Reprezentativac Srbije i od letos košarkaš Virtusa iz Bolonje, Ognjen Dobrić govorio je pred okršaj sa njegovim bivšim timom, Crvenom zvezdom za Mozzart Sport.
Intervju prenosimo u celosti:
Kada su novinari pred odlazak u Bolonju pitali da li Ognjen Dobrić sprema doček, Branko Lazić je u šali rekao da “ako dočeka ne bude, bolje da ne dolazi u Beograd”.
Ognjena Dobrića smo odmah pitali da li će dočeka biti i kafe koju je kapiten crveno-belih tražio?
“Ne, ne znam, o čemu se radi”, smeje se zbunjeni Dobrić na početku razgovora za Mozzart Sport, a kada je dobio objašnjenje poručio je: “Kapsulu jednu sa kafom da mu spremim”.
Teško da će neko sa više emocija da dočeka utakmicu protiv Crvene zvezde i bivših saigrača od popularne Kobre iz Knina… Više od decenije proveo je u Crvenoj zvezdi, prvo kroz mlađe kategorije, onda i u prvom timu posle trogodišnjeg kaljenja u FMP. Postao je nadaleko prepoznatljiv po energiji, borbenosti, odbrani i šutevima za tri poena, pogotovo u utakmicama kada se jure trofeji. Proteklog leta otišao je sa Malog Kalemegdana sa 15 osvojenih trofeja i mnoštvom individualnih priznanja i sada je dočekao dan kada će u opremi drugog kluba dočekati svoju Zvezdu.
“Čudno je, stvarno čudno. Posle toliko godina igraću protiv Crvene zvezde. Nikada ranije nisam razmišljao o tome, ali došao je i taj trenutak. Pričamo sada mi van terena o tome i u ovom trenutku mogu da kažem da ću nekako da obuzdam emocije. Ali kada budem video dres i protiv koga igram, ne znam šta da kažem. Biće emocija, biće čudno. Ali trudiću se da ostanem profesionalan i da dam sve od sebe, pa neka bolji pobedi”.
Crvena zvezda je tokom leta dosta promenila tim, da li si i koliko zbog obaveza uspeo da ispratiš njen početak u Evroligi?
“Ispratio sam sve rezultate, naravno. Pratim koliko mogu, ali ne mogu da pogledam sve utakmice jer mi se desi da se poklopi utakmica ili trening, pa onda samo pogledam neke delove kada dođem kući. Iskreno, Zvezda ne pokazuje sav svoj talenat i koliko može. Uveren sam da će biti mnogo bolja kako vreme bude prolazilo. Problem je u tome što vremena za uigravanje nije bilo i što sve mora da se radi u hodu, kroz utakmice. To je malo nezgodno”.
Kako ti deluje tim, kada gledaš sa strane?
“Crvena zvezda je jako kvalitetna, na papiru jedan od najjačih timova koji je imala. Ali papir je jedno, na terenu to mora da se dokaže. Biće samo još bolji, imaju problema kada padnu, pa bude crnih minuta. Kada bi to sveli na minimum, bila bi potpuno drugačija priča. Treba im nekoliko pobeda da vežu, da se malo dignu i ne razmišljaju o porazima, odmah bi bilo drugačije”, kaže levoruki šuter iz Knina i dodaje:
“Znam da slede dva večita derbija i to su mnogo, mnogo bitne utakmice za Crvenu zvezdu i ako bi došla do dve pobede, verovatno bi se potpuno promenio tok sezone”.
Da li si se pred utakmicu čuo sa Dejanom Davidovcem, da malo prognozirate ishod meča u Bolonji?
“Čujemo se redovno, mada sada nismo hteli da pričamo mnogo o ovoj utakmici, da ne zadirkujemo jedan drugog mnogo. U dobrim sam odnosima sa svima u klubu, čujem se čak i sa, da tako kažem, penzionerima poput Stefana Markovića, koji mi je mnogo pomogao oko Bolonje kada sam dolazio. Drago mi je što smo svi ostali u dobrim odnosima, ne samo sa Dekijem. Sa njim imam poseban odnos jer smo dugo bili zajedno i mnogo toga smo prošli zajedno, od FMP do Crvene zvezde. Godinu dana sam stariji, ali smo kliknuli od prvog trenutka i odnos smo gradili od prvog dana. Verujem da će biti sve bolji i bolji, da će generalno naš odnos ostati dobar”.
