Miloš Nikolić
Goran Dragić se oprašta od košarke. Zapravo, oprostio se odavno, ali jedan od najvećih igrača Slovenije svih vremena želeo je baš u Ljubljani da okupi prijatelje iz sveta košarke, a među njima su i neka od najslavnijih imena svetske košarke.
Dvojica, bivši MVP-evi NBA lige, sedeli su sa Goranom na panel diskusiji u Ljubljani. Dirk Novicki i Stiv Neš, uz slavnog agenta Bila Dafija, govorili su o različitim temama iz bogatih karijera.
„Sedeo sam i gledao kako igraju košarku. Bilo ih je devet. Trener me ugledao i pitao: ’Mali, hajde da igraš, fali nam jedan.’ I to je to.“
Tako je počelo, a sada se završava.
„Malo je strašno, celog života sam tapkao loptu, svakog dana imao raspored kada ću šta da radim. Odjednom više nema toga. Nema svlačionice, uzbuđenja… Moram da pronađem nešto novo u životu. Nisam više bio zdrav, levo koleno nije bilo dobro, prolazio sam i kroz razvod, tako da se sve nekako poklopilo. Želeo sam da budem više sa decom i u tom trenutku je lako bilo odlučiti. I dalje mi nedostaje košarka, ali ne nedostaju mi treninzi. Posebno ne oni iz Majamija. Sada sam srećan. Nema više bola.“
Kada je ovo odgovorio, njegove kolege su klimnule glavama. Bol ne nedostaje. Ali, nešto fali.
„Svlačionica. Vožnje autobusom. Sećam se prvih dana u Finiksu, Stiv Neš je bio kapiten. Ja, kao dete iz Evrope, došao sam u novu zemlju. Ne znam jezik, a odjednom sedim sa dvostrukim MVP-em. Pa ne dobijaš minute, sumnjaš u sebe… Svi su bili tada uz mene. Važno je imati mentora u životu.“
Goran je postao taj mentor kasnije tokom karijere.
„Nisam bio lider. Učio sam od njih. Najuticajniji sam bio u Majamiju. Sećam se da sam seo sa Erikom Spolstrom u njegovoj kancelariji i rekao mi je da moram da budem glasniji, da budem vođa… Meni je to bilo teško zbog jezika kada sam došao u SAD, i dalje imam akcenat, nije prijatno, tako da moraš da sazriš, budeš čvrst. Ali, u Majamiju su me Vejd, Haslem, Boš bacili u vatru i oblikovali. Na kraju sam to i preneo na reprezentaciju. Možda i previše, bio sam nervozan, vikao sam na sve…“ Rekao je Dragić.
O uticaju Neša…
„Došao sam iz Slovenije, a on je uvek bio tu za mene. Moj ormarić je bio odmah pored Stivovog. Mnogo smo razgovarali, kada bih gubio lopte on bi me povukao i rekao da zaboravim. Pamtim kada je dodao savršen pas za Amarea Stoudemajera. Amareu je ispala lopta, ali se Stiv okrenuo i rekao da je on dodao loše. Leandro Barbosa i ja smo se pogledali i pomislili kako je sve bilo savršeno!’ Ali, on je samo želeo da se drugi osećaju dobro.“
Setio se i kako mu je Neš branio da jede sve i svašta.
„Sedeo sam pored njega i gledao kako jede pirinač, povrće, voće… A ja sam jeo sve. Rekao mi je da ako želim da igram duže moram da promenim navike. A ja tada imao 20 godina! Kasnije, se u Majamiju moja dijeta promenila. Morao sam da budem u najboljoj formi života. Tokom tih godina nisam pojeo ni desert ni kolačiće. Sada mogu. Ali, u reprezentaciji, daleko si od njih.“
Sve što je uradio u NBA ligi, ipak ne može da se poredi sa onim što je doneo Sloveniji 2017. godine kada je pokorio Evropu.
