U noći između srede i četvrtka, dva sata i trideset minuta posle ponoći po srednjoevropskom vremenu, počelo je žensko Svetsko prvenstvo. Ovo je devetnaesto izdanje takmičenja, a domaćin je Australija. Dvanaest ekipa je raspoređeno u dve grupe od po šest ekipa iz kojih četiri najbolje idu u nokaut fazu. Reprezentacija Srbije igra u grupi B, a protivnici će biti domaća Australija, Francuska, Kanada, Japan i Mali. Grupu A čine: Belgija, Bosna i Hercegovina, Južna Koreja, Kina, Portoriko i Sjedinjene Američke Države.
Srbija
Počnimo sa našom reprezentacijom, koja u odnosu na prethodne godine dolazi u podmlađenom sastavu. Sonja Vasić i Jelena Bruks su se penzionisale prošle godine, a pored toga Aleksandra Crvendakić i Ana Dabović neće igrati. Neće biti ni Angele Dugalić koja se nesrećno povredila. Najviše će nedostajati Crvendakić, koja je protekle sezone pokazala da može biti novi lider ekipe.
Marina Maljković je imala dosta teži zadatak oko odabira putnika u Sidnej, a njen tim čine: Ivon Anderson, Ivana Katanić, Nevena Jovanović, Katarina Zec, Saša Čađo, Jovana Nogić, Kristina Topuzović, Maja Škorić, Ivana Raca, Mina Đorđević, Tina Krajišnik i Dragana Stanković.
Za većinu reprezentativki će ovaj turnir biti prvi veliki izazov u A selekciji. Nosioci ove ekipe će biti Anderson Krajišnik i Čađo. Marina Maljković ne bi trebala da menja svoje standardne principe, radila je sa celom ekipom i za očekivati je opet jaka presing odbrana, sporiji tempo igre i traženje poena iz ukradenih lopti. Anderson će imati jako tešku rolu jer moraće u dosta situacija da rešava iz izolacije I da kreira prilike za druge – spejsing nije toliko dobar.
Čađo će ovde imati jako važnu ulogu u širenju prostora i ne treba niko biti razočaran ako nema savršene procente niti ogromnu produkciju, odnosno mora se pozicionirati tako da odbrana ne želi da ide na Ivon Andreson. Raca i Krajišnik će potencijalno biti veoma dobar defanzivni tandem I možemo očekivati da naša odbrana polazi od jake protekcije reketa. Možda bude problema u rezultatskoj stabilnosti, to smo viđali u minutima bez Sonje Vasić prošle godine, kao i u kvalifikacijama za ovo prvenstvo, gde ili odbrana ili napad upadaju u crne serije od po nekoliko minuta. Svakako borbenosti neće manjkati, ključno je dobiti Mali koji je u dosta skratćenom sastavu, ali kao i sve afričke reprezentacije su izrazito borbenog karaktera i fizički su dominantne. Trebalo bi iskoristiti odsustvo reprezentativke Japana, Rui Mačide.
Francuska
Francuska kao i Srbija dolazi na ovo Svetsko prvenstvo u poprilično drugačijem sastavu. Mijem, Gruda, Duše, Epoupa i Vukosavljević su ranije precrtane za ovo prvenstvo, a neće nastupati ni Marina Džohanes. Odsustvo Marine je ozbiljan problem za Francusku, s obzirom na odličnu sezonu koju je imala u WNBA za Nju Jork. Iako će nedostajati Gruda koja je jedna od najboljih evropskih centara, Iliana Rupert ipak dolazi u Australiju nakon osvojenog WNBA prvenstva sa Las Vegasom. Bez obzira na Grudino iskustvo, Rupert je već sa 21 godinu dobila šansu da igra u najjačoj ženskoj ligi na Svetu. Od ostalih igračica, s obzirom na to da nema Marine, Gabi Vilijams će sigurno biti prva opcija.
Protekle WNBA sezone bila je veoma bitan šraf Sijetla koji je bio izbačen od šampionki Vegasa. Najčešće će Francuska tražiti poene ili kroz prodore Vilijams ili pick and roll Paže sa nekom od visokih igračica. Njihov šut bi trebao biti dobar, ali Berkani ima običaj da ispucava iracionalne šuteve. Fatu ima tek 21 godinu i zbog slabijeg prodora, odbrane je mogu agresivnije čuvati. Rupert može pružiti ekstra širenje prostora, ali nije toliko ogromna šuterska pretnja pa će je protivnici nekad puštati. Sve u svemu Fracnuska će imati težak izazov jer Mijem, Gruda i Marina su već standardne i treba se pronaći način igre i bez njih. Srbija bi mogla da igra protiv Francuske, naša reprezentativka Krajišnik će imati ključnu ulogu u limitiramju centarsku rotaciju Francuske.
Australija
Domaćin ovog Svetskog prvenstva, Australija , ulazi u ovaj turnir sa velikim ambicijama. U sastavu će imati čak pet WNBA igračica (Rebeka Alen, Semi Vitkomb, Stefani Talbot, Ezi Magbegor i Kristi Volas) , a uz to dres reprezentacije će ponovo obući legenda australijske košarke, Lauren Džekson. Iako ima 41 godinu, to je nije sprečilo da zaigra peti put na Svetskom prvenstvu. U formu se vratila preko WNBL1 poluprofesionalne lige koja se igra u Australiji i iako je nivo košarke nizak imala je 32 poena po meču. Tu se još ističe Aneli Malej koja debituje za reprezentaciju nakon što je imala MVP sezonu u australijskoj ženskoj ligi i koja je dobila šansu u WNBA kao i Marijana Tolo, bivša WNBA igračica.
