Flouter
Dešavanja u prethodnih 15-20 dana izvan košarke, a unutar naše Srbije, su odvukle pažnju sa bilo kakve analize. Nastradale niko ne može da vrati i još jednom želim da izrazim saučešće porodicama nastradalih, dok će ubice stići Božija kazna! Što se tiče košarke, Partizan Mozzart Bet je nesrećno izgubio seriju od (nekada) slavnog madridskog Reala, stoga ćemo napraviti brzinski pretres povratničke evroligaške sezone crno-belih.
Kad se raspakuju stvari sa ovog evroligaškog putovanja, možemo biti prezadovoljni prikazanim od strane Partizana, sa dodatkom gorčine i crva razmišljanja – “šta bi bilo kad bi bilo?“.
Uglavnom, Real Madrid je na sebi svojstven način izvaćario prolazak na F4 Evrolige i ostavio Partizan bez zasluženog prolaska, a pristalice crno-belih u večnoj nedoumici.
Da krenemo od ove antologijske serije sa Realom – Partizan je imao sve u svojim rukama, trojka Pantera za pobedu, igračko i ljudsko ponižavanje Madriđana u drugoj utakmici, koje je kulminiralo podmuklim faulom Serhia Ljulja nad Kevinom Panterom na 1:40 do kraja susreta.
Panter je na kroše Ljulja odgovorio pokazivanjem mišića i trash talkom (a ne pesnicom, kako dežurni moralisti pokušavaju da prodaju priču), usled čega još jedan dokazani mučki provokator, Gabriel Dek, kreće da zakuvava priču.
Umešao se Dante Egzum da rasturi situaciju, potom Geršon Jabusele pravi nesvakidašnji potez i pokazuje Darvinovu teoriju na delu. Rvačkim zahvatom čisti Egzuma i pravi mu tešku telesnu povredu, usled koje Australijanac nije bio više na potrebnom nivou u daljoj seriji.
Posle toga nastaje kafanska tuča, u kojoj su naravno aktivni učesnici Balkanci, Džanan Musa (kog je peglao ko je stigao) i Mario Hezonja sa jedne strane, Matijas Lesor sa druge strane kao aktivan učesnik, obe klupe su ušle u teren.
Zbog ulaska obe klupe u teren, utakmica je prekinuta i završena je rezultatom 95:80 u korist crno-belih i 2-0 u seriji pred odlazak u Beograd.
E sada, vanterenske igrice. Tu gde je Partizan objektivno pokazao najviše slabosti u toku sezone. Ne opravdavam ovo, ali razumem Željkovo gospodstvo i potrebu da se ne valja u blatu.
Jasna je težnja da Partizan bude stalni učesnik Evrolige, da se smire višegodišnje tenzije na ovim prostorima, da košarka bude u centru pažnje. Međutim, komesar koji je odlučivao o kaznama nije imao takve ambicije i doneo je sramne odluke, koje se kose sa sportskim načelima!
Odluke su sledeće: Životinja Geršon Jabusele je za pokušaj ubistva dobila svega pet utakmica suspenzije (pošteđen je i nanogice čak?!), Gabriel Dek je dobio jednu utakmicu suspenzije (odluka na mestu, kao aktivan učesnik tuče).
Sa druge strane, kapiten crno-belih Kevin Panter je za samoodbranu prošao kao po ovdašnjim zakonima – dve utakmice suspenzije, dok je Matijas Lesor dobio odgovarajuću jednu utakmicu suspenzije kao aktivan učesnik tuče. Naravno, uz niz novčanih kazni na štetu obe ekipe.
Serhio Ljulj za Flagrant 2 faul nije dobio ni novčanu kaznu, a kamoli zasluženu utakmicu suspenzije, Džanan Musa je svojim glumatanjem uspeo da izvrda i da prođe nekažnjeno kao aktivan učesnik tuče, dok je Mario Hezonja imao sreće što je iznabadao Musu i tako preživeo seču knezova.
Idealan scenario za medije da potpaljuju ratoborne i sluđene navijače. Atmosfera je bila nahajcana, podignuta je borbena gotovost kako navijača, tako i srpskih specijalnih jedinica, koje su čuvale Madriđane od ranih beogradskih buđenja. Istovremeno su krenule kalkulacije da li izgubiti narednu utakmicu, kako bi Panter očistio kartone ili ići na noge Barseloni bez njegove pomoći…
Međutim, osetili su se kadrovski problemi crno-belih, još su se pogoršali povredom Alekse Avramovića. Naime, energični bek crno-belih je obnovio povredu čunaste kosti, ovoga puta na šuterskoj ruci, u odnosu na prethodnu povredu.
