Samim dolaskom Željka Obradovića najavljene su velike stvari, ali niko nije pretpostavljao da će najbolji evropski trener uspeti da podigne Partizan i da će nakon sušnih i protraćenih godina kada se jedva krpio kraj sa krajem, uspeti da napravi jednu od najboljih sezona u novijoj istoriji kluba u kojoj je Partizan završio na prvom mestu regularnog dela ABA lige nakon 12 godina te da se plasirao u TOP 8 i bio na pragu senzacije protiv Real Madrida u Evroligi u kojoj je ove sezone odigrao čak 39 utakmica.
Ovaj tim Partizana je sastavljen gotovo savršeno. Nikad ništa ne može biti idealno, ali kada vidite kako su se kockice poklopile i kako je to sve zamislio najveći i najtrofejniji ikada, onda se zapitate koga bi se uopšte odrekli iz ovakvog tima? Najuspešnijeg tima nakon Istanbula i Pariza.
Kevin Panter – Istinski lider Partizana
Kevin Panter je još prošle sezone pokazao da je udarna igla i pravi lider u Partizanovom timu. Amerikanac je dobio poverenje od Željka Obradovića u vidu kapitenske trake i sada već znamo da je i to bio ispravan izbor najtrofejnijeg evropskog trenera – koji kako vreme prolazi sve više pokazuje svoje savršenstvo i nepogrešivost.
Iako kritikovan zbog par lošijih mečeva na početku, Panter je držao svoju poentersku konstantnost koja je potpuno eskalirala od februara kada su i počele Partizanove ključne borbe za prolaz. Bitan segment sada u njegovoj igri je da više nije samo čisti skorer, već sada na kontu ima i dosta asistencija.
Kao odgovorni vođa i kapiten tima, podizao je formu za onaj najbitniji deo sezone. Sa sjajnim poenterskim izdanjima svoj prosek u Evroligi je podigao na 16 poena, da bi trojkom za pobedu u Monaku crno-belima doneo prolazak u Plej – of, kolo pre kraja.
A onda je, nakon trojke za pobedu u prvom meču četvrtfinala u Madridu i ukupno 58 ubačenih poena Realu u tri utakmice zaslužio pesmu koju su navijači Partizana ranije pevali ljubimcima poput Dragana Milosavljevića i Vladimira Lučića – “Jedan je Kevin kapiten!”
Ogroman značaj koji Panter ima na parketu najviše se osetio odsustvom u beogradskim okršajima protiv Madriđana u četvrtfinalu Evrolige koje je Partizan izgubio. Nema sumnje da bi ostanak kapitena kome ove sezone ističe ugovor trebao da bude prioritet u pravljenju tima za narednu sezonu.
Matijas Lesor – Srce tima i glavna spona sa publikom
Momak koji je za relativno kratko vreme pokupio sve moguće simpatije navijača Partizana. Na svoj talenat i znanje, Francuz je dodao veliku dozu srčanosti i borbe na terenu. Želja, ponašanje i konekcija sa publikom – kao da je odrastao na Južnoj tribini. Njegova velika srčanost je išla i na štetu Partizana kada je naseo i reagovao na provokacije Serhia Ljulja i Filipa Petruševa.
Međutim, uglavnom je bila kanalisana u pravom smeru i predstavljala ozbiljnu pokretačku snagu Partizana. Upravo u onom ritmu kada je Parni valjak bio ekipa sa najboljom formom u Evroligi. Vrhunac dobrih igara Lesora bila je ubedljiva partija sa 28 ubačenih poena protiv Crvene zvezde Beogradu, u meču koji je odlučivao prvo mesto u regularnom delu AdmiralBet ABA lige.
Najbitniji faktor je što sa Matijasom Lesorom ekipa Partizana dobija značajni skakački doprinos, posebno po pitanju ofanzivnog skoka, kojeg bez Lesora gotovo da ne bi bilo.
Lesoru takođe na leto ističe ugovor i definitivno je on među glavnim prioritetima za produžavanje saradnje. Biće teško zadržati u timu najboljeg defanzivnog igrača ABA lige i člana najbolje petorke Evrolige.