Australija je popunjena na svim pozicijama, imaju nekoliko igračica koje mogu čak tri pozicije pokriti, ali ipak su “tanki” na poziciji plejmejkera. Tu poziciju pokriva samo Kristi, Semi može nekoliko minuta, ali njena prirodna pozicija je bek šuter. Talbot je možda bolja u plejmejkerskom smislu, ali nije najrazovrsnija skorerka. Pored ofanzivnog potencijala, mislim da će im glavni adut ustvari biti odbrana. Imaju visinu, dužinu i fleksibilnost, a naročto opasne u odbrani su Rebeka Alen i Ezi Mazbegor. Obe zahvaljujući rasponu ruku i mobilnošću mogu čuvati nekoliko pozicija, s tim da je Ezi i fantastična u odbrani i u čuvanju obruča, dok Rebeka uz svoj raspon ruku, visinu i mobilnost je noćna mora za sve protivničke perimetarske igračice. Slabost Vitkomb se ogleda u odbrani Australije i moraće pažljivo da je sakrivaju. Da li mogu ugroziti Amerikanke? Postoje neke minimalne šanse, ali to će morati biti najbolje moguće spremljena utakmica, pa će opet trebati i sreće.
Srbija ih jeste dobila u kvalifikacijama za ovo prvenstvo, ali su bile uskraćene za pomoć Ezi, dok je Srbija imala Crvendakić. Anderson je imala eksploziju od trideset poena, ali sad kad Australija sa Ezi ima mnogo bolju protekciju obruča, biće jako teško to ponoviti.
Kanada
Kanada, ekipa protiv koje Srbija započinje takmičenje. Kanađanke su nakon nekoliko takmičenja bez uspeha talenta, dolaze gladne uspeha. Prošle godine Srbija i Kanada su se susrele na Olimpijskim igrama, gde je Srbija slavila u triler završnici sa mnogo slobodnih bacanja. Kija Nurs, Bridžet Karleton i Natali Ačunva su već standardan trio kanadske reprezentacije. Ostatak sastava po imenima nije naročito poznat, neke igračice igraju u Turskoj, tu su tri WNCAA igračice, a dve igračice iz te grupe koje bi mogle totalno iznenaditi su Aislin Konig i Latiša Emiher, igračica univerziteta Južne Karoline, koja je već sa 16 godina mogla da zakuca. Nemam se ovde šta preterano pisati, najveći deo napada će opet verovatno biti na leđima Kije Nurs dok ne bi trebalo da menjaju standardno grubu odbranu koju igraju. Problem može predstavljati povratak Nurs nakon povrede i koliko može izneti, pošto Bridžet čak i van WNBA nije naročito potentna u poentiranju.
Japan
Japanke nakon prošlogodišnjeg buma više nisu toliko iznenađenje i nepoznanica. Igraće bez Mačide, kao I bez odlične šuterke Saki Hajaši. To ne znači da su nešto manje opasne, a s obzirom na to da imaju izrazito timski stil igre sa puno dodavanja i trčanja, a tehničke potkovanosti ne fali. Tu su Takada i Akaho koje su bile uz Rui najbolje prošle godine. Jedna od promena u odnosu na Olimpijske igre je poziv za Ramu Tokašiki, kako bi se rešio problem nedostatka visine. Iako će opet imati problema sa čestim mismečevima, nadomešćuju energijom i disruptivnom odbranom sa dobrim pritiskom na loptu.
Napad takodje osim Ramu nemaju igračica iznad 188 cm, ali konceptualno nije im ni bitno, jer igračice jako inteligentno igraju , dobro se otvaraju iz blokova koje često koriste, a i imaju dobrih šuterki.
Srbija generalno ima dobre rezultate s azijskim ekipama, Japan igra poprilično atipično, ali ovde skakačka prednost može doći do izražaja. Ovo je meč koji se mora dobiti, pogotovo nakon gubitka od Kanade. Kao što rekoh velika prednost je skok, a druga slabije pokrivanje obruča Japana, kao i mogući mismečevi. Ivana Raca bi ovde mogla biti X-factor, pošto ima visinu, ume napasti driblingom, a ima i solidnu tehniku leđne igre.
Mali
Nakon što se Nigerija povukla, što je malo tužno s obzirom na to da su najtalentovanija afrička ženska reprezentacija, Mali je upao kao zamena. Autsajderke su ovog turnira i teško da išta uraditi. Predvodi ih Sika Kone, jedna od najvećih mladih talenata. Iako ima samo 20 godina, već se istakla kao prva opcija napada, ali i najvažnija odbrambena igračica ekipe. Naravno, ne može sve sama, a podrška je jako tanka. Nekoliko igračica igraju u Evropi, od kojih vredi spomenuti talentovanu Mainoumu Haidaru. Dubine u ekipi nema i teško da će tim nešto uspeti. Jedina pozitivna strana je atletičnost, ali slaba tehnička potkovanost većine igračica praviće ogroman problem i gotovo sam siguran da će Kone imati neverovatnu potrošnju. Srbija bi trebala da ih dobije bez muka.
Sve u svemu, osim Malija nema lakog protivnika u ovoj grupi za Srbiju, ali nikad se ne sme otpisati Marina Maljković koja ume da izvuče maksimum iz ekipe, bez obzira ko je protivnik i kakav je sastav Srbije.
