Mihajlo Marković
Prošle sezone bili su poslednji na tabeli. Ove su najprijatnije iznenađenje. Igraju bez velikih zvezda, ogromnih očekivanja i ogromnih ulaganja. Doslovno, kao da ih je Dejan Radonjić selektovao.
Nisu ni po jednom parametru najbolji. Ne odlikuje ih precizan šut, nisu ekipa sa puno asistencija, nemaju puno ukradenih lopti. Treći su skakački tim u Evroligi, ali to već nekako mogu da razumem. Jer kod njih glavnu ulogu i ne igra individualni kvalitet, već evidentna timska borbenost i želja. Svako igra za svakog i nebitno da li je na terenu najbolji ili najslabiji igrač. Žalgiris pobeđuje.
U seriji su od tri uzastopne pobede. U prethodnoj nedelji, oba puta su gostovali i oba puta trijumfovali. Pokorili su Italiju (Virtus i Milano), a pre toga i Fener kod kuće. Uopšte se ne oseća da žive samo od svojih navijača i svoje hale. Kao da svuda postoji taj duh “zelene šume” i da ih svuda prati. Neverovatno je kakvu su podršku imali u Monte Karlu. Skoro čitava dvorana vijorila se u litvanskim zastavama.
Evroliga je takmičenje koje te tera da budeš konstantan. Često ne pobeđuju na papiru kvalitetnije ekipe, već spremnije, energičnije. Između ostalog, zato je Žalgiris sedmi na tabeli, a Olimpija Milano 17. Svakako da i sreća igra veliku ulogu, ali nju moraš i da zaslužiš. A košarkaši Žalgirisa su je svojim partijama, usponom nakon prethodne katastrofalne sezone i konstantnim rastom u potpunosti zaslužili.
ŽALGIRIS LITVANCIMA…
Iako je tema domaćih igrača postala izlizana, tim iz Kaunasa je pokazao da itekako može sa pretežno litvanskim igračima. Imaju ukupno 12 Litvanaca u sastavu i po tom parametru (broj domaćih košarkaša) su prvi u Evroligi. Naravno, nećemo u ovom tekstu prebrojavati “krvna zrnca”, već samo navesti razloge Žalgirisovog ovosezonskog uspeha. A jedan od najvažnijih jeste upravo to sjedinjavanje košarkaša sa publikom i košarkaša sa klubom.
Kapiten i ujedno drugi strelac tima je Edgaras Ulanovas. Ruža koja cveta samo u Litvaniji i samo u Kaunasu. Probao je Ulanovas da pre dve sezone napravi iskorak u karijeri prelaskom u Fenerbahče, ali se pokazalo da samo vene. Više mu bodlje nisu bile onako opasne. Nije plenio tom svojom jedinstvenom igrom i bilo je jasno da mu je potreban povratak. U jedino mesto na kom uspeva. Prošle godine zajedno sa čitavom ekipom pretrpeo je velike štete, istorijske. Međutim, uspeo je da se izdigne i prizove navijače u pomoć. I kao da ga je neko nagradio na tolikom opstajanju. Ove sezone šutira kada treba, pogađa kada treba, uzima presudne skokove, radi sav prljav posao koji možda i najbolje pokazuje zašto je upravo on kapiten.
Drugi iz plejade “litvanskih ekstrema” je Ignas Brazdeikis. Ignas potiče iz sportske porodice koja je spletom okolnosti emigrirala u Kanadu. Tako je Brazdeikis imao pravo da se odluči za koju će reprezentaciju igrati, Kanadu ili Litvaniju, i odabrao je onu više košarkaški nastrojenu. Za razliku od Edgarasa, on nije Žalgirisovo dete. Prve profesionalne korake imao je u NBA ligi, igrao je za Filadelfiju i Orlando, ali je svoju pravu košarkašku afirmaciju stekao tek u Kaunasu. Prosto nije imao dovoljno dobar šut za NBA a opet ni sreću da njegov profil igrača neko uzme. Brazdeikis se odlikuje jako pokretljivim nogama, poprilično dobrom skočnošču i nešto slabijim šutem. Uglavnom poene i uzima u ranoj fazi napada kada protivnika napada u leđa i koristi svoje telo.
