Još jedno burno leto je iza Partizana. Stigla je i vest koju su navijači najviše očekivali, skoro pa deceniju – KK “Partizan” se vraća u Evroligu u sezoni 2022/23!!!
Istina, to je bio splet okolnosti usled rata Rusije i Ukrajine i izbacivanja ruskih ekipa iz najelitnijeg evropskog takmičenja, ali je to neki svojevrstan dug koji se vratio Partizanu, koji se gomilao godinama unazad, pogotovo usled globalne pandemije koronavirusa u sezoni 2019/20 i prekida sezone koja je išla na Partizanovu vodenicu, kao i ranije zaobilaženje Partizana prilikom dodele A licence početkom prošle decenije.
Shodno tome, kao i veličanstvenom povratku Željka Obradovića prošlo leto i dolaska Zorana Savića na mesto sportskog direktora nešto ranije, navijači grade velika očekivanja od Partizana u idućoj sezoni.
Prošla sezona je predstavljala neku vrstu prilagođavanja igrača na zahtevan sistem Željka Obradovića, kao i na elitni nivo košarke, budući da se gotovo polovina prošlogodišnje ekipe nije susretala sa čvrstom ABA košarkom i sa Evrokupom, kao drugim razredom evropske košarke.
Pogrešan je utisak javnosti da ekipa nije napredovala kroz prošlu sezonu, što potvrđuju i partije iz završnice ABA lige, gde je Partizan umalo unovčio svoju skupu školu pohađanu protiv Burse i na Kupu Radivoja Koraća i bio blizu da skine Crvenu zvezdu sa trona ABA lige, međutim morao je da se zadovolji drugim mestom i žestokim otporom koji su pružili daleko iskusnijim i kvalitetnijim crveno-belima.
Povratak u Evroligu je doneo i zaokret u selekciji igrača, gde se napravila određena “seča” i angažovala su se ozbiljna evroligaška imena, što se donekle kosilo sa ranijom izjavom da će se Partizan vratiti staroj školi i avangardnoj selekciji gde će glavnu ulogu voditi mladi igrači, međutim realnost je takva da je Partizan probrao najbolje što je mogao u datom trenutku i što odgovara zahtevima takmičenja kao što je Evroliga.
I takvom selekcijom je Partizan opet najmlađa ekipa u Evroligi sa prosečnom starosti ekipe koja iznosi 25,7 godina.
Po kraju sezone, pre svih pojačanja, usledili su neminovni odlasci:
Još ranije je raskinuta je saradnja sa Letoncem, Rodionsom Kurucom koji nije ispunio ni deseti deo očekivanja javnosti i uopšte nije pokazao projektovani potencijal kroz sezonu. Po kraju sezone, ugovori su istekli kapitenu Partizana, Radetu Zagorcu, Nemanji Dangubiću, Dalasu Muru i Dušanu Miletiću, koji nisu produženi.
Rade Zagorac je imao isuviše prilika i prošao bezbroj trenera u periodu provedenom u Partizanu od četiri godine, međutim nisu se neke stvari poklopile, što se i dešava u košarci i nije retka pojava da se ne poklope sve kockice. Prešao je u ruski Avtodor iz Saratova.
Isto važi i za Nemanju Dangubića, koji je još ranije ispao iz sastava, ali je maksimalno profesionalno odradio svoju ulogu, bio kapiten ili 15. igrač u ekipi. Bilo je vidno da je Dangubić daleko od onih svojih defanzivnih kvaliteta po kojima je bio poznat u karijeri. Trenutno je bez kluba.
Dalas Mur je jedan od igrača koji je zapravo i ispunio očekivanja javnosti, sa obzirom da je došao iz kineske CBA lige koju bije glas da dovodi “divlje Amerikance košgetere koji ne igraju odbranu”.
Međutim, ispravna je bila procena stručnog štaba da je potreban kvalitetniji igrač na spoljnim pozicijama za Evroligu, a Muru je za kvalitetan i profesionalni odnos prema klubu, saigračima, stručnom štabu i navijačima, stigla i adekvatna nagrada u vidu kratkoročnog angažmana u ruskom gigantu CSKA iz Moskve, sa opcijom produžetka saradnje do kraja sezone.
