Stih koji se nalazi u naslovu ovog teksta upravo je iz pesme kojom je Nigerijac proslavio jednu prošlosezonsku pobedu. Pesma je srpskog repera Devita, a pobeda protiv Crvene zvezde. Da pojasnimo malo značenje ovog stiha. To je, takoreći, trenutna situacija o kojoj je Čima mogao samo da mašta kada je prvi put uhvatio loptu. Trnovit put koji je prošao krunisao je igrom u prethodnih 10 meseci. Sezona posle koje je svima jasno dao do znanja kakav je igrač ali i kakav je borac. A hrabrog i pouzdanog vojnika bi svaka vojska povela u rat. Rat koji je zahvatio i njegovu državu ali davno pre nego što se rodio. Ipak, nećemo o tome, naša tema je ipak samo košarka.
Kada je Evroliga objavila post o 11 igrača koji su promenili timove, pitali su: “Koga ste najviše uzbuđeni da vidite?” Bio sam jedanaesti. Niko nije imao očekivanja od mene na početku sezone.
O očekivanjima pred ovu sezonu, nešto što ga je pratilo kroz ceo život, ne samo kroz karijeru kao košarkaša. Ono što ga je oduvek “hranilo”. Neverovatan čovek, neverovatna ličnost.
Svuda pođi…
Nvačukvu Ieukvumere Čima Moneke je dete roditelja koji su se bavili diplomatijom. Rođen je 28. decembra 1995. u Abudži u Nigeriji ali se ubrzo preselio u Kanberu, glavni grad Australije. Promenio je više škola tokom života zbog prirode posla svojih roditelja i silnih putovanja. Košarku je zaigrao tek sa 13 godina! Srednju školu pohađao je u “Canberra High School” , a koledž na “Lake Ginninderra”. Jedno poznato ime je bilo njegov školski drugar. Nerazdvojni drugovi Čima Moneke i Dante Eksum, ali o tome u daljem tekstu. Moglo bi se reći da je od malena navikao da često menja sredinu. Živeo je u Nigeriji ponovo, pa u Turskoj, Švajcarskoj, pa ponovo u Australiji.
Trebalo je da se kvalifikujem za U18 ACT tim kako bih igrao na nacionalnom turniru te godine. Bio sam poslednji koji nije izabran, a trener mi je uputio neke reči koje sam znao da su pogrešne.
Rekao mi je da sam atletski sposoban, ali da nisam mogao da razmišljam o igri na tom nivou u tom trenutku i da se previše oslanjam na svoju atletiku – iako je upravo ta atletika bila potrebna timu. Kada sam otpao, svi su očekivali da ću biti deo tima.
Zahvaljujem mu se iz daljine jer mi je pomogao na načine koje verovatno nije ni mogao da zamisli. Boli me, ali me je i motivisalo da budem bolji i da osiguram da ubuduće ne mogu da me ignorišu.
O stvarima koje su ga motivisale, i o teškom periodu u njegovoj košarkaškoj karijeri. Početak je uvek najteži?
Amerika, prvi deo
Godine 2013. sa svojih 17 godina, odlučio se na put u Ameriku, to jest državu Nebraska. Tamo je upisao “Northeast Community” koledž na kom se zadržao dve godine. Nakon toga, pristupio je transfer portalu koji mu je omogućio da pohađa “Univerzitet Dejvis” u Kaliforniji. Svoju prvu sezonu tamo je presedeo kao “redshirt” da bi već sledeće omogućio svom timu istorijski uspeh. Naime, sa njim u timu, uspeli su da se prvi put plasiraju na završni turnir NCAA. A ko mu je bio prvi plejmejker pitate se? Svet je izuzetno mali, kao i Ti Džej Šorts koji je uz Čimu bio glavni igrač tog tima. Sjajno je Čima predvodio tim iz Kalifornije i naredne godine, da bi se konačno 2018. odlučio na svoj najveći korak, NBA draft.
Bio je jako sportski nastrojen. Svaku priliku koju je imao, pokušavao je da zakuca, da blokira šuteve. Bio je fizički najaktivnije dete na terenu – čak i od Dantea; bio je snažniji od Dantea. Samo je bio mršav u to vreme. Samo mu je trebalo malo mišića.
