Prošlo je godinu dana otkako je legenda jugoslovenske košarke otišla na put bez povratka. Duda nije bez razloga sinonim za košarku.
Dušan Duda Ivković svoju karijeru počinje u Radničkom za koji je igrao deset godina, zatim prelazi na mesto trenera juniora u istom klubu. Ljubav prema košarci se razvijala uz njegovog starijeg brata, još kada su bili deca.
U svojoj dugoj trenerskoj karijeri radio je za razne jugoslovenske i evropske klubove, kao što su Partizan, Šibenik, Radnički, Vojvodina, Aris, Paok, Panionios, CSKA i Dinamo iz Moskve, Anadolu Efes iz Istanbula.
Sa reprezentacijom Jugoslavije je tri puta osvojio Evropsko prvenstvo. Na Svetskom prvenstvu u Argentini 1990. godine, Jugosloveni uzimaju zlatnu medalju, a 1988. godine na Olimpijskim igrama osvajaju srebro.
Osim ovih uspeha, Duda Ivković osvaja četiri evropska klupska takmičenja, a to su: Kup Saporte, Evroliga, Kup Koraća, Kup ULEB-a. Evroliga ga je proglasila svojom legendom.
Sarađivao je sa najboljim košarkašima na našim prostorima, mnogi od njih su kod Dude započeli svoje karijere.
FIBA je Dušana Ivkovića uvrstila u Kuću slavnih u Ženevi, rame uz rame sa velikanima košarke.
Duda je sa svojim bratom delio još jednu ljubav, a to je ljubav prema golubovima. Bio je pasionirani trener golubova, koje nikad nije prodavao. Golubarstvo je za njega predstavljalo nešto više od hobija. Gde god da je putovao, sa njim su išli i njegovi pernati saputnici.
Nama ostaje da sa ponosom pričamo o uspesima i legendi kakav je bio Dušan Ivković. Predstavljao je Srbiju u celom svetu na najbolji mogući način, za koji nikad nećemo moći da mu dovoljno zahvalimo.