Dušan Miletić je momak koji je došao ispod radara iz tadašnjeg drugoligaša, a današnjeg ABA ligaša, kraljevačke Sloge, gde je bio jedan od najboljih blokera Druge Muške Lige Srbije (Prve B lige).
Proveo je tri i po sezone u Partizanu, međutim nije uspeo da se značajnije nametne u tom periodu i napustio je klub. Kao i u slučaju sa Dalasom Murom, Miletiću je stigao pravi dar sa neba – potpisao je za špansku Đironu čiji je igrač-predsednik Mark Gasol, a trener legendarni Aito Garsija Reneses, od kojih će puno da nauči i nadamo se da ćemo dobiti ozbiljnog visokog igrača za iduće godine, posebno za FIBA kvalifikacione prozore, ukoliko bude iskoristio svoju životnu šansu.
Prvo pojačanje Partizana za iduću sezonu je povratnik Danilo Anđušić. Iskusni internacionalac se po treći put vraća u Partizan, posle solidne sezone u Monaku koji je pružio odličan otpor Olimpijakosu u četvrtfinalu Evrolige.
To je igrač koji može da pokrije sve spoljne pozicije i biće kvalitetna ispomoć sa klupe, posebno na liniji za tri poena, gde će davati potrebnu širinu za igru 1 na 1, koju ćemo prilično često gledati od bekova pre svega (Pantera, Avramovića, Nanelija, Egzuma…), a zatim i od Ledeja i Lesora na unutrašnjim pozicijama, što potvrđuje prošlogodišnji procenat za tri poena od odličnih 42,5%.
Sledeće pojačanje je izazvalo (i danas izaziva) oprečne komentare – Dante Egzum. Egzum je važio nekada za velikog talenta koji su usporile brojne povrede i upitan šut za tri poena. Dolazi posle turbulentne sezone u Barseloni i to kao primarna opcija na poziciji plejmejkera.
Budući da Egzum nije onaj pass first plej, trebaće mu vremena da se ponovo prilagodi na zahteve pozicije plejmejkera, kako bi se vratio na nivo iz juniorskih dana koji ga je i preporučio skautima brojnih NBA ekipa.
Došao je sa evidentnim viškom kilograma koji će morati da dovede u red, budući da se trenutno oporavlja od povrede skočnog zgloba koja je direktna posledica tog viška kilograma, jer njegov stil igre iziskuje mnogo kontakta i startne brzine koja ga odlikuje kroz karijeru.
Pozicija koja je bila najkritičnija minule sezone, popunjena je najjačim imenima. Najočekivanije ime svakog prelaznog roka Partizana godinama unazad, postalo je java – Džejms Naneli.
Naneli je jedan od boljih napadača sa krilne pozicije u Evroligi, može da odigra pik, jako dobro trči u tranziciji, traži i šuteve sa poludistance i prodore, a najveći kvalitet mu je šut za tri poena.
Naneli je procentualno jedan od najboljih šutera za tri poena u istoriji Evrolige, sa neverovatnih 45,2% izvan linije 6,75, kroz čitavu karijeru. Solidan je i defanzivac, tako da će ovo svestrano krilo biti jedna od udarnih igli crno-belih iduće sezone.
Još jedno zvučno pojačanje na poziciji krila je doskorašnji kapiten Panatinaikosa Joanis Papapetru. Iskusni Grk ima iza sebe skoro deset sezona u Evroligi u oba grčka giganta – Olimpijakosu i Panatinaikosu.
I Papapetru je prilično svestran igrač u oba pravca, kao i Naneli, što je prošle sezone najviše falilo Partizanu – adekvatan doprinos sa krilne pozicije, gde je postojao određeni kvantitet, ali doprinos je bio minimalan.
Očekuje se da Papapetru uzme neke minute i na poziciji krilnog centra, što mu dozvoljava njegova izuzetna fizička konstitucija za obe krilne pozicije, stoga će Obradović moći da pravi i small ball petorke, gde će vrlo verovatno koristiti Papapetrua na poziciji četiri, a Ledeja na poziciji centra.