Trevor Burnet, koji je posmatrao Monekea u Australiji, radio je upravo na “Northeast” koledžu kao pomoćni trener, imao je konstruktivnu kritiku na račun krilnog centra.
Hrabro je pristupio ovoj svojoj odluci, ali ipak završio je među igračima koji su ostali neizabrani. Naravno, nije to bio kraj putovanja za ovog tada mladog i perspektivnog košarkaša. Poziv je stigao iz Francuske.
Lutam, od kluba do kluba
Roan je bio prvi profesionalni angažman koji je imao naš Čima. Druga francuska liga, samo tri meča, ali bitno iskustvo. Otkaz nakon samo 3 meča u klubu i šok za mladog Nigerijca. Usledio je Denan, koji je igrao na istom nivou kao i prethodni klub. Ovde se naš protagonista prilagodio ovom nivou košarke i konkurencije i počeo da beleži kvalitetne minute. Na 27 mečeva počeo je da biva zapažen. Kimper je bio naredna stanica, takođe druga liga zemlje galskih petlova, zapaženiji Čima donosi veliki broj pobeda.
Godina je prošla i vreme je bilo za stepenik više. Broj je okrenuo Orlean u sezoni sa praznim halama, Moneke je bivao sve bolji i bolji i prijao mu je porast u kvalitetu. Sve više je bivao praćen od strane raznih ljudi u svetu košarke, kao krilni centar ili čak centar sa svoja nepuna dva metra. Pun energije, skočan, rastrčan, persona i ličnost gladna uspeha i dokazivanja. Doduše, imao je jedan peh na prijateljskom meču između A i B sastava Orleana. Naime, doživeo je ozblijno iščašenje levog ramena, ali nije propustio veliki broj mečeva zbog situacije u godini 2020.
Kako čuvati Kevina Durenta?
Dobio sam poziv od svog dobrog prijatelja, Gejba Vinsenta iz Majami Hita, i rekao mi je da Majk Braun pokušava da dobije moj broj. Ja sam pitao: ‘Zašto Majk Braun pokušava da dobije moj broj?’
Gejb je rekao: ‘Mislim da želi da te pita da igraš za nacionalni tim.’ To je bilo u septembru 2020. Kvalifikacije su bile u novembru te godine. Pitao me je da igram i bio sam presrećan i uzbuđen.
Tri dana pre kvalifikacija, iščašio sam rame, pa sam plakao i bio sam tužan jer nisam mogao da idem.
Naravno, kao što je bila praksa tokom cele njegove karijere, opet je nastupila katastrofa.
Prvo je došla utakmica protiv njegovog prijatelja, Dantea Eksuma i reprezentacija Australije. Pošto je Moneke odrastao u toj državi bilo je poprilično emotivno za njega. Pevao je obe himne, prosto se osećao kao deo oba tima. Dante i drugovi su utrpali njihov koš i ubedljivom pobedom išli put Olimpijade. Eksum je tada proslavio 26. rođendan sa pobedom 39 poena razlike.
Naredni bitan meč koji je odigrala Nigerija bio je protiv reprezentacije SAD. Sedam NBA igrača, bivši NBA trener, roster napravljen za velike stvari. Uspeli da ostvare ono što je retko ko mogao da predvidi. Trijumfovali su nad moćnim Amerikancima 90-87, a naš Čima je sasvim odlično sačuvao nikog drugog do Kevina Durenta. Čuvao je i Lilarda, Tejtuma, imao je par poseda gde je pokazao svoje maestralne mogućnosti u defanzivi.
Očigledno, zagrevam se i vidim Kevina Durenta kako se zagreva, gledam ga i mislim ‘to je zaista KD…’, ali nije bilo nervoze preda mnom. Ne osećam da postoji bilo ko ko igra košarku, za koga ne mogu da kažem da ne pripadam istom terenu kao i on.
Kako je to kada se sretneš sa svojim idolima.
Majk Braun je zapravo bio trener na tim kvalifikacijama, pa bi bilo dobro da me upozna. Ali nije se desilo tako i na kraju sam otišao u februaru i pobedili smo svaku utakmicu.
Pozvan sam na kamp i bio sam jedan od poslednjih koji je otpao pre Olimpijskih igara, ali svakako je bilo sjajno iskustvo jer me je dovelo do toga da sada igram za Kingse.
