Aleksandar MandićNema puno igrača u sadašnjem rosteru šampiona Aba Lige koji se mogu pohvaliti da su bili deo tima i pre povratka Željka Obradovića, da bude precizni samo jedan 22-godišnji Uroš Trifunović koji se može nazvati starosedeocem a imati takav statu u Partizanu je nešto na čemu bi mnogi pozavideli. U razgovoru za Sport Klub mladi košarkaš osvrnuo se na povredu koja ga je mučila duže vreme, tekuću sezonu, uspeh reprezentacije i ostale teme.
Naravno – gledao je sve utakmice „Orlova“ na putu do ogromnog uspeha i osvajanja srebrne medalje.„
Mnogo mi je drago zbog uspeha reprezentacije. To su sve momci koje dobro poznajem i van terena. Zaslužili su uspeh, naročito kada znamo da je mnogo igrača otkazalo i da se nije znalo koji će sastav zaigrati. Oni su se na kraju skupili i došli do finala – šteta što nisu osvojili, ali ovo je veliki uspeh. Drago mi je i što je Aleksa Avramović onako igrao. Srećan sam zbog njega, on je moj drug. Lično, jako mi je krivo što nisam uspeo da ostanem do kraja priprema reprezentacije i da probam da se izborim za mesto u ekipi. Šta je, tu je. Barem sam spreman za sezonu i to mi je trenutno najbitnije“, kaže krilo Partizana.
Upečatljivo je da, u praktično svakoj interakciji sa medijima tokom prethodne dve godine, Trifunović naglašava da je najbitnije da radi ono što mu kaže trener.
„Mnogo mi je značila prethodna sezona, prvenstveno zbog trenera Obradovića i igrača koji su bili tu. Ja kad igram – ne biram. Ne gledam da li je utakmica u ABA ligi ili Evroligi. Takođe, nije mi bitno kojeg igrača treba da čuvam, bitno je da igramo dobru ekipnu odbranu – tako je bilo prošle sezone. Kada igramo timsku odbranu, ne bi trebalo da imamo problem ni sa kim. Lično, pokušavam da konstantno dajem svoj maksimum kroz odbranu ili napad – šta god da se traži od mene“, kaže krilni košarkaš Partizana.
Veliku ulogu Trifunović ima kada je odbrana crno-belih u pitanju. Nametnuo se kao odličan odbrambeni igrač na lopti na spoljnim pozicijama, a na nekim mečevima čuvao je najopasnije igrače protivničkog tima.
„Svako od nas je talentovan u napadu. Kada si mlad igrač u jakim i velikim ekipama, treba da pokušaš da se profilišeš kroz odbranu. Odatle sve počinje, to je moje mišljenje. Možda se neko ne slaže sa tim, ali ja tako gledam stvari“, objašnjava Trifunović.
Napredak je vidljiv i u šutu…
„Šut je jedan od segmenata na kojima najviše radim. To je veliki deo moje igre i trudim se da mi šut bude što je moguće konstantniji. Šut jednog dana uđe, drugog ne uđe – niko od nas nije mašina da pogodi svaki šut, to ne postoji. Generalno, radim na svim elementima igre, ne postoji nešto što izdvajam. Želeo bih da postanem bolji igrač, bolja osoba. Najbitnije mi je da iz treninga u trening i iz utakmice u utakmicu budem sve bolji“, kaže momak koji je, sa izuzetkom pozajmica u Megi i Mladosti, čitavu profesionalnu karijeru proveo kao igrač Partizana.
Trifunović igra treću sezonu pod vođstvom Željka Obradovića, trenera koji je od Partizana napravio najbolju napadačku ekipu Evrolige u prošloj sezoni. Koliko je bilo teško navići se na napadački sistem trenera Obradovića?
„Bio sam već u Partizanu kada je Željko došao i sistem nam je jako bitan. Jedino tim osvaja titule – ne može to da uradi pojedinac. Nama su u Partizanu cilj titule. Svako bi trebalo da se posveti timu i da ego ili svoje mišljenje ponekad da ostavi sa strane, čak i ako se sa nečim ne slaže“, zaključuje Uroš Trifunović.
Dijana Grubor