Istovremeno zona Madriđana je pravila grdnih problema Partizanu, kojom je koordinirao, po ko zna koji put najbolji defanzivac Evrolige, Valter “Edi” Tavares. Tu je došao do izražaja i individualni kvalitet bivšeg plejmejkera crno-belih, Najdžela Vilijams-Gosa, koji je uz Tavaresa doneo pobedu u trećoj utakmici u Beogradu.
Između treće i četvrte utakmice, desilo se nešto što je žestoko uzdrmalo ovaj napaćeni narod. Egocentrični klinac od nepunih 14 godina je jedno jutro došao do zuba naoružan i usmrtio svoje školske drugare i školskog čuvara i tako napravio nezapamćeni masakr.
Naravno da je to žestoko uticalo na srpsku javnost, a i na igrače i stručni štab Partizana. Utakmica je sama po sebi protekla u senci velike tragedije (a i naredne tragedije koja je usledila veče posle četvrte utakmice).
Dosta je bilo govora u javnosti da se možda čak i odloži ova četvrta utakmica, što je bilo nemoguće, usled zgusnutog kalendara obe ekipe i kasnije zauzetosti Štark Arene. Pojedine utakmice su se regularno igrale i nije se pravila tolika buka, kao za ovu utakmicu…
Utakmica se morala odigrati i ta četvrta utakmica prepuna emocija je ponovo otišla na stranu Madriđana za poravnanje u seriji, majstoricu u Madridu i usledio je povratak Kevina Pantera.
Kapiten crno-belih se vratio – kapitenski!!! Vukao je svoju ekipu koliko je bilo u njegovoj moći (kako su mu savetovali dežurni moralisti, “umesto što se tukao…”), međutim njegovih 28 poena, dva skoka, tri asistencije i sedam iznuđenih faulova nisu bile dovoljne za još jednu pobedu u Madridu.
Čak ni +18 u jednom momentu na konto crno-belih nije bilo dovoljno. Generator preokreta Madriđana su bili ostaci one šampionske generacije Španije – Serhio Ljulj, Rudi Fernandez i Serhio Rodrigez!!!
Poslednji je bio i koban po crno-bele. Popularni Ćaćo je održao pravu pick & roll košarkašku kliniku i sa 19 poena (8/11 iz igre), šest asistencija (bez izgubljene lopte) i tri skoka je pokazao onu lucidnost koja ga je krasila tokom čitave karijere.
Postaviću opravdano pitanje da li je Rudi Fernandez zapravo odbojkaška ili košarkaška legenda Španije?
Rudi je svojim upijačima i ofanzivnim skokovima sa punih 38 godina na leđima i niz steznika, slivova, nalepljenim kinezi trakama, bandažama i tretmanima kiropraktičara prilikom sedenja na klupi bio izuzetno bitan faktor za Madriđane po ko zna koji put.
Serhio Ljulj je oličenje zlatne španske reprezentacije. Pokazao je u jednom trenutku provokaciju i nemoć, a sa druge strane, šampionski mentalitet.
Ljulj koji celu seriju nije mogao da pogodi ulaz u dvoranu sašiva dve trojke kada je to bilo Realu najpotrebnije i ponovo je kapitenski poneo svoju ekipu ka pobedi, uz pomenuta dva veterana.
Tako je doprineo materijalu za budući španski dokumentarni film: “Krošeom do trofeja”
Bilo kako bilo, Real ide na F4 na megdan Barseloni i nadam se na još jedno brukanje u El Klasiku kao pre mesec dana. Ostatak analize možete pročitati kod doajena košarkaške analize, Tonija Lazarušića.
Citiraću legendarnog srpskog fudbalera Lolu Smiljanića, kako bih odjavio ovu seriju i prebacio fokus na ostatak evroligaške sezone Partizana:
“Mislim da eto…smo…ovu dvoranu i ovo zatvorili ovde sve. Pokazali smo ko smo i šta smo, da imamo karakter, da imamo… srce… koje smo ostavili na terenu. Mislim da eto…Real Madrid nek’ osvoji titulu ako hoće…ako ih nije sramota naravno…”
Ostaje žal što većina ljudi poseduje odsustvo sramote i sopstvenog stava, gde postupa po narativu, umesto po zdravom razumu i sportskim načelima.
Ova serija je nažalost bila primer nedostatka sportskog viteštva, što smo videli i po ponašanju Geršona Jabuselea u toku i posle pete utakmice, uz niz provokacija upućen Partizanovim igračima pored terena, posebno svom sunarodniku Matijasu Lesoru. Dosta davanja prostora ovom primerku, vreme je da se okrenemo dalje!
CRNO-BELA EKSPEDICIJA NA PROPUTOVANJU DO KAUN…MADRIDA
Malo provokatorski i dvosmisleni naslov, ali opisuje celokupno putovanje Partizana duž evroligaškog mora. Nema ko se nije (opravdano) ponadao da Partizan može ponovo do Kaunasa, čak su se i pesme snimale na tu tematiku, ali šta je, tu je… Malo je falilo, više iskustva za sledeće krstarenje!!!