Rekao si da ti je Stefan Marković pomogao kada je trebalo da se seliš u Bolonju…
“Nije samo on, moram da kažem da mi se i Teo našao, obojica su bili tu od prvog dana da mi kažu sve što treba, kako bi mi selidba u Bolonju protekla lakše. Raspitivao sam se kod njih koji je najbolji deo Bolonje za život, za porodicu, koje restorane preporučuju, gde da tražim smeštaj… Pomogli su mi da se što pre priviknem na ljude, da shvatim kakav je mentalitet ljudi ovde”.
Kakav ti je utisak ostavila Bolonja dosad?
“Bolonja je košarkaški grad, ljudi vole košarku, čak i više od fudbala, što za Italiju nije baš slučaj. Ali, nama je na svakoj utakmici puna hala, dolaze ljudi nezavisno od rezultata i naše igre. Uživaju u košarci, stalno dolaze i vole da gledaju utakmice. To su mi Pefi i Teo isto rekli i nisu pogrešili. Rekli su mi takođe koga u klubu i za šta mogu da zovem ili da pitam, ko će najviše da mi pomogne… Hvala im mnogo zbog toga, jer i sada mogu da ih pozovem u bilo koje doba dana i da ih pitam šta me zanima”.
Da li će biti vremena da se vidiš sa momcima?
“Voleo bih da se vidimo, da malo popričamo, da ne bude samo preko poruka. Verovatno će biti vremena posle utakmice, bar na sat vremena da se vidimo, da ne razgovaramo samo o košarci, već i o životu”.
Svaka utakmica u Evroligi je važna, ali ova sa Crvenom zvezdom bitna je za obe ekipe jer nije isti utisak ako ste vi na 3-1 ili 2-2, odnosno ako crveno-beli odu na 1-3 umesto na 2-2…
“Bitna utakmica za obe strane, mi da nastavimo sa dobrim igrama koje imamo od početka sezone. Otvorili smo je peharom u Superkupu, pa tri pobede u prvenstvu, izgubili smo samo tu jednu utakmicu od Žalgirisa koju možda nije ni trebalo da izgubimo, ali su posledica nekih naših gluposti i grešaka. Vodili smo dva puta po 15 razlike i dopustili im da se vrate. Utisak je dobar, igramo dobro i želimo tako da nastavimo i protiv Crvene zvezde, da probamo da dođemo do pobede”, analizira srpski reprezentativac i dodaje:
“Opet, znam koliko bi pobeda značila i Zvezdi, posle poraza od Žalgirisa i Monaka. Eventualna pobeda bi mogla da označi početak boljih igara i kontinuiteta u koji ekipa želi da uđe. Zato očekujem veliku borbu. Ne mogu da kažem da će mi biti drago da Zvezda izgubi ako mi dobijemo, ali kao profesionalac i reći ću da ćemo dati sve od sebe da pobedimo, tako i ja”.
Za Virtus si potpisao u vreme dok je Serđo Skariolo bio na klupi, a zatim se sve okrenulo i umesto njega je doveden Luka Banki. Da li te je to iznenadilo?
“Čuo sam se sa Skariolom svakodnevno, čak i tokom Mundobasketa. Međutim, desilo se to što se desilo. Ne znam detalje, otprilike sam čuo razloge i umesto njega stigao je Luka. Neka moja zamišljena uloga i minutaža je ostala ista, uprkos promeni trenera. Ništa se nije promenilo, imam super odnos sa Bankijem. On generalno ima dobar odnos sa igračima. Nisam bio tu od početka, propustio sam prvi deo priprema, onda i Superkup, pa i početak sezone zbog reprezentacije i povrede kasnije. Lagano sam se vraćao i od prve utakmice za koju sam bio spreman Luka je pokazao da maksimalno računa na mene. Ništa se u tom smislu nije promenilo. Desilo se šta se desilo, ali što se mene tiče u Virtusu je sve ostalo isto. Sa Skariolom sam samo pričao, nismo imali priliku da radimo zajedno. Kada sam došao, Luka je već bio tu i samo su se stvari prirodno razvijale”.