Ipak, čini mi se da Matijas uživa u velikom povratku košarkaškog kluba Partizan u kom i sam učestvuje i nekako osećam da će još dugo ljubimac navijača megafonom voditi navijanje nakon Partizanovih trijumfalnih borbi i budućih evropskih putešestvija.
Dante Egzum – Nemilosrdni skorer
Australijanac je iz Barselone prešao u Partizan gde mu je garantovano da će igrati na bekovskim pozicijama što nije bio slučaj u Španiji. Iako propraćena uz kritiku i skepticizam, odluka Željka Obradovića se ispostavila kao pun pogodak. Egzum je uspeo da pokaže svoj atleticizam, prodornost i skok, na šta je nadovezao i vrlo dobre procente šuta za tri poena koji ga ranije nisu previše krasili.
Kad god se lomio rezultat, a saigrači nisu imali previše ofanzivnih rešenja, Dante je po pravilu kretao na prodor i kako kaže Kevin Panter – „To su ili dva poena ili faul protivnika. Žao mi je zbog košarkaša koji ga čuvaju“.
U više navrata je publici priređivao spektakularna zakucavanja, a ono protiv Olimpijakosa je proglašeno potezom sezone u elitnom takmičenju. Egzum je pokazao svoje poentersko umeće upravo u velikoj seriji crno-belih između poraza u gostima Asvelu i poraza kod kuće od Fenerbahčea kada je sjajni bek vezao 13 Evroligaških mečeva sa dvocifrenim brojem poena.
Jako bitnu rolu je imao i u drugom meču četvrtfinala ABA lige protiv Studenskog centra kada je tim Željka Obradovića bio jako blizu eliminacije i jako neprijatnog iskustva. Dante je i tada pokazao zašto je doveden pa je za 31 minut na parketu upisao 24 poena, tri skoka i četiri asistencije.
Možda će upravo i najveći izazov predstavljati produžetak ugovora sa njim, ali iskreno priželjkujem da će Dante želeti da se na sportski način osveti za nepravdu koja je njega i saigrače zadesila u Madridu, a da će kao i do sad Sesil Egzum sve to pozdravljati okružen Grobarima sa crno-belim šalom oko vrata.
Zek Ledej – X faktor kada je najpotrebnije
Američki krilni centar je u Partizan stigao zajedno sa Kevinom Panterom iz Milana, te su zajedno već unapred viđeni kao sjajan tandem. Još u prvoj sezoni je Ledej pokazao veliki kvalitet, ali i ozbiljnu dozu energije i želje na terenu, pa su navijači vrlo brzo počeli da ga porede sa jednim ljubimcem kakav je Rašon Tomas.
Ledej je prošle sezone igrao jako dobro, ali jedino što mu se zameralo su bila slaba izdanja u gradskim derbijima protiv Crvene zvezde. Ipak, ove godine je bio upravo Partizanov X faktor u mečevima protiv crveno-belih kada je u pobedi za prvo mesto u ABA ligi postigao 17 poena, a u velikom Evroligaškom brejku 20 poena uz šut 4/5 za tri poena. Pamtiće se i sjajna izdanja u skalpovima Efesu i Monaku na strani, ali i fantastičnih 12/14 za dva u četvrtoj utakmici sa Realom. Poput Lesora, i Ledej ima značajan doprinos kada se gleda skakačka statistika.
Partizanu je definitivno i u narednoj sezoni potreban Ledej sa svojim izlivima energije i bitnim poenima onda kada ništa ne ide i kada je najteže.
Jam Madar – Golden boy
Talentovani Izraelac je dobitnik ovogodišnje nagrade Evrolige za “Zvezdu u usponu” koju su pre njega u redovima crno-belih dobijali Novica Veličković i Bogdan Bogdanović. Mladi plejmejker je vidno napredovao u odnosu na prošlu sezonu, pa trenutno u proseku beleži šest poena, skok i dve asistencije u svim takmičenjima. U Evroligi je imao sjajna izdanja protiv Bajerna, Monaka, Baskonije, Fenera, Virtusa i Valensije, dok je u ABA ligi imao bitan uticaj na mečeve protiv FMP-a i Crvene zvezde.
