U opširnom razgovoru za Sport Klub, legendardni Saša Đorđević doktao se mnogih tema, koje su uglavnom vezane za košarku ali i njegovo zdravlje, koje je uticalo na ponude koje je imao od strane klubova.
„Kod kuće sam, u Milanu, polako se oporavljam od operacije i drugog kuka, od koje je prošlo mesec i po dana. Rekao bih, radim na sebi, da fizičkiu budem fit do normalnog stanja, da više nema problema. Zakasnio sam tri godine sa ovim zahvatom, nekako sam „vukao“ kuk, trpeo bolove, sve u stilu, mogu ja, nemam vremena, već kako to ide, a ne bi trebalo. Skoro sam pričao sa Zoranom Radovićem, a on je „čovek zver“, pa mi reče kako nema, uslovno rečeno, veterana, koji ponekad izađu na teren, a da se teško ne kreću, šepaju, šta da se radi,“ kažeĐorđević u razgovoru za Sport klub.
Kada je on u pitanju, teško je prihvatiti da se od proletos odmara od obruča. Uz takav „odmor“ ide i sklanjanje od javnosti, ako ne računamo sporadično oglašavanje na društvenim mrežama, ma svima nedostaje… Pa, šta ima novo, košarkaški?
„Orlovima“ ne trebaju stranci
„Ne bih ni na temu koliko stranaca igra u Partizanu ili Zvezdi, to je klupska politika. I ko od nas sa strane zna zašto je to baš tako. Pa, svi oni rade neke stvari zbog boljih rezultata. Ali, kao selektor sam bio protiv stranaca u dresu „orlova“. Voleo bih da to tako ostane. Znam da smo jedna od retkih evropskih reprezentacija bez stranih pojačanja. Uvek sam za takvu praksu, jer, nacionalni tim je nešto drugo. To je naš prepoznatljiv znak, deo karaktera, ponosa, ljubavi i ponosa što si u reprezenativnoim dresu.“
„Nema ništa, analiziram, samo sam običan gledalac. Bilo je ponuda, klupskih, ali sam odlučio da ništa ne prihvatim ili ozbiljnije razmatram zbog zdravlja. Već sam rekao da sam dugo vukao problem sa kukom, koji sam morao da rešim posle silnih odlaganja, a dok stanem na noge neće biti jednostavno. Ja se odlično osećam, ali nisam još završio sa rehabilitacijom.“
To ne znači da košarka nije u fokusu, pa i iz fotelje, posebno Evroliga, Partizan, Crvena zvezda…
„Sve pomalo pratim, iskreno koliko stignem. Ali, ovaj broj utakmica, a mnoge i u isto vreme, posebna je tema. Za učesnike sve je to već viđeno, ide svojim ritmom, tako je, kako je. Evroliga je izuzetno zahtevno takmičenje, ne samo u kvalitativnom smislu, već i fizički, i mentalno. Da ne pominjem interni pritisak u pomenutom tempu, pa još kada se desi poraz, a glava nije mirna, lako odvede u povrede.“
Sagovornik bi da diplomatski izbegne nešto konkretnije u vezi večitih, one jedne koje je odveo u evropsku istoriju 1992, dok su drugi večito žalili što nije obukao njihov dres. Jezičke kontre se retko isplate za razliku od sportskih…sve zna…
„Ne bih davao mišljenje ni o Partizanu, ni Crvenoj zvezdi. Već ima toliko onih koji pričaju o tome, mislim da nema svrhe komentarisati van klupskog ambijenta. Naravno da gledam i jedne, i druge, ne volim kada izgube, kao i što mi je mnogo drago kada pobede.“
Najbolji srpski klubovi sanjaju makar i vremenski oročenu evroligašku licencu, uz svaki koš više od rivala, pune tribine u Beogradu, plamti i nada da se neće još dugo peći na žeravici, početkom leta, igraju, ne igraju u eliti…
