Pešić: Sada je svima jasno koja su dva tima zaslužila da igraju finale

Svetislav Pešić do sada jedini nije imao medalju sa Olimpijskih igara. Sada je i to prošlost.

Čovek koji je seniorsku reprezentativnu karijeru započeo zlatom sa Nemačkom na Evrobasketu 1993, pa nastavio osvajanjem Evropskog prvenstva 2001. pa Svetskog prvenstva 2002. pod crveno-belo-plavom zastavom, posle duge pauze ponovo je rešio da popunjava kolekciju medalja. Posle svetskog srebra iz Manile, došla je olimpijska bronza iz Pariza.

O utakmici će kratko, najavio je selektor Srbije:

„Od početka do kraja smo kontrolisali meč, igrali vrlo solidno, isto kao i protiv SAD. Svi koji razumeju košarku znaju da su meta Šruder i Franc Vagner. Mislim da smo uradili sjajan posao na njima. To je za nas bilo važno, da igramo odbranu, da podižemo samopouzdanje. Odbrana je organizacija, napad je talenat. Imali smo dobru organizaciju, stručni štab je napravio sjajan posao što se defanzive tiče, a svi znamo da imamo veoma talentovane napadače. Izgleda lako, ali nije bilo lako. Nemačka je sjajan tim.“

Pešić je poentirao u uvodnom obraćanju:

„Sada je veoma, veoma, veoma jasno da su dva tima zaslužila da igraju finale. Da igraju večeras u 21, finale Olimpijskih igara 2024. Ne provociram nikoga, samo kažem.“

Sada je pitanje budućnosti. Konkretno, Pešić je upitan da li ostaje selektor Srbije?

„Sada je vreme da se proslavi velika medalja. Nemam neke planove. Iskreno. Prvi put u životu ne znam šta želim da radim narednih dana. Osim da budem sa porodicom i prijateljima, da malo proslavim, malo se odmorim. Svako ko me poznaje, zna da sam na raspolaganju srpskoj košarci uvek. Kao trener ili kako treba. Moramo da iskoristimo ovaj uspeh, jer nemamo našu domaću ligu, a košarka je u Srbiji najvažniji sport. Moramo da razmišljamo kako da nastavimo da se razvijamo. A ne ko će da bude selektor. Važno je sada planirati kako se spremiti za sledeće Olimpijske igre.“

Pešić je istakao da je mnogo bolje otići sa turnira sa pobedom nego porazom.

„Svi smo srećni. Deo sam ovog uspeha. To je jedino što osećam.“

S obzirom da je daleko stariji od igrača, Pešić je objasnio i koliko je važno shvatiti njihove navike. „Na trenerima je da razumemo prioritete mladih ljudi, da ne kukamo ako neko više nego uobičajeno koristi telefon ili nešto drugo. To je za nas izazov, da pronađemo način u komunikaciji sa igračima. Moraš da investiraš svoje vreme. Moraju da shvate da sa njima komuniciraš kao sa osobama, ne kao igračima. Traže poštovanje. Ako to osete, onda su spremni da se otvore. I posle završavaš svoj posao kao trener.“ Zaključio je Pešić.