Autor: Miloš Radenović
Srbija – zemlja od sedam miliona selektora gde se ide iz krajnosti u krajnost – od idolopoklonstva
do klevetanja i obratno. Očekivana je baražna paljba javnosti po selektoru Pešiću, slična onoj iz 2019.
posle Kine po Đorđeviću, takođe slična kvalifikacijama 2021.
Reprezentacija nikad jača, po medijskim naslovima, već 3 godina unazad trebali smo po medijima imati i zlato na svetskom 2019, zlato na Olimpijskim igrama 2021. (gde se nismo ni kvalifikovali) i ovo aktuelno možda i najbolnije Evropsko prvenstvo, po plasmanu naš najveći neuspeh od 2005.
Međutim, ovaj Eurobasket, kao i sama košarka, pokazali su da nema favorita, bez obzira
koliko MVP-jeva imala u svojoj ekipi, što nam je malopre pokazala Poljska najvećom senzacijom
prvenstva izbacivši još jednog od favorita za medalju, selekciju Slovenije, koja je očuvala doslovno isti
kostur koji je osvojio Eurobasket 2017.
Dakle nijedna od medijski najpominjanijih zvezda ovog prvenstva (Jokić, Janis, Dončić) nisu ušle ni u polufinale Eurobasketa, a kamoli uzele medalju, što znači da je dosta prognoza palo u vodu.
Neki će reći da selektori nisu valjali, promenili smo već tri selektora za tri godine (Saša
Đorđević, Igor Kokoškov, Svetislav Pešić) dok će neko da okrivi igrače, jer se neko nije odazvao ili će
im osporavati odnos prema reprezentaciji, istim tim igračima koji odvajaju svoja leta, odriču se
vremena sa porodicom posle ionako iscrpnih sezona, rizikuju svoje zdravlje da bi usrećili naciju.
Neko je navodno namerno imao loš šuterski dan, popularno rečeno „čuvaju se za svoje klubove…“. To u
ovom tekstu nećete pročitati, nije cilj zalaganje igrača i selektora koji su bili na izuzetno vrhunskom i
profesionalnom nivou i na tome im ovim putem zahvaljujemo, već objektivna analiza do sada
učinjenog i dalji koraci za srpsku reprezentaciju, samim tim i srpsku košarku. Najlakše je promeniti
ceo Savez, dovoditi nove ljude, obećavati promene, a kada se sve sabere i oduzme, ušli smo u period
ozbiljne stagnacije, što bi rekao narod – tapkanja u mestu.
Objektivno Srbija je na svim takmičenjima imala tim barem konkurentan za osvajanje
medalje, međutim sport na taj apsolutan način ne funkcioniše, i ponovo se potvrdila narodna
floskula: „Danas svi igraju košarku!“, posebno sa ovim ratom FIBA-ECA, gde su jače reprezentacije
kao što je naša u problemu, dok su slabije rangirane u prednosti na konto uigranosti, jer konstantno
nastupaju u istom sastavu, što je apsurd reprezentativne košarke i nešto što je objektivno dosta
pomrsilo naše račune, kao što se to desilo Igoru Kokoškovu, koji je smenjen zbog toga što nije uspeo
da spremi ekipu (za svega 7-8 zajedničkih treninga u kompletnom sastavu) za „slabašnu Italiju“ kako
je pričano u javnosti, koja nam je ponovo pomrsila račune, ovaj put smo imali najjači sastav, dovoljno
vremena da spremimo tu utakmicu, zašto nismo i zbog čega nam oni ne odgovaraju kao selekcija više
u nastavku analize.
Najpre će biti predstavljen playbook Srbije, odnosno najčešće igrani napadi tokom ove
reprezentativne akcije (FIBA kvalifikacioni prozori + Eurobasket). Što se tiče sistema igre u napadu
Srbije, to je dosta dobro funkcionisalo sa odličnim protokom lopte, sa visokim košarkaškim IQom
nosioca igre koji su čitanjem odbrane nalazili sjajna i raznovrsna rešenja, što iz tranzicije, što iz
postavljenog napada, što pokazuje i ukupna statistika gde smo zaključno sa utakmicom protiv Italije
postizali prosečno 92 poena po utakmici, što je impozantno za ovako napadački efikasno Evropsko
prvenstvo.
