Prošlo je tačno godinu dana od smrti legendarnog srpskog košarkaša Stevana Jelovca. Bilo je i mnogo boljih igrača od Jelovca kroz istoriju, ali je u svom kratkom pojavljivanju za reprezentaciju odigrao jako bitnu ulogu.
Stevan Jelovac je preminuo petog decembra prošle godine od posledica moždanog udara zadobijenog na treningu, dok je nastupao za svoj poslednji klub, grčki AEK.
Imao je svega 32 godine i još sigurno nekoliko sezona košarke pred sobom, pre nego što ga je zaustavio moždani udar.
Nastupao je za brojne klubove kroz karijeru, što domaće, što inostrane, gde se i afirmisao i zaslužio poziv za kvalifikacione prozore.
Mega Vizura, Crvena zvezda, Antalija, JuveKazerta, Lijetuvos Ritas, Saragosa, Nižnji Novgorod, Brose Basket, Gacijantep, San-en NeoFiniks i AEK su stali u 13 i kusur profesionalnih sezona koje je odigrao ovaj stasiti Novosađanin.
Ostaće upamćena njegova legendarna partija u dresu Nižnjeg Novgoroda kada je u sezoni 2017/18 protiv Kaleva oborio rekord VTB Lige sa 49 poena i 15 skokova, čime je pretekao Kita Lengforda koji je sa 42 poena do tada držao rekord sa najviše postignutih poena na jednoj utakmici.
Rođen je osmog jula 1989. godine u Novom Sadu, gde je i počeo da trenira košarku. Njegov prvi klub je bio Sport Key, novosadska škola košarke pod palicom legendarnog Janka Lukovskog.
Sa ovom školom košarke je zajedno uz Darka Balabana, bivšeg igrača večitih rivala, učestvovao na finalnom turniru Srbije u juniorskoj konkurenciji. To ga je preporučilo Partizanu, gde je proveo ostatak svog juniorskog staža.
Kada je završio juniorski staž, prelazi u Vizuru i pojavljuje se u seniorskoj konkurenciji. Posle toga, poslednji klubovi u Srbiji su mu bili Mega Vizura i kratko Crvena zvezda, pre nego što se otisnuo u inostranstvo.
Prvi klub u inostranstvu mu je bila turska Antalija. Prilično se često selio po Evropi, kasnije i svetu, obično posle provedene sezone je menjao klubove.
U dresu Lijetuvos Ritasa je u sezoni 2013/14 igrao Evroligu, gde je beležio oko šest poena i nešto više od dva skoka za 13 i po minuta u toj sezoni.
Najduže se zadržao u španskoj Saragosi. U Španiji je proveo čak tri sezone, dok ga ovdašnja javnost najviše pamti po ranije pomenutoj partiji za Nižnji, kao i u partijama u dresu reprezentacije u kvalifikacionim prozorima.
Tokom individualnog treninga u AEK-u, dok se oporavljao od povrede skočnog zgloba, tog kobnog novembarskog dana, Stevan Jelovac se srušio na parket i hitno je prebačen u bolnicu iz dvorane.
Ispostavilo se da je doživeo moždani udar. Borio se sa posledicama moždanog udara dvadesetak dana. Nekoliko dana pred smrt, prebačen je u Srbiju na dalje lečenje, gde je nažalost i preminuo.
Koliko je bio veliki čovek, pokazuju i izjave svih koji su sarađivali sa Stevanom, od legendarnog rvača i bivšeg kondicionog trenera Crvene zvezde Aleksandra Ace Jovančevića koji ga je spremao svako leto za sezonu, preko čitavog Košarkaškog saveza Srbije koji nije zaboravio njegovo delo za reprezentaciju, njegovog dugogodišnjeg menadžera Miodraga Miška Ražnatovića, kao i mnogobrojnih košarkaških radnika, pa do njegovog poslednjeg kluba, grčkog AEK-a.
Grčki klub je pre neki dan doneo odluku da svoju dvoranu nazovu po njemu – dvorana “Stevan Jelovac”. Već je njegov broj 13. povučen iz upotrebe i krasi svodove dvorane AEK-a.
Za reprezentaciju Srbije odigrao je svega 11 utakmica, pretežno u kvalifikacionim prozorima za Svetsko prvenstvo u Kini 2019. godine.
Debitovao je u nacionalnom dresu sa 28 godina i u svom kratkom pojavljivanju, dao je neprocenjiv doprinos u plasmanu naše reprezentacije na Mundobasket. Beležio je prosečno blizu 12 poena i pet skokova u reprezentaciji.
Posebno se pamti njegova partija u možda i najbitnijoj utakmici sa Austrijom u gostima, gde je u tesnoj pobedi Srbije ubacio 21 poen i dodao četiri skoka i bio najbolji pojedinac u ključnoj utakmici za plasman na Svetsko prvenstvo.
U trenucima kada se ponovo počeo ljuljati kult reprezentacije, Stevan Jelovac je pokazao potreban patriotizam.
Ušao je u reprezentaciju usled kidanja ligamenata Milana Mačvana. Bez obzira što je imao na umu da se možda neće naći na konačnom spisku za Mundobasket, Jelovac je bio spreman da se odazove i da svojim maksimalnim pristupom pomogne reprezentaciji kada joj je bilo najteže.
Nikakva statistika, niti MVP priznanje ne mogu pokazati herojstvo i patriotizam koje je pokazao Stevan Jelovac u svojoj kratkoj reprezentativnoj karijeri.
To je kao u ratu – potencijalno gubiš sve, vrlo moguće da ćeš imati trajne posledice iz rata, a nemaš nikakvo priznanje, čak te i zaborave oni za koje si ginuo.
To je odlika istinskih heroja, patriota i legendi, a Stevan Jelovac je itekako to zaslužio, da se njegovo delo za nacionalni dres i košarkaški svet uopšte nikada ne zaboravi.
