Tvrd je orah voćka čudnovata…

Četvrtak, 08.08. , 21 čas. Godina, mesec, dan, sat koji će svi možda večno pamtiti… Dan koji pretenduje da bude upisan zlatnim slovima u istoriji srpske, ali i svetske košarke. Dan kao i svaki drugi, a opet poseban, poseban po samo jednom – PARIZ, Orlovi napadaju “Drim tim”!

OD SOMBORA DO PIROTA, MOJ BEOGRADE

Najbitnija konekcija u reprezentaciji Srbije jeste upravo saradnja Jokića i Pešića, praktično produžena ruka ovog stručnjaka na terenu jeste Somborac. Poraz u prvom kolu je očigledno samo bio nauk, pokazatelj slabosti na koje treba obratiti pažnju. O da, pažnja je bila obraćena. Osramoćen je Portoriko, potom je bilo borbe protiv Južnog Sudana što je i bilo realno, s obzirom na atletski sposobnu ekipu pod palicom Rojal Ajvija. Grupna faza je očekivano završena na drugom mestu i sada je bilo potrebno da žreb odradi svoje. Odradio jeste. Četvrfinale sa Australijom, a ukoliko se to prođe, polufinale sa Amerikancima. Ne možemo izbeći neizbežno.

U grupi Srbiju nije krasio nešto kvalitetan šut za tri poena. Izuzetno neprepoznatljivo, nismo mogli da šutiramo visok procenat van linije 6.75. Koštalo nas je blažeg poraza protiv Drim tima, kao i lakše pobede protiv Sudana. Protiv Portorika pokazali smo šta znači TIM, svi su učestvovali, a istakao se Petrušev uz večnog Nikolu Jokića. Južni Sudan je ipak osetio gnev kapitena, Bogdan je podsetio na onog protiv Kanade, dao je 30 poena, a šut celokupnog tima je izgledao bolje. Naziralo se četvrtfinale.

A tek o ovom meču. Šta reći posle onakvog povratka. Najveća razlika koju je neki tim sustigao u istoriji Olimpijskih igara. Toliko je loše započelo za reprezentaciju u belim dresovima, Mils i Gidi su bili jako raspoloženi, a Srbija je bila kao u živom pesku, sve dublje i dublje. Nije bilo moguće realizovati napad, dok su Kenguri pogađali sve što su šutnuli. Govor selektora kod jednog od tajm auta je okrenuo struju, inat je proradio. Onaj srpski, onaj koji je osvojio zlato u tenisu. Dobrić i Petrušev su pokrenuli lavinu, s obzirom da nisu imali zapažen učinak u prvom delu igre. Bogdan je shvatio šta treba, a MVP, pa kako drugačije da odigra. Zaigrao je poznato kolo, i vratio Srbiju gde joj je mesto, među pobednike.

BEZ STARCA NEMA UDARCA – DRIM TIM

“Što se tiče talenta u našem timu, morate da razumete da su većina ovih igrača stari. Ovaj Lebron nije Lebron kakav je bio pre nekoliko godina. Velika je razlika. Svi će vam to reći, što možete i sami da vidite, da onaj moćni i dominantni Lebron od pre par sezona – nije isti igrač kao danas. Mislim da su ljude prevarila imena na spisku. Ali, pomenuta imena su godinama gradila karijere, sada su stariji. Nisu šta su nekada bili.”, rekao je Džoel Embid, ujedno i trenutni olimpijac američkog tima, po samom početku olimpijskih igara.

I pored izjave Embida, nije baš sve kao rečeno, posebno ako uzmemo u obzir igre Embida u odnosu na ostatak tima. Priče o starosti, imenima sa spiska, ispostavljaju se kao potvrda naše narodne poslovice – “bez starca nema udarca”. Upravo “matori” Lebron, nosi ovu ekipu, i melje protivnike kada god to zamisli. U svakom smislu te reči.

Nakon “šetkanja” (malo i “četkanja”) kroz grupnu fazu, na red je došla nokaut faza – a tamo, “Samba do Brasil“, ali na američki način. Nemoćne su bile “Karioke”, bez “trunke” šanse da nešto urade, pregaženi već u prvih deset minuta. Kako je meč odmicao, već do poluvremena, Ameri su već imali veliku zalihu od 27 poena prednosti, a do kraja konačnih 35 poena razlike, “sa pola gasa”.

Za brazilsku sambu, moraćemo ipak da sačekamo neki fudbalski okršaj ove dve selekcije, do tada slušamo “Armstrongov džez”.

Tek zagrejani, u naponu, svi članovi “drim tima” iščekuju meč sa našom selekcijom, a mi se nadamo da ga po dobrom – neće pamtiti.

VREMEPLOV – PAO JE DRIM TIM

Već sada davne 2002., samo tri godine nakon NATO bombardovanja, tadašnja Jugoslavija, bila je prvi pravi “drim tim”, odnosno kako bi novinar američkog “Rollingston” magazina, Tom Hokins, rekao – savršen tim.

Zlatni evropski momci (2001.), krenuli su u pohod na osvajanje sveta, a predvođeni Svetislavom Pešićem, koji će i ovaj put biti na klupi, doduše sada zvanično Srbije.

5. Septembar, Indijanapolis, a na parketu:

Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević i Milan Gurović.

Iako neočekivano, pre finala stigla je najveća moguća prepreka, Amerika. Tim vođen tada najboljim skorerom lige, Polom Pirsom, najboljim asistentom, Andreom Milerom, najboljim skakačem i blokerom, Benom Volasom, izašao je na megdan našoj ekipi.

Ono što je tada vladalo među ljudima, može samo da se prepričava. Jarićeva bacanja, i promašaj Milera za izjednačenje, značili su pobedu 81:78! Zauvek će ostati upamćene reči Slobodana Šarenca: “Šamar drim timu, šamar američkoj košarci! Pa ako hoće bolje, moraju da pošalju bolje!

Najefikasniji na meču bio je Predrag Stojaković sa 20 poena, Milan Gurović dodao je 15 (trojke 4/6), dok je iskusni Vlade Divac uz 16 poena dodao i 11 skokova.

I ZA KRAJ, SAMO JEDNO…

Mogli smo i drugačije, da smo ćutali ili odustali… Mogli smo kao drugi, da smo kopirali ili se predali… Moglo je jednostavno, bezbojno i mirno… Moglo je lakše, ali to onda ne bismo bili mi, ne bismo bili svoji, ne broj, već ime! Ne proces, već put! Ne algoritam, već instinkt! Uprkos svemu, i dalje tu! I juče! I danas! I sutra! Bez obzira na sve, još uvek tu, samo budi tu! Zauvek!

Mi smo tu. Putovali smo hiljade kilometara sa decom, braćom i drugovima, sa sestrama, majkama i suprugama. Mi smo i dalje tu, na trgovima, u domu, na poslu i u kafani. Mi smo opet tu, u svakom uglu sveta. I gde sad sviće i gde pada mrak i samo nam je bitno jedno. Da odjavu učiniš boljom od najave. Da put učiniš moćnijim od cilja. Nama pokaži šta si, pokaži od čega si, a sebi, nebitni su drugi, dokaži ko si i kao i mi, samo budi tu i samo budi ti.

Da ne bude samo jedna reč u govoru i stranica u priči, da se ne izgubi kao munja u grmljavini, da ne nestane kao dim u vetru i pena na talasu. Da nisi samo jedan od vrhova u planini, da se ne izgubi kao krik u buci i poklič u besu, da ne ostane sećanje, nego da ostane uspomena, jer ovo je tvoja priča i zato ti budi vetar, budi talas, budi planina i budi grmljavina.