Olimpijakos ove godine važi za najpotencijalnije iznenađenje u Evroligi. U sezoni koja je iza nas zauzeli su zadovaljavajuću četvrtu poziciju, smatrajući da im je i sam plasman na F4 Evrolige u Beogradu bio kao kec na deset.
Ove godine tim Jorgosa Barcokasa sigurno može da se nada visinama koje je do pre par sezona mogao samo sanjati klub sa periferije Atike. Predvođeni brdom iskusnih igrača, poput kapitena Kostasa Papanikolaua i njegovog imenjaka Slukasa, taj san može biti ostvaren ukoliko se određene kockice poklope u korist crveno-belih.
Igru diktira na poziciji organizatora igre Tomas Vokap, koji utakmicu prvog kola Evrolige u Blaugrani, protiv Barselone bolje da zaboravi kako se ovaj put njemu i ekipi loša partija tridesetogodišnjeg Amerikanca ne bi obila o glavu večeras protiv Žalgirisa, kao što to nije bio slučaj prethodne nedelje u Kataloniji.
U stopu ga prati vanserijski šuter Ajzea Kenan koji i kada potegne šut “iz svlačionice”, opšte je poznato da ako je u svom elementu to kao kap ulazi.
Tu je i bivši igrač Olimpijakosovog najljućeg rivala Panatinaikosa, Mihail Lunciz koji zna kako je igrati za grčke velikane, jer je sa oba tima ukupno po dva puta osvojio prvenstvo Grčke, isto toliko trofej osvajaču Super Kupa dodeljen je njegovom sadašnjem, odnosno bivšem klubu, dok je četiri puta poneo naslov osvajača Super Kupa Grčke.
Stižemo polako i do “lude” glave Olimpijakosa, Janulisa Larencakisa koji ima pregršt samopouzdanja, a ruku na srce, ima dosta sporadičan šut spolja. On je jedan od igrača koji će uvek okušati šut van linije 6,75 kako bi neki njegov pogodak presudio protivniku što je bio slučaj protiv Barselone prošle nedelje. Josif Koloveros i dalje neiskusan igrač za dobijanje neke ozbiljne minutaže u najelitnijem evropskom društvu, iako je za prvi tim Pirejaca debitovao sada već davnog marta 2019. godine u utakmici protiv Panionisa. Poseduje talenat koji mora dobro izbrusiti kako bi bio spreman da odgovori svim zahtevima Barcokasa na parketu.
Džordž Papas, tek što je zakoračio u vode profesionalne košarke, sredinom avgusta ove godine, kada je potpisao ugovor koji ga obavezuje na saradnju sa crveno-belima na dve godine verovatno ni slutio nije da će mu prvi koraci posle koledž košarke biti Evroligine utakmice i nimalo naivne Grčke, iako je na koledžu imao lepe brojke gde je prosečno beležio 14,9 poena, 5,4 skokova, tri asistencije i 1,4 ukradene lopte po meču, što je sigurno ovog grčkog košarkaša sa američkim pasošem preporučilo Barcokasu i ostaloj struci Olimpijakosa.
Ima 24 godine, a interesatno je da tek u ovim godinama debituje na velikom platnu.
Srce tima, Saša Vezenkov od kojeg iz utakmice u utakmicu navijači Olimpijakosa mogu očekivati samo bolju partiju od prethodne. Prošli petak nastavio je tamo gde je stao prošle sezone kada je bez prevelikih poteškoća Jasikevičijusovoj Barsi ubacio 20 poena i tako vodio svoj tim do pobede, što verovatno može da bude slučaj i večeras kada u dvorani “Mira i prijateljstva” on i njegove kolege čekaju jedinog
litvanskog predstavnika u Evroligi. Za Camisa Panajotisa važi isto ono što je napisano o Josifu Koloverosu.
Na iznenađenje mnogih, Šakil Mekisik gotovo da je nije imao nikakvu ulogu protiv Katalonaca kada je za nepuna četiri minuta imao 0/2 za tri poena. Biće interesatno videti večeras kakva će i da li će mu uopšte biti dodeljena uloga u večerašnjem dvoboju sa Žalgirisom.
Dojučerašnji košarkaš Baskonije i Amerikanac sa bosanskohercegovačkim pasošem, Alek Piters može predstavljati veliko pojačanje za tim Jorgosa Barcokasa ako bude nastavio da pruža partije poput one u nedelji iza nas. Njega u reketu “čuva” verovatno i najosporavaniji igrač na poziciji centra Džoel Bolomboj koji je poput Pitersa odigrao izvrsnu utakmicu u automnoj zajednici Španije, čime je po ko zna koji put zapušio usta svim kritičarima. U konkurenciji Mustafe Fala, odnosno Tarika Bleka, bivši košarkaš CSKA iz Moskve sigurno će biti prvi izbor stručnog štaba na poziciji petice.
Od Olimpijakosa ove sezone može se očekivati malo, a i mnogo. S obzirom na to da su
servirali hladnu osvetu Barseloni za onaj poraz u Beogradu za treće mesto, govori mi samo da se u Olimpijakosu sprema nešto što nas može podsetiti na šampionsku 2013. godinu kada su Olimpijakosovi navijači slavili, jer su se na čelu sa Dušanom Dudom Ivkovićem popeli na krov Evrope, na koji se nisu vraćali. Možda je upravo ova sezona nova stranica istorije za Olimpijakos i njegove verne pristalice.
Ostajmo strpljivi i sačekajmo ishod ovosezonskog takmičenja u odabranom društvu Evrolige.