Nismo imali puno napadačkih setova, pre svega zbog individualnog kvaliteta Nikole Jokića
na low postu, zatim i Vasilija Micića u igri 1 na 1 koji svojim načinom igre zaslužuju određenu
napadačku slobodu da izađu iz postavljenih akcija, kao što je Micić radio u Efesu prethodne dve
sezone ili Jokić koji svojom kreacijom igre pravi boljim i ostale saigrače u Denveru već nekoliko sezona unazad. Još jedan razlog za manji broj postavljenih napada leži u tome što je bilo jako malo vremena
za pripremu i uigravanje ekipe, budući da od okupljanja, pa do prve utakmice sa Grčkom nije prošlo ni
mesec dana. To je veoma teško za tempiranje takmičarske forme, što smo imali primer i 2021. godine
u ženskoj košarci gde je bio jako mali razmak između Evropskog prvenstva za žene i Olimpijskih igara i
naše košarkašice nisu uspele da održe potrebnu svežinu i formu sa Evropskog prvenstva i na
Olimpijskim igrama gde su zauzele visoko četvrto mesto.
PLAYBOOK SRBIJA
1) UCLA MOTION
Jedna od najčešće igranih akcija Srbije na Evrobasketu. To je akcija sa više opcija.
Primarna ideja je Mid Pick ’n’ roll Micić – Jokić. Nastavak ove opcije je Screen – Re-screen action,
odnosno ponovljeni PNR ukoliko odbrana uspe da zaustavi primarnu ideju.
Druga opcija je deep seal za Kalinića (3) gde se Kalinić pozicionira ispod samog obruča i traži loptu za
lake poene.
Poslednja opcija je Pick ’n’ pop, najčešće Marinković – Jokić.
U zavisnosti od toga kako protivnik brani pik, traži se najpre Jokić (5) na Pick ’n’ popu ili prodor Marinkovića (2), gde bi Kalinić (3) koji nije
izborio poziciju i dobio pas na deep sealu (ukoliko je protivnik branio u frontu, odnosno ispred igrača)
ostao u nivou dunker spota i žargonski rečeno pravio „livadu“ za Marinkovića (2) koji ide na prodor.
UCLA MOTION
2) DHO + RIP + PINDOWN (Low Post)
Akcija koju smo uglavnom igrali za low post, imamo (1) koja ulazi u handoff sa (2) i (1) posle toga
čisti stranu u korneru dok (2) ostaje na 45° sa loptom. (3) se za to vreme otvara za pas i dobija loptu
od (2). Posle dodavanja, (2) dobija Rip screen od (4) i kreće ka suprotnoj strani pod 45° u punom
sprintu gde dobija pindown blokadu od (5) koji postavlja blokadu u nivou dunker spota i (2) dobija
loptu na 45°.
Posle pindown blokade, (5) se bori za poziciju na niskom postu i traži loptu, dok (4) koji
je pravio rip blokadu, ide ka dunker spotu, ili širi na liniju za tri poena, držeći adekvatan spacing, od
zavisnosti od toga kojim rasporedom napadamo preko low posta.
DHO + RIP + PINDOWN (Low Post)
3) DOUBLE STACK SCREENS (LOW POST)
Akcija koju igramo kako bi doveli Jokića u lakšu situaciju da primi loptu na visokom ili niskom
postu. Na početku akcije (4) i (5) idu u Double Stack blokade za plejmejkera kako bi lakse dosao do
45°, posle toga (4) širi na liniju za tri poena, dok (3) negde ispod lakta ide u još jednu blokadu za (5),
uglavnom Jokića koji se posle toga pozicionira za napad leđima, gde možemo da napadamo razlicitim
spacingom, možemo imati još jednom igrača na dunker spotu, ali uglavnom kada Jokić napada pre
svega strana na kojoj on napada, korner tu mora biti prazan, kako bi otežali kratku pomoć sa prvog
pasa, odnosno „Dig“, za to vreme igrači mogu raditi, na primer Hammer Screen za šutera, da bi
eventualno došli u bolju poziciju, i otežali odbrani posao oko udvajanja Jokića, ili druge vrste pomoći
u reketu.
