Priča o nepobedivoj Zvezdi i Duškovoj seriji trijumfa zvanično je završena. Milanska Olimpija je odnela pobedu u punom Pioniru. Konačan rezultat meča bio je 67:71 (16:26, 13:17, 20:14, 18:14).
Bili Beron se ponovo zapalio u Beogradu. Hala “Aleksandar Nikolić” mu očigledno prija, a svakako i dueli protiv bivšeg kluba.
Prošle sezone je isto u Pioniru rešio meč, tada u dresu Zenita, takođe u situaciji kada su crveno – beli imali odličnu seriju rezultata.
Sada je imao nešto manje poena, ukupno 19, ali će se ova trojka za pobedu dugo pamtiti.
Pobedom je Armani stigao do prve pobede posle 20. oktobra. Ekipa Etorea Mesine skoro dva meseca nije ostvarila trijumf u Evroligi i zbog toga je ovaj uspeh još veći.
Sa druge strane, navijači Zvezde ne treba ovaj poraz da shvate kao početak panike i haosa. Očekivala se ovakva situacija, samo eto šteta što se to desilo protiv poslednjeg tima u takmičenju.
Ipak, gledajući roster “Manekena” i “starog lisca” poput Mesine verujem da će se uzdignuti i vratiti.
LOŠ POČETAK POSTALA PRAKSA
Nažalost, ono što se ponavlja iz utakmice u utakmicu jeste izuzetno problematičan uvod u meč. Zvezda još od Virtusa ne zna da uđe u meč kako treba. Protiv Žalgirisa u utorak uspela je koliko toliko da se izvadi.
Milano je za razliku od Litvanaca ofanzivno mnogo potentnija ekipa, sa iskusnijim i realno kvalitetnijim igračima. Kada daš 29 poena za poluvreme koliko je Zvezda imala, a protiv da samo 26 u prvoj četvrtini onda je sve jasno.
Defanzivno tim Duška Ivanovića nije izgledao najsjajnije. Ponovo je nedostajala prava energija na startu, nešto veća koncetracija i komunikacija. Čak šest trojki u prvoj deonici, od čega su skoro sve bile otvorene je najbolji način da se tim uvede u utakmicu.
Osim Petruševa, domaćin nije imao nikakvu snagu u reketu. Kuzmić evidentno ne može protiv nekih centara, Bentil je imao pomračenje, a odsustvo Martina se pokazalo kao velika boljka. Lepa vest je da se Mitrović vratio, ali su večeras falili njegovi poeni.
UMOR UČINIO SVOJE
Ako je na nekog ovaj jak tempo uticao, to je večeras bio Luka Vildosa. Imao je on svojih 50% za tri, šest asistencija, ali i četiri izgubljene lopte. Malo je nedostajala i sreća u nekim momentima.
Odbrana Armanija je bila jako aktivna i uspevala je da isprati lucidnost Vildose. Pošto nije bilo Martina, pik praktično da se nije ni vrteo, a i kada bi se pokušala takva akcija, završila bi se neuspešno.
Njegov “tandem drugar” Nemanja Nedović se i dalje muči da pronađe pravu šutersku formu. To ne bi trebalo puno da zabrinjava, ali nije ni lepo videti da takav strelac u poslednje tri utakmice ima 3/27 za tri poena. Večeras je na čistu strast i borbenost izvukao neke poene i vratio svoj tim u rezultatsku priču.
Bitno je reći da nema on ogromnu minutažu, odnosno da je i dalje u fazi nekog osrednjeg napora. Čini mi se da Duško želi pronaći uvek pravu svežinu, pa makar to uticalo i da Nedović odigrao 19 umesto 29 minuta.
Ono što vidim kao nešto veći problem jeste igra i rola Džona Holanda. Svakako da Amerikanac nije prva opcija u napadu, ali nije ni dobro da toliko varira od meča do meča.
Njegova igra je kao cirkus. Uvek očekujete neočekivano i nikada ne znate kako će se tačka završiti. Da li aplauzom ili tugovanjem. U odbrani ima puno propusta, ali to nije novo.
Teško da se igraču u 35. godini mogu objasniti neke osnovne stvari u vezi sa probijanjem blokova, praćenja svog igrača…
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
- https://flouter.rs/anadolu-efes-u-punoj-casi-partizanove-zuci/
- https://flouter.rs/tiket-dana-14-kolo-evrolige/
- https://flouter.rs/dvadeset-dve-godine-bez-najlepseg-dvokoraka/
PREKINUTA DUŠKOVA SERIJA
Kada govorimo o ekipi kao što je Olimpija, logično da iznenađuje činjenica da su poslednji na tabeli. Sigurno da su uticale brojne povrede, neke nesrećno izgubljene utakmice, ali se realno očekuje njihov povratak.
Previše je iskusan Mesina da sezonu otpiše u 14. kolu. A ni ulaganja nisu takva da se tek tako može obrisati jedna čitava godine u najprestižnijem evropskom takmičenju.
Što se tiče tima sa “Malog Kalemegdana”, ova utakmica treba da im posluži kao neki vid opomene ali i pokazatelj da će umor morati da dođe.
Poslednji poraz se desio još u Istanbulu, pre više od mesec dana.Samim tim, mnogo toga je dobrog došlo od tada.
Duškov dolazak, ova serija pobeda, ali i mnogo bolja podrška navijača. Ekipa ima mentalitet za velike stvari.
Da bi se te “velike stvari” i ostvarile potrebna je ogromna fizička, ali i mentalna snaga. Zato ne treba se mnogo tugovati posle poraza.