Nije počelo kako treba u Evroligi. Startni debakl u Berlinu, od (zamalo) fenjeraša Albe, zatim neugodni porazi od Baskonije i Armanija, gde su se napravile momačke veresije. Rane su zalečile tri vezane pobede – kući Virtus, Žalgiris, gostovanje Panatinaikos u Atini.
Usledilo je crnih mesec dana, u koje su se ufurali bolni porazi u Pireju bez gotovo pola ekipe, španski fijasko (Barsa, Real, Valensija), “The Trojka” Nedovića u prvom evroligaškom Večitom derbiju u istoriji, kao i poraz od kasnijeg fenjeraša ASVEL-a u gostima.
U ovom nizu poraza, mesto su našli preokret i pobeda protiv Makabija u Štark Areni. Skor 1-6 u ovom prelazu novembar na decembar nimalo nije obećavao i uvukla se opravdana sumnja u sve pristalice crno-belih i igrače Partizana.
Na noge je dolazio aktuelni prvak Evrope, Anadolu Efes da dodatno zagorča ovosezonski evroligaški život Partizanu na ionako gorkih 4-9 u Evroligi. Ipak, sva lepota ovog sporta je krenula da izlazi na videlo od ove utakmice…
Dugo osporavani Džejms Naneli se pojavljuje pravo niotkuda i donosi pobedu Partizanu trojkom sa topa preko Brajanta Danstona, što pokreće crno-beli vodenički točak!!!
Sledeće gostovanje u Istanbulu, ovoga puta Fenerbahčeu, koje je usledilo posle velike pobede nad Anadolu Efesom, je obeležio povratak Alekse Avramovića u rotaciju. I to kakav povratak!!! Za nepunih osam minuta na parketu, uspeo je da napravi niz poteza koji su ga promovisali u junaka utakmice.
Utakmice protiv velikih istanbulskih rivala su pokazale da ovosezonske ambicije Partizana u Evroligi nisu ugušene, kao što se to činilo na prvi mah. Od povratka Avramovića, Partizan je konačno uspeo da pronađe dugo željeni ritam na više frontova, ne samo na evroligaškom nivou.
Crno-beli su uspeli da vrate dosta dugova sa početka sezone. Pre toga, pale su dve ekipe sa kojima se Partizan nije sastajao do povratka Avramovića – Bajern i Monako. Isplaćen je i stari poverilac, Baskonija.
Usledila su dva neugodna poraza na još neugodnijim gostovanjima u Tel Avivu i Valensiji, posle čega je sledio još jedan susret sa večitim rivalom – Crvenom zvezdom Meridianbet.
Na pitanje koji je duel bio okidač Partizanove evroligaške serije, to je bilo gostovanje Crvenoj zvezdi u dvorani Aleksandar Nikolić, nekadašnjem Pioniru. Tradicija duela u Pioniru, raspored i nekonstantnost u formi nisu išli na ruku crno-belima.
Sa druge strane, silno motivisani crveno-beli su želeli još jedan skalp, samim tim i da odškrinu vrata TOP 8 faze Evrolige, pošto ih je čekao odličan raspored, kao i debi Fakunda Kampaca u Evroligi koji mesec posle.
Međutim, košarka je živa igra, u kojoj zakoni velikih brojeva mogu, a i ne moraju da budu apsolutni. Partizan je u većini delova kontrolisao utakmicu, Crvena zvezda je imala nekoliko ozbiljnih naleta.
Ipak, Partizan je bio mirniji u završnici i zabeležio je možda najbitniju pobedu u datom trenutku, pre svega na psihološkoj bazi, koja je odnela neke prethodno zaslužene pobede sa tacne. Probudili su se mangupi i u tuđem dvorištu!
Ovaj derbi je bio žica kojom se upalio Parni Valjak i krenuo da melje redom rivale po Evroligi! Padali su redom Minhen, Kaunas, Bolonja, (ponovo) Istanbul i na kraju Monako.
Milano je nekako uspeo da preživi nalet Parnog Valjka, kao i Barselona (uz kontroverzno suđenje, kao i nesporan kvalitet) i Fenerbahče, koji je izašao iz pauze prouzrokovane elementarnim nepogodama, koje su pogodile Tursku u toku sezone.
Ostale ekipe, koje su položile oružje u Štark Areni, bile su redom poletna Alba, granitni Olimpijakos, kasniji rival u plej-ofu, Real Madrid i žilavi Panatinaikos. Utakmicu sa Olimpijakosom, obeležio je potez sezone – čekić Dantea Egzuma preko Džoela Bolomboja!!!
Velikom pobedom u Monaku, obezbeđen je prolaz u TOP 8 fazu posle punih 13 godina i već opisana antologijska serija sa Real Madridom, koja će zasigurno ostati još dugo centralna tema evropske košarke, uz završni turnir u Kaunasu, na koji se Partizan sticajem nesrećnih okolnosti nije plasirao.