Čima je govorio o tome kako se završila njegova kratka epizoda u reprezentaciji.
Liga šampiona
Ako se pitate, ne nije odlučio naprasno da pređe na fudbal, nego je odlučio da bude MVP košarkaške Lige šampiona pod pokroviteljstvom FIBA. A gde je postigao ovakav uspeh? Manresa je verovala da je on kandidat da povrati klub na staze pobednika. A to je i učinio. Tim je imao sezonu za pamćenje. Prvo je u ACB ligi uspeo da dovede ekipu do plej-ofa, sve to uz izbor u prvu petorku lige.
Drugo što mu je pošlo za rukom jeste da je doveo Manresu do finala Lige šampiona u kom su izgubili od poznatog rivala. Tenerife je odneo naslov prvaka, ali MVP nagrada je otišla u redove poraženih. Hitan poziv je dolazio prekookeanskim putem. Vreme je bilo da se vrati tamo odakle je sve i počelo. Let za Sakramento.
Ljudi vide sada MVP-a, ali mnogo toga sam morao da prođem. Da dokazujem ljudima da su pogrešili. Roditelje nisam video od 2009. , brata od 2019. godine… Znam da me sada gledaju, to je uzbudljivo. Braća će doći uskoro da me vide i uživo.
Nakon osvojene MVP nagrade Čima se okrenuo porodici, svojoj večnoj motivaciji. (Mozzart sport)
Ubedljivo najteži i najžešći treninzi su bili kod trenera Pedra Martineza u Manresi. Oni su me pripremili za sve ostalo što se dešavalo u karijeri i ja sam uvek neko ko je spreman da radi i trenira.
O svom treneru u Manresi, velikom Pedru Martinezu koji je sada novi-stari šef stručnog štaba Valensije. (Mozzart sport)
Prokleta je Amerika
Kingsi su okrenuli Čimin broj, Majk Braun je želeo svog reprezentativca. Naime, dvojac je sarađivao u nacionalnom timu Nigerije, ali o tome smo već govorili. Na leto 2022. potpisao je ugovor sa franšizom iz Kalifornije. Nije se nadao da će svega dva puta obući dres Sakramenta, i da će veći deo sezone provesti u Stokton Kingsima. G-liga je bila mesto gde je Moneke zaigrao maestralno, sa sve dabl-dablom u proseku. Ipak, nedovoljno da se dokaže i ostane u timu, već 6. januara 2023. sporazumno je raskinut ugovor između njega i Kingsa i bio je slobodan da bira sredinu.
Nakon poraza u finalu ujutru sam se probudio i video propušten poziv. Bio je to Majk Braun. Nije me pozvao na spisak za Olimpijadu u Tokiju, tako da sam smatrao da mu se nisam dopao u tih par mečeva. Uvek mi je govorio da će nam se putevi sresti ponovo, i da ako mi nešto treba, on bude prvi kome ću se obratiti. To je bilo baš pre nego što nisam bio odabran u reprezentaciju. Uglavnom, zvao sam ga, rekao mi je da je pogodio posao sa Kingsima i da bi voleo da ponovo zaigram za njega.
Pričao je o tom sudbonosnom 8. maju 2022. godine, kada je stigao poziv koji se ne odbija.
Monako, Partizan?
Sezonu 2022-2023. Moneke je završio u Francuskoj. Vratio se na poznati teren, ali ovog puta nije bila druga liga. Monako je želeo da ga ima u svojim redovima. Bilo je govorkanja kako bi mogao da obuče crno-beli dres Partizana u tom trenutku, ali nije bilo vreme. U Kneževini je odigrao tek 9 mečeva, i bilo je evidentno da je ova akvizicija čisto privremena. Kao pravi nomad, vreme je bilo da se promeni vazduh. Išao je južnije, ali ne mnogo daleko…
Bilo je puno interesovanja i od nekoliko drugih timova iz Evrolige, a Partizan je bio jedan od timova koji je bio najviše zainteresovan, ali mislim da nikada nisu uputili zvaničnu ponudu, tako da u svakom slučaju ne bih mogao da idem tamo.
