Miloš Nikolić
Nakon odmora od Olimpijskih igara, treninzima Partizana se priključio francuski internacionalac, Fren Nilikina.
Tokom leta u reprezentaciji Francuske imao je savršenog “mentora”. Još nam je tokom Olimpijskih igara pričao šta mu je sve Matijas Lesor rekao o Partizanu. Već tada je pominjao kako je od trenutka kada je potpisao ugovor sa klubom iz Humske dobio veliki broj poruka navijača. Kako je već tada osetio njihovu ljubav.
“Veliko iskustvo. Ispunjenje snova. Doživeti Olimpijske igre kod kuće… O tome sanjaš kad si klinac, kada počneš da treniraš košarku. Osvojili smo i medalju, žao nam ješto nije bila zlatna. Ali, bilo je to neverovatno iskustvo, koje nikada neću zaboraviti”, pričao je Nilikina.
Posle toga, malo je odmorio, proslavio i – došao u Beograd.
“Bio sam tu na predstavljanju tima. Jedva sam čekao da se priključim ekipi, da se smestim, da upoznam trenera i saigrače… Potom sam dobio par dana odmora. Sada sam tu i spreman da nastavim sa radom.”
Naravno da zna koliko je jedan njegov zemljak ovde bio omiljen. Čak se i na predstavljanju u MTS dvorani čulo ime Matijasa Lesora, baš kada je Nilikina izlazio na binu…
“Desilo mi se i pre. Tačnije, čim sam došao u Beograd neki ljudi na ulici su me zaustavljali i pitali za Matijasa. Naravno da znam koliko je značio ljudima ovde, koliko cene ono što je uradio za tim, za Beograd, za Partizan. Neverovatno je. Dosta uspešna priča. I da, pričao sam sa njim kada sam potisao za Partizan. Dao mi je neke savete, rekao mi stvari koje treba da znam.”
“Kako trener voli da se igra, kakva je atmosfera, kakva su takmičenja… Sve! Pričali smo mnogo, zahvalan sam mu na svemu, pomogao mi je, malo me uveo u sve ovo.”
Ali nije Lesor jedini Francuz koga se navijači Partizana rado sećaju. Tu su Žofri Lovernj, Boris Dalo, Leo Vesterman, pa posle njih i Bandža Si… Niz je nastavio Nilikina.
“Trudiću se da budem to što jesam. Sigurno je da ću dati sve od sebe za ovaj dres, za tim. Gledam to na način, kada mi – francuski igrači – dođemo ovde i vidimo svu tu strast koju navijači osećaju prema timu, prema košarci, poštujemo to. Osećamo to. Kada izađemo na teren, svi smo ujedinjeni, spremni da idemo u rat. To je u našem karakteru. Kada smo na terenu, dajemo sve od sebe. Jer, želimo da pobedimo. Da prestavljamo naš tim, trenere, saigrače, porodice…”
Još jednom…
“Samo želim da budem to što jesam. Da dam maksimum da predstavljam tim na pravi način. A znam da će nam navijači pomoći u tome.”
Istu strast koju su prema igri gajili njegovi prethodnici u crno-belom dresu, ima i on, kaže Nilikina.
“Od trenutka kada sam počeo da treniram košarku, a to je od moje pete godine, osećam tu strast. Pričali smo već o Olimpijskim igrama, kao nekakvom snu. Ostvarenje snova, uz talenat zahteva i strast, posvećenost. I to je ono što mogu da osetim i ovde. Sa tim sam povezan. Kao što sam rekao, kada sam video atmosferu ovde, sve to dobija smisao.”
Partizan je značajno promenio tim. Gde vidi sebe u toj, potpuno novoj ekipi, upitan je?
“Tek je početak, tek učimo da igramo jedni sa drugima. Ustvari, tek se upoznajemo. Ali prvi dan je bio sjajan, i ta promocija je bila odlična, povezali smo se, razumeli gde smo. A što se tiče moje uloge, biću ono što jesam na obe polovine terena. Siguran sam da će trener sve nas postaviti u najbolje moguće pozicije.”
O ambicijama…
“One su uvek maksimalne. Ovo je novi tim, novi igrači, još učimo da igramo jedni sa drugima. Ali ono što vidim, svi žele da ostvare najviše što mogu. Svi smo takmičari… Siguran sam da ćemo moći da očekujemo velike stvari, ukoliko budemo radili jako.”
Za kraj, poruka za navijače…
“Hvala na dobrodošlici, na podršci, svi mi ovde radimo jako da bismo spremni dočekali početak sezone. Jedva čekamo da počne.”
Aleksandar Mandić
Dijana Grubor