ODAKLE SMO POČELI, A GDE SMO ZAVRŠILI?
Ostaje žal, ali i izuzetno veliko iskustvo i ponos za Partizan, kao i mnoštvo pozitivnih utisaka, koje je Partizan kao kolektiv ostavio ove sezone u Evroligi.
Ponovo su navijači obarali rekorde u posećenosti i popunjenosti Štark Arene. Isto tako, uspeli su, makar u većini slučajeva, da izdrže bez ubacivanja predmeta u teren.
O odanosti da i ne govorimo, poput prodatih sezonskih i dnevnih ulaznica, donacija za porez, nizu žurki sa igračima posle velikih pobeda u Štark Areni, koje su počele da prave novu simbiozu između igrača i navijača.
Mora da se napomene činjenica da pola ovosezonske ekipe nikada nije u svojim karijerama igrala Evroligu uopšte! Uz kratku rotaciju i niz pehova u nevreme, ovo je bila izuzetno otežavajuća okolnost povratničke sezone u Evroligi.
Najpre krećemo od možda i najmaleroznijeg igrača ove sezone – Alekse Avramovića. Avramović je sa 28 godina prvi put zaigrao Evroligu u svojoj igračkoj karijeri. I to u kakvom trenutku, posle neugodne povrede, zarađene u reprezentativnom dresu.
Partizan je od njegovog povratka zabeležio skor 17-5 u Evroligi. Bez gledanja u naprednu statistiku, koja je takođe na njegovoj strani.
Nažalost, pri pokušaju da izblokira šut gorostasa Tavaresa, Avramović je pri padu ponovo slomio šaku, ovoga puta šutersku, što ga je isključilo iz nastavka serije sa Realom.
Ostaje žal za njegovom novom povredom, jer bi upravo on možda bio potreban penicilin za razigranog Rodrigeza u petoj utakmici.
Jednako malerozan igrač, bio je Balša Koprivica. Mladi centar crno-belih je u duelu sa Panatinaikosom u Atini takođe slomio šaku. Samo što se vratio na teren, otkrivena mu je mononukleoza i nova pauza za crno-belog gorostasa.
Kratko se pojavio i u prvoj utakmici plej-of serije, međutim, kao i cele sezone, nije ostavio veliki utisak, usled dugačkih pauza, koje su mu iscepale kontinuitet i tako mu poprilično upropastile sezonu…
Usled skraćene rotacije na unutrašnjim pozicijama, doveden je slovački reprezentativac, Vladimir Brodzianski.
Brodzianski pokriva obe centarske pozicije i očekivalo se da će Partizan probleme sa povredama unutrašnjih igrača premostiti sa Brodzianskim.
Međutim, iskusni Slovak se nije uklopio u sistem Željka Obradovića, stoga se posle tromesečnog ugovora sa crno-belima vratio u Badalonu.
Slično je prošao i Slovenac, Gregor Glas. To je igrač, koji je svojevremeno jedini prošao probu kod Željka Obradovića i pružao neke poprilično zapažene partije u Evrokupu.
Međutim, nije uspeo da napravi adekvatan prelazak na viši nivo, što mu nije donelo puno prostora u Evroligi.
U toku sezone, Cedevita Olimpija je otkupila njegov ugovor sa crno-belima i odmah ga je prosledila na pozajmicu Mornaru iz Bara.
Tristan Vukčević je imao nekoliko blic pojavljivanja u Evroligi ove sezone. U nekim utakmicama je imao poprilično solidne role, zaključno sa ovom plej-of serijom sa svojim bivšim klubom, Real Madridom, gde smo ga videli samo u trećoj utakmici.
Ipak, Tristan je i dalje izuzetno zelen u oba pravca, za ovako jako takmičenje, kao što je Evroliga, što mu nažalost nije donosilo puno prostora ove sezone.
Drugi najstariji igrač ove ekipe, Danilo Anđušić je imao svoju ulogu u rotaciji crno-belih. Imao je nekoliko utakmica, gde je bio “vruć” i pakovao po tri ili četiri trojke na tim susretima.
Imao je određenog prostora i u plej-ofu, usled suspenzije Pantera i povrede Avramovića. Nisu bile loše role, sa obzirom na to da iskusni šuter nije imao puno prostora u prethodnom periodu.
Ipak, više od neke uloge džokera sa klupe nije mogao da ponudi, budući da sem šuta, nema puno napadačkog oružja u svom arsenalu na evroligaškom nivou, dok nikada nije važio za dobrog defanzivca.
Uroš Trifunović je još jedan igrač koji je prvi put zaigrao Evroligu u svojoj igračkoj karijeri. To je igrač koji je imao nekonstantnost u igri, prouzrokovanu tranzicijom na viši nivo košarke, kao i virusom koji ga je prekinuo, kada je bio u usponu forme.
