Nakon svakog većeg poraza navikli smo na „seču selektora“ i promene iz korena. Nije nam prvi, a verovatno ni poslednji put da smo u situaciji koja nije bajna. Već pet godina ne znamo za medalju, da stvar bude gora nismo od 2017. prošli dalje od četvrtfinala. I u Kini i u Berlinu smo imali jači tim nego u Istanbulu, ali se pokazalo da to nekada ne donosi ključnu prevagu.
Nadamo se da će posle kiše doći sunce iako ova naša kiša traje već pet godina…
Od poslednjeg Sp u Kini do ovogodišnjeg Ep promenili smo tri selektora: Saleta Đorđevića, Igora Kokoškova i Svetislava Pešića. Ishod je svaki put bio isti – neuspeh. Đorđevića smo prozivali nakon Argentine zbog eksprerimentisanja, stavljanja Jokića na 4, pozivanja Birčevića. Sada ga deo navijača vraća nazad i „pravi od blata“.
Igora smo nazivali modernim stručnjakom, osvajačem zlata sa Slovenijom, čovekom koji je bio prvi srpski NBA trener. Posle debakla od Italije u Pioniru prozvali smo ga nesposobnjakovićem, bez energije i žara. Potrošili smo mladog trenera pokazujući i nama i Igoru kako se narativ od „šampiona Evrope“ do „mekušca bez znanja“ menja za deset dana.
Na njegovo mesto je došla košarkaška legenda Svetislav Pešić. Odmah su u medijima i na društvenim mrežama izašli naslovi – Poslednji ples, povratak šampiona, vraća nam se zlato… Iskreno govoreći, delio sam i ja sam slično mišljenje. Jer kada se na mesto selektora vrati čovek koji je osvojio 6 zlata na Fibinim takmičenjima, 4 evropska i 2 svetska logično da naboj poraste.
Svi koji su doživeli Indijanapolis i Istanbul, ali i svi drugi koji su o njima čitali i slušali, nadali su se sličnom scenariju ove godine. Ali se on nažalost nije dogodio. I kako to biva, krenule su paljbe sa baš onih strana koje su davale najveću podršku pri Karijevom dolasku. Umesto legende sada je bio senilni starac koji ne zna kako da reši meč i koga ubaci a koga izbaci. Pa je izašla Pešića plata, pa „sukob“ sa Teodosićem itd. Kada krenu kola nizbrdo, teško ih je zaustaviti…
Ipak, mi ih moramo zaustaviti i to što hitnije. Čeka nas u novembru prozor kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Utakmice protiv Velike Britanije i Turske, u Londonu i Beogradu.
Poznato je da u tim mečevima nećemo imati naše najkvalitetnije igrače. NBA igrači će biti zauzeti u Americi, a „rat“ između Uleba i Fibe i dalje je aktivan. Ostaje pitanje kako će se ta situacija odvijati u budućnosti, pogotovo sada kada je Bodiroga imenovan za predsednika Evrolige.
Što se tiče kvalifikacija, trenutno smo na deobi trećeg mesta i sa dve pobede u novembru zadržali bi šansu da se plasiramo na svetsko. Neodlazak na takvo takmičenje ne bi bio krah sadašnjeg trenutka, već i ozbiljna opasnost po budućnost saveza i čitave selekcije.
Juče je izašao intervju Svetislava Pešića i Predraga Danilovića i njega možete pročitati sa sajtu KSS. Po njihovim izjavama deluje da se selektor neće menjati, odnosno da će Pešić ostati na toj funkciji. Pomenuo je Kari timski duh, liderstvo Nikole Jokića, brojne probleme sa kojima smo se suočavali.
Bilo je mesta i za standardne floskule „malih zemalja“, „košarka se igra svugde“ i „nisu favoriti više sigurni“.
Imao je reči hvale za sve momke i želju da iste te momke gleda i u narednim godinama u dresu reprezentacije. Pomenuo je i budućnost selekcije (Đurišića, Jovića, Petruševa, Pokuševskog, Smailagića…) ali i ponovo otvorio pitanje njihovog odaziva Srbiji.
Za kraj je izjavio da neće odustati od svojih principa, načina selektiranja, izbora igrača i svojih saradnika.
Savez i Danilović su se opredelili za poverenje, Pešić za neodstupanje od svojih principa, a rezultate svega toga videćemo uskoro… Za dva meseca.