Takođe još jedan veoma težak posao za čelnike Partizana da pokušaju zadržati najboljeg evropskog mladog igrača koji je ugovorom vezan za Partizan još jednu sezonu, odnosno izbore se u borbi da Izraleac ne ode putem Amerike i NBA lige.
Džejms Naneli – Tihi ubica
„E, onda se pojavi Naneli, bum, doviđenja“ – reči kojima je komentator i novinar Edin Avdić opisao učinak Nanelija u Partizanu, i to je prosto tako. U prvom delu sezone, igrač sa ubedljivo najboljim CV-jem u timu Partizana, trpeo je možda i najveće kritike od strane navijača.
I zaista jeste Naneli igrao toplo-hladno, ali na kraju dana valja se setiti samo ubedljivih partija protiv Efesa u oba meča i četiri trojke u Istanbulu, sjajnih partija protiv Virtusa, Monaka, Olimpijakosa, četiri vrhunske utakmice protiv Real Madrida i pogođenih šuteva za pobedu protiv Panatinaikosa, ali i Splita i Studentskog centra kojima je Partizanu doslovno spašavao život u ABA ligi. Kada ga poenterski nema nigde, uđe i reši meč. To je Džejms Naneli i baš zato je i u Fenerbahčeu imao Željkovo poverenje.
Naneli se nalazi u najiskusnijim godinama, a on je definitvno, što stariji – to iskusniji, bolji i lukaviji. Doneo je mnogo radosti ove sezone i definitvno bi uz adekvatnu ulogu u timu i nakon potencijalnog produžetka saradnje bio strah i trepet protivničkim igračima.
Alen Smailagić – Ova glava luda…
Popularni Smajli je ove sezone imao dosta dobrih mečeva, znao dosta da doprinese skoku, ali neretko i izvlačio protivničke centre iz reketa. Posebno ubojito oružje bio je šut za tri poena koji je drastično poboljšao u drugom delu sezone.
Najveći problemi su mu često manjak kondicije na terenu, brz ulazak u problem sa faulovima, kao i koncentracija. Ipak se čini da je napredovao u odnosu na prethodnih godinu dana, i da vršnjaku Jama Madara rad sa najtrofejnijim evropskim trenerom itekako prija.
Smailagić takođe ima ugovor još godinu dana i pitanje je da li bi Partizan uspeo da nađe bolju domaću zamenu povremenom reprezentativcu na centarskim pozicijama.
Aleksa Avramović – Partizanova energija
Avramović je na sebe najveću pažnju privukao u prošlosezonskim simultankama protiv gradskog rivala i definitivno je kao pojava jedan od najsimpatičnijih igrača u timu, a koji pritom možda i najviše grize na terenu. Gladan je Aleksa svake lopte, svakog poena, pobede, trofeja… Znao je Aleksa ove sezone da se raspuca posebno na gostovanjima Makabiju, Efesu, Monaku ili u poslednjem kolu protiv Panate.
Prosto, kad ga šut krene – vrlo je verovatno da to neće stati i da će samo zatrpavati koš protivnika. Aleksa je tipičan profil igrača koji su najkorisniji i koji se najviše pojave upravo u plej-of mečevima, što je već pokazao lani.
Jedan od najvećih pokazatelja Aleksinog značaja za ekipu je to što se on vratio u tim nakon povrede upravo na onom Partizanovom skoru 4-9 u Evroligi. Ostalo je istorija…
I Avramoviću će na kraju sezone isteći ugovor, a mišljenja sam da je i to igrač poput Smajlija za koga će se kvalitetnija domaća zamena teško naći.