U nekoliko utakmica je bio veoma važan šraf u pobedama Partizana, gde je unosio potrebnu energiju sa klupe, neretko je i startovao utakmice u Evroligi na krilnoj poziciji.
Pokazao je da može da bude solidan domaći 3&D igrač na evroligaškom nivou, međutim, falilo mu je potrebne konstante i samopouzdanja, kako bi se Partizan još više mogao osloniti na njegove sposobnosti.
Drugi deo ocene igrača pripada kandidatima za laureat Euroleague Rising Star – Alenu Smailagiću i Jamu Madaru. Obojica su se takođe prvi put okušala u evroligaškom takmičenju i ostavila fenomenalan utisak!
Popularni Smajli je takođe imao svojih pehova sa povredama – neugodna povreda pred start sezone, usled koje nije bio u punom treningu dobar deo uvodnog dela sezone, zatim i pucanje tetive domalog prsta šuterske ruke u Barseloni, što ga je ponovo kočilo u usponu forme.
Ipak, stisnuo je zube i jedan deo Evrolige je odigrao sa bandažiranim prstom i uspeo je da bude ozbiljan faktor u Evroligi, posebno protiv Tavaresa, koji je ponovo laureat za najboljeg defanzivca sezone.
Smailagićev let protiv Reala u plej-of seriji je proglašen “najdužim letom sezone”
Smailagić je imao čak 46,5% šuta za tri u debitantskoj evroligaškoj sezoni i tako je zasluženo bio u trci za prestižnu nagradu Zvezda u usponu. Budući da nam nisu bili poznati njegovi dometi, odlično se predstavio ove sezone i još ima prostora za napredak!
Zvanično – Zvezda u usponu za sezonu 2022/23 je izrealski plejmejker Jam Madar!!! To je treći igrač u istoriji Partizana, a četvrti debitant u istoriji Evrolige, koji je proglašen za Rising Star laureata.
Koliko smo čitali/slušali mišljenja javnosti kako Partizanu fale plej i centar, frljalo se raznoraznim evroligaškim štihovima i ciframa, međutim Željko Obradović je verovao Madaru i Smailagiću, što su mu njih dvojica višestruko uzvratili.
Madar je svojom agresivnom odbranom, odličnim čitanjem igre u oba pravca, kao i skoro savršenim spot-up i pull-up šutevima dolazio do poena i do srca navijača. Naravno da uz Smailagića i Madar ima prostora za napredak i punu afirmaciju u narednim godinama.
Ovo je bilo izuzetno vredno iskustvo i jednom i drugom, gde su pokazali da itekako imaju šta da kažu u vrhunskoj košarci u daljoj perspektivi!
Težište ovog popisivanja polako prelazi ka najzvučnijim imenima ekipe Partizana ove sezone. Do sada smo prošli mahom kroz igrače sa minimalnim ili nikakvim evroligaškim iskustvom, sa izuzetkom Danila Anđušića, koji je imao svoju ulogu sa klupe.
Krenućemo od proverenih krilnih igrača na evroligaškom nivou – Joanisa Papapetrua i Džejmsa Nanelija. Pružali su partije od sjaja do očaja i nazad, kritikovani do besvesti, pa podizani u nebesa i tako u krug.
Papapetru je neko ko je došao sa decenijskim evroligaškim iskustvom iz oba grčka velikana – najpre Olimpijakosa, zatim i Panatinaikosa. Navijači su očekivali instant doprinos od iskusnog Grka.
Međutim, činjenice da Papapetru igra prvi put van Grčke sa svojih 28 godina, kao i prilagođavanje na sistem Željka Obradovića su u velikoj meri uticale na njegovu formu. Javnost je promptno krenula da mu trebi greške i da ga stavlja na stub srama.
Međutim, sezona je maraton, stoga je Grk uspeo da uhvati optimalnu formu i da bude izuzetno bitan faktor u nekoliko utakmica u regularnom delu. Isto tako, u plej-ofu se poprilično podigao napadački, iako se mučio sa Dekom na drugoj strani.
Sve u svemu, mogao je napadački bolje, a mogao je i defanzivno gore. Uz sve turbulencije, ipak je bio jako bitan šraf za crno-bele ove sezone.
Evroligaški veteran, nekadašnji šampion ovog takmičenja, upravo pod Željkom Obradovićem, Džejms Naneli, je imao sličnu sezonu kao Papapetru.
Neretko napadan zbog svog ležernog odnosa prema igri i bledih partija u oba pravca, Naneli nije mario za komentare ljudi koji su iza 28×15 metara prostora.