Moguće je da bi u narednih nekoliko dana i oni pokazali interes, ali Monako je bio tako brz sa svojom prvom ponudom da nijedan drugi tim zapravo nije imao šansu, jer je Monako stvarno, stvarno, stvarno želeo mene i to su mi pokazali.
O “ponudi” Partizana, brzini Monaka.
Najtraženija “četvorka” Evrope
Imao je Čima ugovor sa Monakom do kraja sezone 2023-2024. ali je Baskonija bila ta koja je povukla značajan potez. Nakon nešto manje zapažene uloge u Monaku, bilo je vreme da se promeni vazduh. Košarkaški “Brajton” , tim koji pronalazi talente (Vildoza, Hauard, Sedekerskis, Tompson, Marinković, Teletović, Skola, Priđoni, Spliter, Poarje), i od njih pravi igrače. Ne nužno organizacija koja se bazira na svojim omladincima, već odličan skauting, ali i čvrsta trenerska ruka koja kuje vrelo gvožđe. Tako je bilo i sa našim protagonistom. Đoan Penjaroja je preuzeo tim, počelo je loše, pa je bilo vreme za promenu.
Definitivno je Duško Ivanović stara škola trenera. Zahteva rad, zahteva jaku odbranu, ja to volim.
Ono što je ubrzo shvatio, ispostavilo se kao idealno za nastavak njegove živopisne karijere.
Duško Ivanović preuzima sastav, nižu se pobede, Moneke u 9. kolu Evrolige beleži fantastičan učinak. MVP kola Evrolige, naslov koji je poneo i u 18. kolu takmičenja. Svačiji fantazi tim ga je imao, uključujući i mene, “hajp” je bio nikad veći. Čuveni meč sa Partizanom, namerno promašena slobodna bacanja i ova izjava, sa sve prepoznatljivom frizurom, kao i neizostavnim naočarama.
Mislim da su svi mogli da vide o čemu smo pričali. Oni su govorili da sigurno neću pogoditi dva slobodna bacanja, a ja sam im odgovorio da nema šanse da promašim. Na kraju smo napravili i opkladu. Kladili smo se u mesečnu platu da ću pogoditi oba, očekujem isplatu kada budem došao na meč u Beogradu da igram protiv Partizana. Zbog toga sam posle utakmice pokazivao znak dolara.
Ne znam koliko hiljada poruka sam dobio. Od navijača Partizana, navijača Zvezde koji mi zahvaljuju. Opet… to je sport. Stvarno specifična utakmica koja će se pamtiti. Na kraju, drago mi je što sam uspeo da pomognem ekipi.
Ekscentrična izjava ekscentričnog čoveka. Naprosto spreman na sve zarad pobede. Cilj opravdava sredstvo, zar ne?
Klub je završio sezonu kao osmi na tabeli Evrolige, ali se nije plasirao u plej-of jer je poražen u doigravanju od Virtusa. U ACB ligi su takođe propustili plej-of, i trener Duško Ivanović će naredne sezone imati zamenu.
Prijatelji, moji verni psi
Stekao je mnoga prijateljstva kroz svoju živopisnu karijeru, od mnogih navešćemo tri najznačajnija. Tu su Dante Eksum, njegov drug iz mladosti, Ti Džej Šorts, saigrač sa koledža Dejvis, kao i Markus Hauard, novopečeni najbolji prijatelj našeg Čime.
Dante Eksum
Prvi put kada sam sreo Exuma bio je na prvenstvu Australije za juniore do 16 godina 2010. godine. On je igrao za ekipu Vic Metro, a ja za ACT. Čuo sam sve te priče i na početku sam bio protiv njega.
Pomislio sam, ‘Ovaj lik ne može biti tako dobar kao što svi pričaju’, ali onda su nas pobedili sa nekih 55 razlike, potpuno su nas nadigrali. Sećam se da sam ga snažno faulirao, mislio sam da se samo baca, i rekao sam mu ‘uh, ustani’, ali zapravo je bio povređen. Dobro sam ga udario, ali on nije ništa prigovorio ili zaplakao. Ustao je i posle utakmice mi pružio ruku, tada sam ga poštovao. Od tog trenutka, postao sam njegov fan.
O svom prvom susretu sa Danteom.