Danilo Anđušić – Negativno iznenađenje
Danilov povratak u Partizan letos je dočekan sa puno optimizma obzirom na prethodne epizode srpskog beka u crno-belom dresu. U prvom delu sezone Anđušić je izgledao koliko-toliko solidno, međutim u drugom delu kada su njegovi poeni bili neophodni njega skoro da nigde nije bilo. Nedostajao je njegov učinak u mnogim mečevima, a posebno u okršajima sa Realom kada je Partizan bio oslabljen nakon suspenzije Pantera, povrede Avramovića i rovitog stanja Egzuma.
Jednostavno nije to bilo ono što se očekivalo i možda bi sada i za klub i igrača bilo najbolje da se rastanu. Jednostavno, Danilo ne bi bio ni prvi ni poslednji koga je pritisak sa tribina (nekada i preteran) “pojeo”.
Sa druge strane, Parni valjak bi možda trebao da se okrene boljim domaćim rešenjima iz kojih se prvi izdvaja i najviše pominje – Vanja Marinković.
Uroš Trifunović – Vojnik Partizana
Spojio je Trifunović i četvrtu sezonu u dresu Partizana sa kojim je konačno zaigrao u Evroligi i u kojem je dobio svoju ulogu koju sjajno ispunjava. Našao mu je Željko zadatak koji je uglavnom vezan za agresivnu i čvrstu odbranu, ali i za poenterski učinak i šut za tri poena.
Svakom timu je potreban domaći igrač sa ulogom vojnika kluba, koji radi nekada i nezahvalan, ali vrlo bitan posao. U Evroligi je imao par odličnih izdanja u napadu, ali je ofanzivni segment vezan za ABA ligu u kojoj ipak dobija nešto veću minutažu kada ostatak bekovske linije treba da se rastereti.
Uroš ima ugovor na još godinu dana i nema naznaka da bi status njega i kluba trebao da se promeni.
Joanis Papapetru – Raznovrsnost sa krilne pozicije
Grčki reprezentativac je opravdao očekivanja i u Partizanu pruža sasvim solidne partije. Odigrao je sjajno četvrtfinale protiv Reala, ali pružio i značajan poenterski doprinos protiv Madriđana u regularnom delu, Olimpijakosa, Žalgirisa, ali i u oba meča Jadranske lige protiv Cedevita Olimpije.
Svoju atletsku građu koristi za vrlo dobru igru leđima, neretko napada obruč kada uslede atraktivna zakucavanja, a takođe ima vrlo dobre procente za tri poena gde može da pogodi iz bilo koje pozicije.
Iako je i on imao periode toplo-hladno, utisak je da se Jani lepo uklopio u sistem u Partizanu i da je još jedan od pogodaka u ovogodišnjem timu. U ugovoru ima opciju produžetka na još godinu dana.
Tristan Vukčević – pokazan talenat u ABA ligi
Mladi igrač Partizana, nekadašnji član Real Madrida ove sezone nije dobijao preveliku pažnju u Evroligi, kao ni u neizvesnijim mečevima regionalne lige, ali je ipak u mnogim utakmicama dosta rasteretio saigrače i imao vrlo zavidne brojke na pojedinim mečevima – ubacivao je Tristan Zadru 25 peona, Borcu 16, Ciboni dva puta po 14, MZT-u 13…
Tristan u Partizanu ima višegodišnji ugovor i definitvno Partizan ne mora da brine jer će ili dobiti u budućnosti vrlo kvalitetnog igrača u reketu, ili zaradu od njegove dalje prodaje.
Balša Koprivica – maler sezone
Sreća nikako nije bila saveznik Balše Koprivice koji je ove sezone odigrao svega 13 mečeva za Partizan zbog polomljene šake i kasnije mononukleoze. Često je Partizanu ove sezone falilo još jedno telo pod košem i često se osećao nedostatak mladog centra.
Sigurno je da će status Koprivice zavisiti od njegovog stanja sada kada je izašao iz povreda i bolesti.
Na kraju dana, svi se bavimo svojim spekulacijama i analizama, ali ipak, na klupi Partizana sedi čovek koj košarku bolje zna od bilo koga i sa kojim će crno-beli kao i ove sezone uvek stremiti samo na najviše ciljeve.