Treći i ujedno najbitniji lanac Žalgirisovog ovosezonskog vaskrsnuća je Rolands Šmits. Istina, Letonac, ali sa pravim litvanskim DNK -a. Generalno gledano, baltičke zemlje su po košarkaškoj tradiciji, načinu igre i osnovnim fundamentima jako slične. Malteno sve potiče iz jedne škole, litvanske. Rolands je šansu na velikoj sceni dobio upravo kod Litvanca, u Barseloni, Šarunasa Jasikevičiusa. U Kataloniji je proveo pet godina, mada je pravu priliku dobio u poslednje dve sezone.
Ipak, ovog leta odlučio je da se vrati zovu komšija i potpisao za litvanski ponos. I ne samo da nije pogrešio, nego je postao i tihi lider tog tima! Tihi, jer se ipak najviše očekuje od Kenana Evansa, istina, trenutno povređenog. Najbolji je skakač ekipe, a u odsustvu Evansa i prvi poenter. Protiv Milana u petak pogodio je tri trojke iz šest pokušaja i bio jedan od glavnih razloga pobede.
NAVIJAČI – RETKOST KOJA SE CENI
U novembru 2021. Žalgiris je realno rečeno izgledao užasno. Bili su poslednji na tabeli u Evroligi sa skorom 0-8. U domaćem prvenstvu gde se inače svaka pobeda protiv njih slavi kao šampionska titula, ubedljivo su poraženi od Ritasa. Promenili su i trenera, Martin Šiler je napustio tim a došao je Jure Zdovc. Ipak, ništa se nije promenilo. Osim navijača. Oni su ostali uz klub, a nakon poraza od Ritasa sačekali su igrače kod svlačionice i pružili im veliku podršku. I jeste u takvim situacijama jako teško gledati sve te ljude, do smrti obećane klubu. Znaš da si nemoćan, da gubiš tlo pod nogama, a neko ti i dalje veruje.
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
- https://flouter.rs/servirana-osveta-baskoniji-koja-se-dugo-hladila/
- https://flouter.rs/zvezdina-rapsodija-i-opet-bon-voyage-za-monako/
Ta vera pokazala se kao ključ ovosezonskog uspeha. Na mesto glavnog trenera stigao je litvanski selektor Kazis Maskvitis. Trener starog kova koji je evidentno shvatio i prepoznao da je suština rezultata u toj povezanosti igrača sa navijačima. Zbog toga, nećete videti u Kaunasu profila igrača – Majk Džejms, Edi Tavares, Šejn Larkin. Neko ko svojim postojanjem već pravi razliku.
Umesto individualaca, Kazis je okupio tim. Igrače koji možda nisu vrh evropske košarke, ali koji deluju toliko simbiozno. Kada vidite Kevarijusa Hejsa u reketu, padne vam mrak na oči. Nebitno što on nije klasa Tavaresa ili Hajnsa, on svoj posao radi savršeno. Skače, blokira, pravi potpunu pometnju pod košem. Pa onda Kenan Evans koji prošle sezone nije praktično postojao u Makabiju. Maksvitis mu je dao lidersku palicu a ovaj ju je oberučke prihvatio. Treći je najbolji trojkaš u ligi, prvi poenter ekipe i prvi asistent.
I na kraju, potpis Akilea Polonare kao sasvim legitimna karta za ukrcavanje ka plej – ofu.
Iako se u modernoj košarci prvo napad gleda, Žalgiris je primarno defanzivna ekipa. Igraju sa puno promena u odbrani tokom meča. Prilagođavaju se protivniku, fizički su vrlo moćni, ne manjka im ni iskustvo. Olimpiji su dozvolili samo devet poena u prvoj četvrtini. Znaju da pogotovo sada sa odsustvom Evansa, ne mogu igrati previše lepršavo. Od njih navijači to ni ne očekuju. Ova borba, želja i požrtvovanost kao da je svaki meč poslednji je sve što traže.
Luka Kostić