„Podsetio bih da sam svojevremeno, kada sam pre deset godina preuzeo srpsku reprezentaciju, u razgovoru sa Đordijem Bertomeumom, tadašnjim prvim čovekom Evrolige, otvorio pitanje A licence za naše najbolje klubove. Čak sam kasnije podneo izveštaj šta i kako smo pričali. To je ključ srpske klupske košarke i, dugoročni cilj. Uz visok kvalitativni nivo i jedinstven ambijent. To nije samo stvar večitih, već zahteva angažovanje svih nas, koji smo bili ili jesmo u ovom sportu. To zahteva i volju, energiju, želju da se dođe što dalje, do krajnjeg cilja, ne samo evroligaškog, već i u takozvanim sekundarnim klupskim takmičenjima, poput Evrokupa ili FIBA Lige šampiona. Da se pruži maksimum, ne bi li se osvojio trofej. Da ne pričamo samo o onima iz prošlosti, poput četiri Partizana (Kup šampiona, tri Koraća dok je bio međunarodni, prim aut), a u nekima je direktno učestvovala i moja malenkost, ili jednom Crvene zvezde (Kup pobednika kupova) kada je na njenoj klupi sedeo moj otac Bata (Bratislav Đorđević).“
Uz nepobitne evroligaške pluseve, tokom poslednjih sezona, sve veća ujednačenost, manje, više iste grupe neevropljana, koji kruže između klubova, neće li u bliskoj budućnosti postati poput neke američke razvojne lige?
Vidimo se na (vele)slalomu
„Ima vremena za košarku, neće da se izgubi. Ne žurim sa trenerskim povratkom, najvažnije je zdravlje. Još manje razmišljam o penziji, pa tek sam počeo. Radim vežbe snage, mobilnosti, elastičnosti, pravilnog opterećenja obe strane tela, mnogo sam bio zapušten. Najvažnije je da više nema bolova, zahvaljujući prof dr Zoranu Baščareviću, izuzetnom stručnjaku i veoma prijatnom čoveku. A za šest meseci, vidimo se na skijanju. Slalom ili veleslalom, pa zavisi od terena, kada već pitate…“
„Nije razvojna NBA, ali mnogo je stara liga, nije samo moje mišljenje. Puno veterana. Potrebna su joj svežina, ludost i hrabrost mlađih igrača. To vole svi ljubitelji košarke. Sa druge strane, obzirom da je reč o zahtevnom takmičenju, iskustvo je broj jedan, uz ono da budeš zdrav, ali i razne druge stvari tokom sezone na koje (ne) možeš ni da utičeš, poput čestih putovanja, povreda, kada ugrabiti vreme za trening…“
Na klupi „orlova“, osvojio je evropsko (2017), svetsko (2014) i olimpijsko (2016) srebro. Neki od njegovih reprezentativaca, nastavili su sa srebrom (SP 2023), pa olimpijskom bronzom (2024)….
„Mnogo mi je drago što je Srbija već obezbedila plasman na Eurobasket iduće godine, pre kraja zvaničnih kvalifikacija. To je izuzetno dobro za staloženost, mirnoću, razgovore sa reprezentativnim kandidatima. Već dugo Srbiji samo fali zlato. Želim im da se okupe u najjačem mogućem sastavu, da ih sve povrede zaobiđu, ne bude ličnih razloga za otkazivanjem kao što je uvek bilo kroz istoriju… Da sve bude tip top, a šta su do sada pokazali, srpska selekcija je sigurno jedan od favorita za medalju na prvenstvu Starog kontinenta. Voleo bih da to bude najsjajnije odličje. To su Jokić, Bogdanović i drugovi zaslužili.“
Đorđević se stidljivo pominjao kao naslednik Luke Bjankija na klupi Virtusa, posle razgovora za Sport Klub velika je verovatnoća da se to ipak neće dogoditi.