Da li si zadovoljan svojim igrama zasad?
“Jesam, nadam se da će tako ostati. Uloga i minutaža ne zavise samo od njega, već od mene i verujem da mogu da odgovorim na zahteve, samo da ostanem zdrav i biće sve kako treba, verujem da će biti super sezona”.
Kako ti izgleda Bankijev trenerski sistem, igra se modernije, sa dosta trčanja i šutiranja…
“Odgovara mi, iskreno. Volim takvu igru. Ne mogu da kažem da je slobodnija, ali je nesebična, sa dosta trčanja i dodavanja, sistemom koji nije za pojedinca nego je pravljen za tim. U svakom trenutku svako može da postigne koš. Nije da je lopta 20 sekundi kod plejmejkera, dok ostali gledaju sa strane i možda dobiju loptu. Stvarno se igra brzo, sa mnogo dodavanja, čvrsta odbrana. Postoje pravila u napadu i odbrani, ali smo svi mnogo opušteni i iz toga proizilaze dobri rezultati. Ne kažem da igramo savršeno, ali je dobro i ima mesta za napredak. U slobodnoj igri uvek može da se desi i da pravimo greške, da prebrzo donosimo rešenja u napadu, čisto iz toga što želimo što pre da postignemo koš. Kada bismo samo malo promenili neke sitnice, odnosno da naučimo da stanemo na loptu i da smirimo igru, bilo bi još bolje. Dobri smo, ali može bolje. Super je što je on došao da bude trener, jer mi takva vrsta trenera odgovara”.
Na društvenim mrežama se pojavila fotografija gde ti sa velikom dozom radosti pozdravljaš Akilea Polonaru posle povratka u tim. Kako je na vas kao ekipu uticalo kada ste čuli da mu je dijagnostikovan tumor na testisu i da mora da obavi hirurški zahvat?
“Takve stvari uvek zbliže celu ekipu i svi izlaze jači iz takvih situacija. Hvala bogu, sa njim je sve u redu, intervencija je prošla dobro, rezultati su dobri i to je najbitnije. Zdravlje je najbitnije, kada se dese takve stvari, to ujedini ekipu kao ljude. Rekao bih da je to razlog zašto imamo dobru hemiju i atmosferu. On je sa nama na svakom treningu, ne trenira, ali je stalno sa nama. Verujem da će uskoro i on početi da se uvodi u trening. Dobro se oseća, što je najbitnije. To što se desilo pomoglo je ekipi na neki način da postane ono što jeste, a kada se bude vratio u tim imaćemo dodatni motiv da ekipa još više bude na okupu”.
DANIMA SAM PLAKAO JER NISAM MOGAO DA POMOGNEM SAIGRAČIMA U FINALU
.jpg)
Kada si rekao da takve stvari ujedine ekipu, svi odmah pomisle na ono što se Boriši Simaniću desilo u Manili… Da se ne vraćamo na ono što je bilo, jer si o tome već pričao, kako reaguješ kada vidiš snimke i fotografije sa Zvezdine utakmice protiv Asvela, kada ga je stojećim ovacijama dočekala puna Arena?
“Ne mogu da opišem koliko mi je drago. Borišu ne gledam kao saigrača ili nekog iz sveta košarke, on mi je dobar prijatelj i neko sa kim se znam jako dugo. Imali smo super odnos van terena dugo, dugo. Kada se desilo ono u Manili, što nam je svima jako teško palo, dobro je što je sada kako treba. Što je pre svega živ, što mu je sačuvan život jer je bio i životno ugrožen u jednom trenutku”, priča sa dosta emocija Dobrić i nastavlja:
“Sada je kod kuće, sa porodicom, oporavlja se. Prošli su problemi, drago mi je da ide sve kako treba, da su rezultati dobri. On stalno radi analize, prati razvoj situacije, zasad je sve u redu”.
Da li ste se čuli otkako ste se vratili u Srbiju, odnosno po završetku Mundobasketa?