Kada su se svi najmanje nadali, starac je stupao na scenu i skretao crno-beli brod na pravi kurs! Pomenuti bodež Efesu, minijature u Bolonji, ponovno bombardovanje Efesa, zatim Olimpijakos, pa Real…
Plej-of serija krenula sjajno, zatim turobno, pa opet majstorski i podređeno ekipi u petoj utakmici (devet poena, dva skoka i pet asistencija).
Rezime njegove sezone je sličan kao i kod Papapetrua – moglo je bolje, a moglo je i gore, iako su različiti profili igrača. Bilo je momenata kada ga nije bilo na utakmici, a bilo je momenata gde je direktno rešavao mečeve.
Na redu su starosedeoci, igrači koji sada već dugo godina igraju zajedno – Zek Ledej i Kevin Panter. Zajedno su došli iz Armanija, prošle sezone zajedno vukli Partizan u Evrokupu, ove sezone definitivno bili duša ekipe!
Ledej je neko ko je faktički jedina opcija na poziciji četiri u Partizanu. Na papiru, ovu poziciju pokrivaju tweener Papapetru i još uvek zeleni Vukčević.
U nekim momentima, viđali smo i Uroša Trifunovića na ovoj poziciji, ali Amerikanac sa rancem i tefterom je bio sinonim za poziciju krilnog centra u Partizanu ove sezone.
Neretko se spuštao i na poziciju klasičnog centra, posebno u ovoj plej-of seriji, kada je Matijas Lesor bio suspendovan u trećoj utakmici i neodgovarajuća opcija protiv Tavaresa na poziciji pet.
Minutaža mu se kretala oko 30,5 minuta u regularnom delu i čak 33,5 minuta u plej-ofu!!! Od slova do slova je primer igrača koji je dao sve od sebe ove sezone u Partizanu, kako ofanzivno, gde je raznovrsno napadao čuvare, tako i defanzivno, gde je bio taj istinski glue guy ekipe, kako korekcijama tuđih grešaka u odbrani, tako i rupa na poziciji pet, prouzrokovanih povredama i suspenzijama.
A sada – KAPITEN!!! Dokazani vođa ove ekipe, kako duhom, tako i igrama. Nikada se nikome nije povukao i uvek je bio prvi i u košarkaškim i u fizičkim obračunima. U svemu tome je i preuzimao odgovornost na sebe i nosio ekipu na svojim plećima.
Kada je ekipa bila neodlučna i bez nekih rezonskih rešenja, kapiten je uzimao na svoj račun sve te teške šuteve i izazivao delirijum i na terenu i na tribinama! Sportski bezobrazluk, kojim je u potpunosti opravdao epitet kapitena i odluku Željka Obradovića da ga postavi za predstavnika ekipe.
Zvanično član druge petorke Evrolige, Kevin Panter, je uz svog pomenutog kompanjona Zeka Ledeja još jedan primer koji je dao sve od sebe za ostvareni rezultat u Evroligi!
Za kraj igračkog dela – preostali statistički najbolji pojedinci crno-belih, Dante Egzum i Matijas Lesor! Zajedničko ovom udarnom dvojcu je da su došli bez puno samopouzdanja, dočekani sa određenom dozom skepse od strane košarkaške javnosti, budući da su iz raznoraznih razloga još uvek bili nedorečeni igrači sa vidljivim nedostacima.
Dobili smo strahoviti duo, koji je ostavio možda i najjači utisak na istu tu košarkašku javnost, koja ih je secirala prilikom njihovih dolazaka u Partizan!
Nekadašnji peti pik na NBA Draftu 2014. godine, došao je posle bljuzgave sezone u Barseloni, prepune kvaliteta, koja je prošle sezone ponovo ostala kratkih rukava u Štark Areni, budućoj Danteovoj dvorani.
Nije imao adekvatnu ulogu, tačnije, bio je bez lopte u rukama, gde se snalazi kao riba na suvom. Imao je opciju ostanka u Barseloni, međutim, privukao ga je poziv Željka Obradovića, kao i njegovo obećanje da će imati potreban prostor na poziciji plejmejkera.
To je malo zvučalo nelogično u prvi mah, budući da je Egzum davno igrao poziciju plejmejkera i da nema potrebnu kreaciju igre za tu poziciju. Isto tako, šuterski je nestalan, pogotovo iz driblinga (pull-up), zbog potrebnog vremena da se namesti na šut.
Zato je Željko Obradović tu gde jeste, dok smo mi svi na različitim nivoima poznavanja košarke. Ne samo da je video taj potencijal, već je i kreirao viziju ekipe sa Egzumom na poziciji plejmejkera! Čak je i taj šut doterao do pristojnih 39,3% (u regularnom delu 42,4%), koje je pokvario taj crni plej-of i preživljen pomenuti pokušaj ubistva.