Moneke i Eksum se znaju od tog trenutka, i praktično su postali nerazdvojni prijatelji. Tokom njihovih karijera susretali su se više puta, a jedan od tih je upravo prijateljski meč Australije i Nigerije i kome smo govorili.
Postali smo bliži kako je postajao poznatiji. Sećam se njegove rookie sezone, bio sam s njim za Novu godinu kad sam bio u Nebraski. Nikad se nije promenio, znao je da će ljudi dolaziti u njegov život samo zbog toga ko je i što radi, pa je ostao veran ljudima koji su bili uz njega pre. Uvek je bio dobar, pravi čovek, i kad god obojica budemo u LA, ja ostanem kod njega. To pokazuje koliko smo bliski.
O prizemnosti Dantea i nakon uspeha, o veličini njihovog prijateljstva. Najbolji prijatelji su oni iz mladosti.
Ti Džej Šorts
Kada je bio u Hamburgu, bio je i dalje rezervisan, pokušavao je da nauči kako se igra u Evropi. Onda je otišao u Crailsheim, i tada se desila promena. Počeo je da psuje kao ja, da bude agresivan, da se hvali, da slavi i da izaziva. Bio je ono što jeste. Igrali smo zajedno u koledžu godinu dana i tada nije radio ništa od toga, bio je vrlo rezervisan i fokusiran na igru. On je moj najbolji prijatelj i tako smo slični da je napokon počeo da prihvata sebe, da bude ono što jeste, i da ne mari šta drugi misle. Tada se desila ta promena.
O svom, kako kaže najboljem prijatelju, Ti Džeju Šortsu.
Kao mali bek, prvi utisak u Evroligi, ako je bio loš, zaboravili bi sve što je prethodno uradio, govoreći da je previše mali da igra u Evroligi. Bez obzira na sve što učini u budućnosti. Kada Pariz osvoji Evrokup, on ode u Evroligu i tamo dominira, neće biti pitanja, jer će igrati za trenera koji mu to dozvoljava. Vidim da mnogi pišu da je visok 1.75 a ne shvataju da je on visok 1.68.
Kako je savršeno predvideo uspon svog druga, u aprilu ove godine u intervjuu za Eurohoops.
Kako je to poetski, kada te najbolji drug nasledi kao MVP Lige Šampiona. Moneke je to učinio sa Manresom 2022. godine, dok je Šortsu to pošlo za rukom u Bonu 2023. Mislim lično da je sada red da te upsehe ponove i u Evroligi, na najvećoj sceni. Šorts je to uradio u Evrokupu prošle sezone u dresu Pariza, a gde će njih dvojica igrati naredne sezone ostaje pitanje.
Markus Hauard
Moneke i Hauard su najzapaženiji dvojac u Baskoniji trenutno. Dva igrača koja su za kratko vreme stvorila savršenu sinergiju, pravi pravcati tandem. Sarađuju jedan preko drugog, Moneke kreira za Hauarda, Hauard svojom gravitacijom pravi prostor da Čima ide na prodor. Jedan igrač finese i šuta, drugi fizički nadmoćan, skočan, pun energije i “hustler”.
Dolazimo do kraja priče o našem protagonisti. Nakon “kratkog” rezimea njegove karijere, kao i sitnica iz privatnog života, postavlja se pitanje. U centru sve žiže na transfer pijaci nalazi se naš Čima. Povezivan je sa mnogima ovog leta, njegov klub je dobio novog trenera u vidu Pabla Lasa. U čijim je on planovima, ko ima želju da ga angažuje, i za koliko? Sve su to informacije koje nisu toliko bitne. Ono što jeste je upravo priča ovog čoveka. Njegov put, od 2.200 evra mesečno, do NBA ugovora, do milionske plate u Evroligi. Njegova harizma, posvećenost, prizemnost, kao i druželjubivost i sportski duh. Željan nadmetanja, naš nomad gleda gde bi prebacio svoje ognjište. Možda razmišlja da se zadrži, da se konačno pronašao, ili je to prosto neizlečiva kletva. Gde god igrao, u kojoj god boji dresa, u kom god gradu, Čima Moneke će ostati jedna od najneobičnijih i najkvalitetnijih pojava koje je iskrojila evropska košarka. Za još mnogo “namerno” promašenih bacanja, velikih pobeda, i titula. Jer je Čima samo jedan!