“Naravno, čujemo se stalno. Drago mi je da je uz porodicu, nasmejan i pozitivan jer je najgore prošlo. Sada dolaze samo lepe stvari za njega, a teško da je moglo da bude gore od onoga što mu se desilo. Psihički je okej, prihvatio je ono što se desilo i sada samo da prođe vreme, da svi testovi budu kako treba i da se onda vrati košarci. A, daće bog, neće biti problema i vratiće se sportu. On mnogo voli košarku i verujem da bi mu teško palo da ne može više da igra. Verujem da će se vratiti”.
Nesumnjivo vam je svima laknulo sada, kada znate da je dobro i da njegovo stanje ide nabolje?
“Naravno. Svi smo uz njega bili od prvog dana, stvarno je bio voljeni član reprezentacije i svake ekipe u kojoj je bio. On zaslužuje sve najlepše i sve što je posle toga prošao, što ga narod gleda kao heroja, jer on to jeste i zaslužuje takav status, iskreno. Nadam se još samo da će se vratiti košarci, da bude kao što je bilo”.
Postoji među košarkaškim stručnjacima razmišljanje da bi Srbija dobila Nemačku, samo da se nisi povredio onako rano u finalu…
“Da li bi bilo drugačije da sam igrao finale – ne znam i niko ne može da zna. Možda bih imao najlošiju utakmicu na prvenstvu, možda bih sve promašio, ko zna… Krivo mi je samo što nisam bio deo toga, što smo dve nedelje bili na prvenstvu, pre toga mesec dana na pripremama. Prošli smo sve i svašta za to vreme, pobede, porazi, povrede, situacija sa Borišom… Dođemo do finala, najveće utakmice utakmice u karijerama mnogih od nas, jer su mnogi od nas prvi put bili na prvenstvu… Dođemo do finala i svi želimo da igramo, a ja se povredim”.
Kako si se osećao tada?
“Ne mogu da ti opišem kako mi je bilo. Danima sam plakao samo zbog toga što nisam bio u mogućnosti da pomognem ekipi. Čak sam i tokom utakmice pokušao da se zagrejem i pomognem ekipi, ali nije bilo realno. I doktor mi je rekao da nije moguće, da ne bih mogao da trčim normalno i da bih samo rizikovao da dodatno pogoršam stvari sebi i ekipi. Jednostavno, nisam mogao i mnogo mi je žao zbog toga. Neopisivo mi je teško palo, uopšte se nisam radovao tokom i posle dodele medalje, narednih dana uopšte nisam bio srećan”.
A, kako je sada, posle mesec i kusur od završetka Mundobasketa? Pogotovo jer si prošle godine bio 13. igrač, a sada si otišao i uradili ste nešto veliko…
“Jako mi je teško da ti objasnim kako sam se osećao posle Mundobasketa. Osećanja su bila pomešana, u istu ruku bio sam srećan i tužan. Tužan zato što smo izgubili, završili smo prvenstvo porazom iako je srebro veliki uspeh posle svega što smo prošli kao reprezentacija. Verujem da su i ljudi bili iznenađeni i zadovoljni našom igrom, kao i uspehom. Opet, kada izgubiš, ne možeš da budeš potpuno srećan, a pogotovo na način na koji smo poraženi. Povredim se u drugom minutu… Taj osećaj radosti je tek došao kasnije. Prvo na aerodromu, kada su nas dočekali navijači i novinari, shvatio sam da ljudi ovde i taj poraz ipak doživljavaju drugačije od nas, da su ponosni na našu borbu i srebro, generalne slike koju smo poslali. Balkon je bio posebna priča, ljudi su nam pokazali ogromnu podršku. Tada je tek počeo da dolazi osećaj sreće, ali odmah posle finala nisam mogao da se oporavim, ceo let sam se osećao loše, bio tužan, plakao… Ne znam da li možeš da shvatiš, ali baš su mi bila pomešana osećaja”, prepričava Dobrić i zaključuje:
“Sada mogu da kažem da sam ponosan na celu našu turneju, posle svega što smo prošli. Ali, zauvek će duboko u meni ostati žal što nisam mogao da pomognem, samo da budem deo svega toga, ma kako da se završilo. Ne znam da li bi bilo drugačije, ali bih se drugačije osećao da sam bio tu, pa i da smo izgubil na kraju. Ovako, taj poraz ostaće mi kao jedan od najtežih u karijeri”.
