim je na Evropskom prvenstvu napravio odličan rezultat, ipak za ovaj region, karakteristični su konstantni problemi. Srećan sam što je ovaj vikend počela liga i što sam uspeo da ispratim sve. Značajno je za region da se održi košarka u BiH jer je ona i danas jako važna i donosi brojne talentovane igrače. Problemi postoje, ali se nadam da će sport, zdrav razum i košarka da pobede na prostoru Bosne i Hercegovine.

Vaš bivši klub, Bosna, mnogo se mučila protekle sezone. Ipak i pored eliminacije, ove sezone će igrati Prvu ligu. Da li bivšeg šampiona Evrope čekaju neki bolji dani?

Bosna je godinama u istom problemu. Dok sam igrao u Bosni nastupali smo u ABA ligi, ali su problemi i tada postojali. Koji je razlog zbog kojeg Bosna već godinama ne može da se stabilizuje, ne znam, ali se nadam da će i to da se reši. Nadam se da će se pronaći način da Bosna izađe iz ove situacije, te da će početi da funkcioniše na nekom zdravim i čistijem nivou. Obzirom na to koliko je značajna za bh košarku i da liga BiH bez Bosne nije isto što i sa Bosnom.

Za kraj, kakvi su Vaši ciljevi u nastavku karijere i da li postoji neki određeni klub koji biste želeli trenirati u budućnosti?

Bio sam asistent reprezentacije Irana, a sada istu funkciju obavljam u reprezentaciji Slovačke. Uz to sam glavni trener Komarna, tako da mogu reći da sam mnoge ciljeve ostvario za relativno kratko vreme. Svaki dan odlazim na trening sa 100% posvećenosti. Ambicija mi je da budem bolji sa svakim novim danom. Voleo bih za početak da treniram neki od mojih bivših klubova. Ambicije i ciljevi su visoki, pa ćemo videti šta će vreme da donese.