„Igranje za reprezentaciju je laka odluka, jer je to bila savršena priprema za sledeću sezonu u NBA. Mi smo odrastali zajedno, to su mi prijatelji, navijači su sjajni… Laka odluka. Prvi put sam igrao 2006, kapiten mi je bio Raša Nesterović. Tada moj idol, a sada kum mojoj deci. A kada je odgovornost došla meni u ruke, morao sam da budem lider. Onda je došao Luka, sada je njegov tim. Predaješ baklju.“
Neš: Goran je imao veliku karijeru zato što je dobar čovek
Stiv Neš je, kao i Goran Dragić, prvo igrao fudbal, pošto mu je otac iz Londona. Ali, u međuvremenu je spoznao drugu igru sa loptom koja ga je učinila jednim od prepoznatljivijih Kanađana svih vremena. I rođenog lidera.
Bio je mentor Goranu Dragiću.
„I dobio sam nagradu za to. Nije da samo daješ, već i dobijaš. Bilo je zadovoljstvo pomagati saigračima, a Goran je došao iz Evrope i plejmejker je. I ja sam došao iz Kanade, tada nas je bilo možda dvojica odande. Goranu je bilo lako pomoći, jer je bio jak takmičar, sjajan saigrač, prošao je kroz teška vremena kao i velika većina igrača. Samo je važno izboriti se, a nekada je potrebna podrška. Goran je bio fantastičan u tom pristupu. Kada je sumnjao u sebe, to su najvažniji trenuci. A u njemu je bila vatra, želeo je da ostane na tom putu. Treba izdržati kada su svetla najsjajnija a nije baš sve odlično. A Goran je bio taj, nikada se nije plašio. Imao je sjajnu karijeru zato što je bio dobar čovek. Uvek je stavljao tim na prvo mesto. Šta god je bilo potrebno. Nije bitno koliko si dobar, ako nemaš pravi pristup, ako ne shvataš šta je potrebno, neće biti dobro. Sve se svodi na dobre ljude.“
Novicki: Sećam se Beograda 2005.
Dirk Novicki, legenda Dalasa, šampion sa Maveriksima, najveći nemački košarkaš svih vremena, do pojave trija Jokić-Adetokunbo-Dončić neretko smatran za najvećeg Evropljanina u NBA…
Sada iz ugla penzionera gleda sve i uživa.
„Ja sam propustio priliku da na vreme odem, pogledajte moju poslednju sezonu. Teško je, telo te napušta, iako u glavi misliš da možeš. Mentalno sam mogao još, da budem tu uz Luku, da mu pomognem i vidim kako raste. Ali, fizički nisam mogao. Bio sam malo uplašen šta će se dešavati posle, ali bilo je divno.“
Dafi: Hteli smo Dragića u Finiksu, kao što smo hteli Dončića u Dalasu
Bil Dafi, poznati agent, vodio je karijeru Stiva Neša, a potom Gorana Dragića.
„Ovo je moja 41. godina kao agenta. Sada su igrači moćniji, zarađuju 30-40 miliona, a nekada su uzimali dva miliona. Dinamika se promenila, ali ostalo je to da mora da im se govori samo istina. NBA je luda liga, teško je objasniti šta se sve dešava van terena. Oko 90 odsto mog posla nema veze sa košarkom, već organizacija njihovih života“, priča Dafi.
Jedan igrač ga je svojevremeno nazvao anđelom čuvarom, što je nasmejalo Neša i Dragića
„Moraš biti prisutan. Mentorstvo se ne izgovara, već samo da budeš uvek tu, da shvate da brineš o njima. Ljudi te vole jer si zvezda, ali agent mora brine o njima zbog toga kakvi su. Mi smo želeli Gorana u Finiksu kako bi ga Neš vodio, da to bude dobro. Hteo sam Luku u Dalasu jer je Dirk bio tamo. To je bila strategija, da li zbog tržišta, ili zbog mentora. To agent mora da razmišlja.“ Zaključio je on.
Aleksandar Mandić