DOUBLE STACK SCREENS (LOW POST)
4) ZIPPER + IVERSON CUT + SPREAD PNR
Zipper screen, jednostavna, ali efektna blokada iz koje se ulazi u razne akcije i rasporede za
Pick ’n’ roll pre svega. Najbolji primer je Anadolu Efes koji već nekoliko sezona Zipper koristi kao
jednu od primarnih opcija u napadu, jako se teško čuva, lako se čita odbrana, na primer ako vas
protivnik čuva „preko blokada“ ili „trail“ odbranom – korner vam je slobodan, to je otvorena trojka,
itd. Andrea Trinkijeri je jednom prilikom rekao da iz Zippera ima dosta opcija i da je on sam uspeo da
smisli 98 različitih opcija. Zipper akciju smo dodali u grupnoj fazi Evropskog prvenstva, mogla se i
ranije dodati, zbog toga što Micić često koristi ovaj napadački set u Efesu.
Nakon Zipper blokade koju (5) pravi za (1), (1) dobija pas od (2), koji posle toga radi Iverson cut na suprotnu stranu, kako bi se
napravio adekvatan spacing za Spread Pick ’n’ roll, Micić – Jokić. Ova kombinacija Micić-Jokić je
delovala na trenutke nezaustavljivo, jer mogu kazniti svaki tip odbrane PNR, od switcha, hedg-a, ice-a,
dropa…
Šta god odbrana da spremi Srbija bi sa Jokićem i Micićem adekvatno odgovarala na različite
odbrane od pika.
ZIPPER + IVERSON CUT + SPREAD PNR
5) EMPTY PNR (EARLY OFFENSE)
Dosta popularan rani napad, iz Drag rasporeda, posebno efektivan ukoliko protivnici ne
preuzimaju (switch), ili ne usmeravaju (ice), stoga dobri igrači Pick ’n’ rolla (kao što su to bili Micić i
Jokić) surovo kažnjavaju odbranu kroz igru 2 na 2, koja ne može da formira toliko brzo stranu pomoći
(help side) u datom trenutku. Srbija je često kažnjavala odbrane kroz ovaj rani napad.
EMPTY PNR (EARLY OFFENSE)
6) ELBOW/MID PNR
U ovom rasporedu imamo 2 igrača ispred, a jednog iza lopta u korneru, jako dobar spacing, i
jedan od najtežih za čuvanje. Akcija UCLA Motion, je uglavnom ona iz koje ulazimo u ovaj spacing,
gde Micić (1), i Jokić (5), igraju Screen – Re-screen action, nekad se napada single side (strana sa
jednim igračem), nekad double side (strana sa dva igrača, puna strana), svaka opcija ima svoje
prednosti.
ELBOW/MID PNR
7) SPREAD PNR
Raspored u koji ulazimo uglavnom iz Zippera, ili eventualno iz bočnog auta (SLOB), gde su to
najćešče igrali u prvoj postavi Micić i Jokić, a u drugoj Gudurić i Milutinov. Odličan spacing za različite
odbrane od PNRa i neizostavan deo svakog dobrog playbooka.
Osnovna razlika izmedju Elbow/Mid PNR i Spread PNR-a, je to što u Spread PNR varijanti može da se izabere na kojoj strani bi imali 2 igrača
prilikom PNR-a.
SPREAD PNR
FLAT PNR
Specifičan spacing karakteriše ovu vrstu PNRa, ne igra se toliko često generalno ali je jako
dobar, možda čak i potcenjena vrsta PNRa. U ovom rasporedu imamo 3 igrača praktično u Flat
formaciji po čeonoj liniji, jedan na dunkeru, i dva igrača u korneru.
Odličan spacing pre svega ako odbrana igra agresivno High Flat ili Hedge (pozicioniranje visokog u nivou blokade ili iskakanje), gde neko kao Jokić može da pravi ogromnu razliku u short rollu, gde pomoć (help) praktično stiže sa dunkera.
Idealan primer je bila situacija sa pripremne utakmice protiv Italije gde je Jokić raspoređivao igrače po terenu pošto je znao na koji će način Italija braniti PNR i gde je imao ideju kome da pošalje
dodavanje iz short rolla, što je rezultiralo presudnim poenima Nikole Kalinića tako što je dobio loptu
na dunker spotu iz short rolla od Jokića, kome je prethodio ovaj opisani spacing.
FLAT PNR
Nastavak u Analiza – Srbija – Italija – drugi deo…