Epilog svega – potez sezone u Evroligi, kada je Džoel Bolomboj ostao zaglavljen u Danteovim krugovima i čekićem ukucan poster, koji će krasiti zidove košarkaških fanatika širom Evrope i sveta!!! Ostavićemo delo Paje Jovanovića za Luvr posle ovog pasusa:
“MATIJAS I SAMO MATIJAS!!!“. U tonovima omiljene navijačke pesme člana prve petorke Evrolige, najboljeg skakača Evrolige, na kraju i legitimnog kandidata za najprestižniju MVP nagradu najjačeg evropskog takmičenja, Matijasa Lesora, najavljujemo statistički najboljeg igrača crno-belih ove sezone u Evroligi!
Partizan je prvi klub u Lesorovoj karijeri, koji je istinski istrpeo energičnog Francuza. Prošle sezone se prilagođavao na sistem Željka Obradovića, posle iskorišćenog žetona u Makabiju. Kraj sezone je odigrao i više nego korektno i time je zaslužio poverenje Željka Obradovića i njegovog stručnog štaba za narednu sezonu.
Kalkulisalo se u javnosti o tome da li je za te pare mogao doći bolji visoki od Lesora, još uvek nedorečenog na evroligaškom nivou. “Unutra” su odlučili da je Matijas taj visoki, sa kojim će se krenuti u premijernu evroligašku sezonu, posle skoro deset godina pauze.
Odluka stručnog štaba da je bolje ostaviti Lesora, koji već poznaje sistem i saigrače i tako mu pružiti potreban prostor kroz čitavu karijeru se višestruko isplatila!!!
Plenio je Francuz energijom i time je uskočio u srca mnogobrojnih navijača Partizana, kako figurativno, tako i bukvalno, gde je posle obaveznog protokola Evrolige oko davanja izjava posle utakmica doslovno uskakao u navijački kop i vodio navijanje posle velikih pobeda.
Razvila se jedna nova povezanost između igrača i navijača, ponajviše zbog harizmatičnog Lesora, koji je kao bagerom čistio protivnike u Štark Areni i tako postao najozbiljniji izazivač Saši Vezenkovu (danas i zvanično MVPu) za nagradu MVP-a regularnog dela sezone Evrolige!!!
Greh bi bilo da ne spomenemo glavni servis, koji je kao neophodna pomoć na putu uvek bio na usluzi crno-belom brodu, tokom plovidbe evroligaškim morem!
Reč je o stručnom štabu koji je individualno radio sa igračima, pripremao utakmice, fizički pripremao i oporavljao igrače za naredne izazove!
Naravno da se nije moglo bez povreda, bolesti i raznoraznih pehova, usled zgusnutog kalendara i ogromnog psiho-fizičkog pražnjenja, ionako ne tako brojne crno-bele posade.
Ova sezona bi trebalo da bude primer sportskim fakultetima i stručnjacima, kada se govori o periodizaciji treninga, fizičkoj, teorijskoj, tehničko-taktičkoj pripremi, pripremljenosti i oporavku sportista, kao i psihološkim aspektima jedne elitne košarkaške ekipe!
Ne treba zaboraviti sponu između sportskog dela i vrhuške kluba – tim menadžera Duleta Karavesovića i sportskog direktora Zorana Savića.
Gotovo na svakom treningu su bili prisutni i menadžerski nadgledali sportski deo, usput uspešno obavljajući svoje organizacione zadatke.
Generator cele ove priče, onaj od kog je sve počelo i koji je rešio da kroz određeni proces vrati svoj klub na staze stare slave, koje je upravo on trasirao tri decenije ranije.
Neko kog ne mogu da poremete nikakvi paušalni komentari i procene. Veruje u svoj rad, veruje u svoje igrače, u svoj stručni štab i u izgubljeno sportsko viteštvo.
Inspiracija milionima trenera širom sveta, od najjačeg, NBA nivoa, pa do beton liga. Ostvarena svaka moguća trenerska i životna ambicija. Osim jedne – da vrati svoj klub, tamo gde i pripada!
Osnovna misija Željka Obradovića je da Partizan bude stalni učesnik Evrolige, što zahteva niz preduslova. Igrački, organizacioni, navijački, logistički i još xy smicalica, koje su crno-bele godinama ostavljali bez zaslužene A licence.
Partizan je evropski velikan, nekadašnji prvak Evrope, poznat po svojoj odanoj publici, punim dvoranama širom Evrope, u kojima su se pravila (i praviće se) prvorazredna čuda. Odmah se povratak Partizana u Evroligu izuzetno pozitivno odrazio na marketing ovog takmičenja.
Partizan je pod Željkom Obradovićem ove sezone ostavio toliko jak utisak u Evroligi, da većinska košarkaška javnost na neki način žali što Partizan nije prošao na zasluženi F4.