Budući da je zadržana određena okosnica prošlogodišnje ekipe i dovedena su adekvatna pojačanja za iduću sezonu, vrlo brzo će biti potrebna i doselekcija.
Moraće da se dovedu bar dva pojačanja, jedno na bekovskim, a drugo na poziciji centra, usled povreda koje će, prema poslednjim informacijama, na duži vremenski period odvojiti Aleksu Avramovića, Gregora Glasa i Alena Smailagića sa parketa i proći će dosta vremena dok se njih dvojica potpuno ne vrate u trenažni proces.
Potreban je pre svega igrač koji je primarno plejmejker, sa mogućnosti da odigra i na poziciji beka u nekim varijantama, odličan ballhandler, da zna da proigra saigrače iz pika, pošto iz ovakve kompozicije ekipe deluje da nema puno igrača koji mogu da razigraju i druge na potrebnom nivou, da može da pogodi otvoreni šut sa perimetra.
Što se tiče centarske pozicije, ni u punom sastavu nema profila igrača koji će da obezbedi defanzivni skok i da zaštiti obruč pre svega, pošto gotovo svi visoki Partizana imaju vidljive limite što se tiče navedenih segmenata i to će da bude ogroman problem u idućoj sezoni, ukoliko se ne uspe u dovođenju ovakvog profila igrača. Bilo bi poželjno da taj visoki može i da preuzima bekove, kao što je to radio Vil Mozli u sezoni 2019/20, što bi dalo još mogućnosti za kombinovanje raznolikih petorki.
Trenutni sastav Partizana izgleda ovako:
PG: Egzum, Madar, Petrović
SG: Panter, Avramović, Anđušić, Glas
SF: Naneli, Papapetru, Trifunović, Jovanović
PF: Ledej, Vukčević
C: Lesor, Koprivica, Smailagić (koji može pokriti i 4 odnosno PF)
Biće zanimljiva i raspodela minutaže, kao i prilagođavanje dela igrača na nivo Evrolige. Najiskusniji su osvajač Evrolige iz sezone 2016/17 sa Fenerbahčeom, Džejms Naneli, iskusni evroligaški vuk Janis Papapetru, kao i prošle sezone lider ove ekipe Kevin Panter i Zek Ledej koji imaju učešće na F4 Evrolige, zatim Matijas Lesor i Danilo Anđušić koji su igrali Evroligu za nekoliko različitih klubova (Crvena zvezda, Bajern, Makabi, Partizan, Uniks, Monako…), Dante Egzum je igrao finale Evrolige minule sezone i u nekoliko NBA klubova.
Tristan Vukčević je došao iz Real Madrida i očekuje se da ove sezone pokaže svoj raskošni potencijal, kao što je to radio na minulim pripremnim utakmicama. Ostali igrači se prvi put pojavljuju na evroligaškoj sceni, stoga se čini da će ovo biti spoj mladosti i iskustva na evroligaškoj sceni, ne toliko po godinama, koliko po stažu u najjačem evropskom takmičenju.
Celokupan utisak o prelaznom roku, može da se svede u jednu poruku:
“Odlična okosnica, još bolja selekcija, potrebna doselekcija“. Doselekcija je neophodna i uvek će nešto da fali ekipi, sa obzirom na potrebe takmičenja na više frontova, potrebe ekipa, kao i devastiranog tržišta, na kom su trenutno ponuđene tzv. “mačke u džaku” – igrači koji su izašli iz nekih težih povreda, često povređeni igrači, igrači koji imaju nerealne finansijske zahteve ili nešto jeftiniji igrači, što van Evrope nenaviknuti na evropsku košarku ili iz slabijih evropskih liga nenaviknutih na ovaj nivo košarke.
Da li će Partizan uspeti da pronađe odgovarajuće profile igrača?
Videćemo, ukoliko se otvori neka povoljna situacija, ekipa će se adekvatno dopuniti, ali ovo je najverovatnije sastav koji će krenuti sezonu u nedelju u balkanskom El Klasiku – gostovanjem zagrebačkoj Ciboni.