Mihajlo Marković
Jednom u godinu dana, dođe period godine kada u Americi i širom zemljine kugle košarka dobija drugu dimenziju. Jednom u godinu dana, jedan čovek postane neko drugi. U životu su samo tri stvari izvesne: Smrt, porez i Džimi Batler u Plej – ofu.
Elem, šta bi bila poenta ovog teksta? Pisati o Batlerovim statističkim poduhvatima, poenterskoj renesansi, izbacivanju Baksa ili nečemu što je prethodilo i uticalo ponajviše na sve navedeno?
Teško je, gotovo nemoguće, pričati o NBA ligi, zvezdama i velikim igračima a nepomenuti njihovo detinjstvo. Najveći broj ima isti početak. Život u siromaštvu, na ulici, okružen kriminalom, rasizmom, odbacivanjem. Uglavnom zbog materijalnog i nekada još važnije – socijalnog i etničkog statusa.
Majke koje moraju raditi više poslova kako bi održale porodicu na okupu i prehranile decu.
Džimi ne ulazi u tu kategoriju. Zapravo, njegova je jedinstvena. Nema ograničenja, uvek je aktuelna, često nepromostiva. Sa 13 godina je doživeo da ga majka izbaci na ulicu, jer joj se nije dopao kako izgleda. Rođen u Teksasu, državi sa jednom od najvećom stopom ubistava na ulici, rešio je da preživi. Išao je od kuće do kuće, tražio pomoć prijatelja i mnogi su mu, usled rizika i straha, upućivali izvinjenje i zatvarali vrata ispred nosa.
Njegov najbolji prijatelj, Džordan Lesli (pratioci NFL znaju u kome je reč), pozvao ga je u svoj dom, iako je pored sebe imao još šestoro braće i sestara. Familije sa mnogo manje obaveza, a više mogućnosti, nisu želele Batlera kao člana njihove kuće. Ipak, upravo se zato ljubav, prava i iskrena ne može nikada izmeriti niti objasniti. Batler je pronašao novo utočište, zaštitu i putokaz ka svojoj najvećoj ljubavi – košarci.
Sam Džimi je puno puta izjavio da je nepotrebno da ga iko žali. Da je on samo jedan od miliona dece koji doživljavaju sličnu, ako ne i goru sudbinu. Svaki koš, skok, znoj na čelu i osmeh na licu je upućen njima. Primer da limiti ne postoje ukoliko ih sami ne odredimo.
KOŠARKAŠKI GLADIJATOR
Ako bi jedna stvar mogla da opiše čitavu Batlerovu borbu do izgradnje lika i dela koga sada vidimo, onda bi to bila predrasuda. Njegova unutrašnja sa samim sobom, dokazivanjem lične vrednosti i potencijala u suvom svetu koji mu nije uručio prijatnu dobrodošlicu. I ona još izraženija – spoljašnja, gde god se pojavljivao. Jaki i prestižni koledži nisu Džijimija uočili kao interesantnog prospekta i nije mu bilo drugog nego da ode u manje atraktivnu sredinu i pronađe svoje mesto pod suncem.
A ono se zvalo – Viskonsin, koledž Market. Inače, lepa povezanost da je upravo pre dve noći u Viskonsinu zadao završni udarac Janisu i ekipi. Radnu etiku, želju za uspehom i iscrpljivanje tela do granica ludila naučio je u Marketu. U senci kamera, agenata i mnogo ozbiljnijih vršnjaka svoje generacije, Batler je započinjao svoju priču. I možda nije bio projektovan kao Kajri Irving niti pogađao trojke kao Kemba Volker, međutim sada, kada su godine prošle, starost se približila a računi sveli, on je taj koji je toj naizgled sjajnoj generaciji osvetlao obraz.
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
Draftovan od strane Bulsa, sudbina je odredila da Batler svoju NBA karijeru započne u tandemu sa tada vrlo verovatno najvećim čudom američke košarke – Derikom Rouzom i to u njegovom “prajmu.” Međutim kako je “Ruža” sve više gubila bodlje, tako je Džimi sve više cvetao. Čikago je vremenom, usled povreda Rouza i evidentnog raspada ostatka tima, nestajao sa mape glavnih favorita, ali je zvezda vodilja čvrsto stajala iznad Batlera.
Potom prelazak u Minesotu, u još veće beznađe, timsku disproporciju i energetsko rasulo pokazalo je da će uloga prvog člana posade uskoro i zvanično biti poverena košarkaškom gladijatoru iz okoline Hjustona. U gradu bratske ljubavi, sa interesantnim saigračima i “starovima” u nastanku – Embidom i Simonsom, jedan šut Lenarda ga je odvojio od finala lige i vrlo izgledne šanse za titulu.
MIAMI – IMA NEKA TAJNA VEZA
Nakon sezona brodoloma, pronalaženja prave uloge i sredine gde bi svoj karakter mogao u potpunosti pokazati, došla je nagrada. Majami je doveo Batlera i najzad, nakon ere trio – fantastika, imao novog komandanta, čini se pravog po meri Peta Rajlija. Nekog ko će u potpunosti uspostaviti vezu između uprave i igrača, biti produžena ruka Spolstri, nastaviti (ako je to moguće) šampionski duh i kult “Vreline” sa Floride.
Ovo je četvrta sezona u dresu Hita i samo je u sezoni 2020/21 završio već u prvoj fazi, poražen metlom od Baksa sa 4:0. Iste te Milvoki Bakse, delovalo je znatno kvalitetnije i ozbiljnije, Batler je skoro sam rešio u nedavno završenoj seriji. Finale lige u Bablu, potom finale Istoka protiv Bostona i sada – mogućnost da se ponovo plasira, bar do finala konferencije.
Fascinantno, u sastavu koji je poprilično raštimovan, sa polu – povređenim i zaboravljenim saigračima. Bukvalno je izgledalo da Džimi uzme loptu, krene u svoje slalome, podseti na neke “old school” dane Džordana – kada on skoči i ostane u vazduhu, a ostali samo u jednom trenutku nestanu. Okej, možda se nekome neće dopasti ta njegova, nekada besumučna potreba da rudari do izginuća, ali to evidentno daje rezultat.
35, 25, 30, 56, 42 – poena u pet utakmica za prosek od neverovatnih 37.6 po meču. Pritom, u poslednjoj, odlučujućoj čovek je imao tri trojke iz deset pokušaja i to ga nije sprečilo da iz nemoguće pozicije pogodi za produžetak, kasnije, ispostavilo se i za pobedu.
U polufinalu Istoka, Batler i Majami su zakazali duel sa Niksima. Biće to sjajan vremeplov na dane 90tih kada su se utakmice ove dve ekipe uglavnom završavale sa prekidima, uz čalme na glavama, krvave ruke i fine reči.
Džimi će se sastati sa svojim drugim učiteljom (prvi Baz Vilijams) – Tomom Tibodom i videćemo na koji način i sa kojim sredstvima će prekaljeni stručnjak pokušati da zaustavi monstruma sa Floride.
Luka Kostić