Toliko taktičkih minijatura na terenu, individualnih bravura i rast igrača kroz sezonu, more navijača koje je prodefilovalo širom evropskih dvorana, kao i sama Željkova pojava kao trenera, predstavljaju jedinstvenu privilegiju svakom ljubitelju evropske košarke, kao i herojski argument za istu, u odnosu na američku košarku!!!
“TO JE TO…GUBIMO I ABA, ZAPAMTITE TO…”
Ova tragično izgubljena serija je bila uvertira za ambicije u nastavku sezone u regionalnoj AdmiralBet ABA ligi. U trenutku dovršavanja ovog rezimea, Partizan u Podgorici igra ZA SPAS SERIJE protiv podgoričkog SC Derbya, budući da su crno-beli izgubili prvi susret u dvorani Aleksandar Nikolić rezultatom 83:84.
Podgoričani su ekipa koja sada već tradicionalno ne leži crno-belima. Strateg SC Derbya, Andrej Žakelj, odlično radi svoj posao i uz Partizanovu katastrofalnu psihološku pripremu za ovu seriju (što je donelo i onako beskrvnu igru, procente, odnos u skokovima, očajnu selekciju faulova…) i kratku rotaciju, je uspeo da priredi prvorazredno iznenađenje pobedom u Beogradu.
Crno-beli su do ove utakmice vezali čak 16 pobeda u regionalnom takmičenju, što dodatno pojačava utisak sa prethodne utakmice.
Veliki je broj razočaranih navijača volšebnim gubitkom serije od Reala, gde je dobar deo njih na osnovu ove serije, već napravio paušalnu procenu kako je “gotova sezona i kako je rešena ABA liga…“. Možda i budu u pravu, ukoliko se desi još jedno iznenađenje kao u ponedeljak…
Međutim, koliko je realno da ekipa, u kojoj do juče gotovo pola ekipe nikada nije igralo evroligaško takmičenje i ima najkraću rotaciju na ovom nivou košarke, uopšte i parira premazanoj i prelakiranoj ekipi, poput Real Madrida? Da tek pripreti takvoj ekipi, to je već naučna fantastika…
Podatak iznad govori da igrači Reala ukupno imaju ubedljivo najviše utakmica na Fajnal Foru Evrolige, čak 82 utakmice!!! To je broj ekvivalentan čitavom regularnom delu jedne sezone NBA lige. U Partizanu iskustvo sa Fajnal Fora imaju Naneli (osvajao Evroligu), Panter i Ledej, Papapetru i Egzum.
Kada uporedimo sa ulogama koje su imali svi ti igrači, opet je Real u ozbiljnoj prednosti, što se tiče iskustva. Još jedan podatak na strani Reala je da ti svi igrači imaju zajedno sedam evropskih titula u svojim karijerama!!!
To je bila ozbiljna i veoma potcenjena prednost Madriđana, iako smo se svi nadali da će crno-beli, na čelu sa Željkom Obradovićem uspeti da napravi još jedan podvig. I napravio ga je, međutim…
Svi znamo kako je serija preokrenuta, nemojte da se pravimo naivni… I javno i privatno su legli na Kevina Pantera posle te tuče. Svi pominju kako je on to “morao da iskulira i da im saspe još 20 poena u Beogradu…“.
Niko da se zapita kako to da su kroše koji je sve započeo (čist primer Flagrant 2 faula i bar jedne utakmice suspenzije) i par aktivnih učesnika prošli nekažnjeno, da je pokušaj ubistva vredeo svega pet utakmica suspenzije? Na čast onome ko je donosio ovako selektivne odluke…
Da se vratimo na Pantera. Dosta njih morališe i deli lekcije o fer-pleju i sportskom viteštvu, a živimo u sredini prepunoj tempiranih bombi, gde su zbog “omalovažavanja” u stanju da večno unesreće brojne porodice, koje ničim to nisu zaslužile…
Ili su svi u Evropi koji osuđuju Madriđane budale ili mi kao narod imamo ozbiljan problem sa moralom i rasuđivanjem?
Elem, teren… Ako potvrda Željkovog rada nisu bila dva vezana brejka u Madridu (umalo i treći), pravljenje ovako iskusnih igrača smešnim i nemoćnim, da moraju da se ponašaju kao najgore pacovčine, kako bi okrenuli momentum serije, onda ozbiljno moram da se zapitam da li gledamo Boston Seltikse, pa da je sramota ispasti od ovakvog Reala, jer jelte, ima izvesnog Ćus Matea na klupi???
Ovim kaznama je prekršen svaki mogući fer-plej i sportsko viteštvo je ukaljano. Bačena je ljaga na Evroligu kao organizaciju, gde se nasilje na sportskim priredbama maltene nagradilo prolaskom na Fajnal For. Dok Partizan nije uspeo da kruniše bajkoviti povratak u elitno društvo. O daljem toku sezone u AdmiralBet ABA ligi, nekom drugom prilikom…
Luka Kostić
Mihajlo Marković
