Tajrik Džouns otkrio najnezaboravniji trenutak od dolaska u Partizan: Uživanje je biti ispred ljudi poput njih

Nije trebalo mnogo vremena da Tajrik Džouns ušeta u srca navijača Partizana. Harizmatični centar je svojom energijom i neumornim zalaganjem na parketu “kupio” crno-bele, a ni sam ne krije koliko podrška i ljubav navijača njemu znači. O odnosu sa publikom i brojnim drugim temama, pričao je za portal BasketNews.

Razgovor je započeo teškom temom, odvojenošću od porodice. Obzirom da se u Tajrikovoj domovini nedavno proslavio Dan zahvalnosti, praznik koji okuplja porodicu, Partizanov prvotimac je govorio o teretu odvojenosti od porodice, koji se najviše oseti baš u periodu praznika:

“Dan zahvalnosti u inostranstvu je drugačiji nego kad si kod kuće u Americi. Zvao sam ljude kod kuće, želeći im srećan Dan zahvalnosti. Ta večera koju obično dobijem nije ista kad nisam sa porodicom. Obično je Dan zahvalnosti za porodicu. Govorio sam jednom od svojih saigrača, kod nas u kući, kad sam bio dete, obično nas je bilo oko 75.”

Posebno mesto u Tajrikovom srcu ima jedan član porodice – majka. Sa majkom razgovara svakog dana:

“Ona dolazi nekoliko puta da me vidi. I dalje pričam s njom svaki dan. Uvek proveravam kako je, ona se uverava da sam dobro. To je svakodnevna stvar. Pokušavam da ne prođe ni jedan dan a da ne razgovaram s njom” ističe Džouns pa otkriva kako će ga majka uskoro ponovo posetiti u Beogradu:

“Već je bila ovde, videla je to, doživela. Dovest ću je opet pre Božića. Ne znam tačan raspored kada stigne, ali prilično sam siguran da ćemo imati nekoliko utakmica kod kuće, pa će ponovo moći da to vidi.”

U nastavku, okrenuo se košarkaškim temama i otkrio da odnedavno radi na svom šutu za tri poena, ali i koji saigrač mu je partner:

“Mitar Bošnjaković i ja treniramo zajedno tokom poslednjih nekoliko dana. Radim na povećanju raznovrsnosti u svojoj igri. Radio sam besprekidno tokom leta na tome. Kada sam ovde, jednostavno igram svoju ulogu, gledam gde mogu da se uklopim i uzmem šuteve koje obično uzimam. Bitno je biti efikasan. Mislim da ću, kada počnem da šutiram, tačno znati kako da to uključim u situacije u igri. Tako da čekam svoju priliku. Za sada, nastaviću da radim ono što donosi rezultate – završavam oko koša, budem svoj i donosim energiju.”

Na konstataciju novinara BasketNews-a, da Željko Obradović nije neko ko voli da gleda centre koji “potežu” za tri, Tajrik odgovara kroz smeh:

“Nije ali ako pogodiš, ne može ništa da ti kaže. Nikada ne šutiraš da bi promašio, šutiraš da bi pogodio. Mislim da, sve dok pogađam, on neće reći ništa. I to takođe pomaže u napadu da proširiš prostor, naročito u Evropi. Ako kao visoki igrač možeš da proširiš prostor, a pogotovo na mojoj visini, budući da sam niži visoki igrač, možeš da staviš još jednog visokog igrača i da ga nateraš da igra s tobom. Kada je reč o mojim defanzivnim veštinama, sada mogu da igram kao četvorka i da čuvam četvorke, proširim igru, ostanem u igri malo duže.”

Iako je Željko Obradović menjao (skoro) kompletan tim, novi momci su se izuzetno brzo privikli jedni na druge i stvorili odličnu hemiju:

“Mislim da imamo sjajnu grupu momaka. Ponekad je teško da se završi nešto tako, da imaš grupu momaka koji se zaista vole i poštuju.”

Za kraj, dotakao se neizbežne teme kada se govori o Partizanu – navijača:

“Navijači ti pokažu podršku čim čuju glasine da potpisuješ. Nije bilo zvanično dok nismo imali Simfoniju ovde, ali su znali šta se dešava, naročito s obzirom na strukturu tima i pripreme. Osećaš ljubav. Gde god da odeš, bilo gde u gradu. Bio sam u restoranima gde su momci koji podržavaju drugu ekipu, ali vide mene kako igram i kažu: ‘Prosto volim način na koji igraš.’ Tako da uvek osećaš ljubav, bez obzira na sve. Dokle god možeš da budeš svoj i skroman u svakoj situaciji, osećaš ljubav.”

Pričajući o navijačima, otkrio je i koji mu je najnezaboravniji momenat od dolaska u Beograd:

“Ovde je ludo. Nikada to neću zaboraviti. Prvi put kad sam otišao u tržni centar, bilo je kasno, tržni centar se zatvara u 10, a ja sam verovatno stigao u 9:30. Ljudi su stajali u redu pokušavajući da se slikaju sa mnom. Njih 15. Bilo je ludo. To je to, prijatelju, ali prihvatiš gde se nalaziš. Ovi ljudi, oni vole svoj klub i vole košarku. Definitivno je uživanje vezati pertle i pripremiti se za rat svake noći, samo biti ispred ljudi poput njih.”