Nesterović: Duda je bio kompjuter, Greg sve samo ne klasičan NBA trener

Malo je igrača sa ovih prostora koji su imali dugačak staž na evropskom i američkom tlu kada je košarka u pitanju. Jedan od njih je Radoslav Rašo Nesterović, slovenački košarkaš i NBA šampion sa San Antonio Sparsima 2005. godine.

U razgovoru za grčku Gazetu, govorio je o uticaju trenera na njegovu igru, iskustvu “preko bare”…

“Svako od tih okruženja je nešto posebno za mene. Osećam se blagosloveno i uvek to kažem. Imao sam sreće da me treniraju sjajni treneri i da igram pored neverovatnih igrača. Od Saše Danilovića, Zorana Savića, Kevina Garneta, Tima Dankana, Krisa Boša… To je nešto što nosim u sebi i svako iskustvo je došlo u različitoj fazi moje karijere. Virtus je bio početak, Olimpijakos je bio kraj, dok sam u San Antoniju bio u sredini. Iz tog razloga ne mogu da opišem u jednoj reči ili da uporedim te periode. Svuda sam se dobro proveo. Ne bih ništa menjao, možda bih osvojio još nekoliko titula, to bi me možda učinilo malo srećnijim. Ipak, na kraju dana sve što mogu da kažem je hvala Bogu. Imao sam dugu karijeru i samo mogu da budem zahvalan na tome”, počeo je priču nekadašnji centar.

NBA liga i Greg Popovič

Odlazak u NBA ligu, u Minesotu.

“Jednog dana igrao sam Fajnal-for Evrolige, sledećeg sam u NBA. Takva je košarka. Sećam se svega kao da je bilo juče. I sve je počelo sa Partizanom, pa preko Grčke. Sve je bilo povezano. Moj menadžer je bio Rade Filipović, koji je imao kontakte sa Partizanom i Dušanom Ivkovićem. Zoran Savić je bio u PAOK-u, a posle sam ga sreo i u Virtusu. Saša Danilović je bio u Partizanu, znao sam ga iz Srbije, a onda i njega sreo u Bolonji. Sve u krug. I sve je počelo od Partizana. Duda je poznavao Grega Popovića koji je došao u Ljubljanu iz Beograda. Preporučili su me Žarko Paspalj i Duda Ivković. Toliko je sve povezano.”

O jednom od najboljih trenera u istoriji NBA lige, samo reči hvale.

“Greg je bio sjajan trener. Od prvog dana vam je govorio gde ste i svaki dan je razgovarao sa vama direktno. Odnos nije bio samo trener-igrač, već smo više bili kao porodica. Brinuo se o svojim igračima na najbolji mogući način, najbolji hoteli i najbolja hrana. Želeo je da se svi osećamo kao porodica. Kada smo igrali u gostima, obavezno bi posle utakmice izvodio trenere na večeru, ma koji rezultat bio. Govorio je da zaboravimo utakmicu jer je to prošlost, a nama igračima je pričao da im se pridružimo na večeri i da možemo da povede sestre, prijatelje, braću, devojke jer su svi dobrodošli. Nikad ne bi dozvolio da platite, imao je dozu balkanskog stila i šmeka. Iz tog perioda imam neke sjajne prijatelje”.

Dotakao se bivši as San Antonija i to kako je izgledao rad sa legendarnim Gregom koji je bio sve, samo ne “američka škola”.

“On je drugačiji od ostalih NBA trenera. Bliži je Dudi i Etoreu, nego Amerikancima. Potpuno drugačiji mentalitet i pristup. Može biti veoma strog i zahtevan, ali znate zbog čega to radi. Želi sve od svih, od prvog u hijerarhiji (Tima Dankana), pa sve do 12. igrača. Uvek je birao igrače sa karakterom koji je odgovarao onome što je imao Dankan. Jer ako ste upareni sa Dankanom, onda ste upareni i sa Popovićem, Manuom Đinobilijem, Tonijem Parkerom, sa svima. Bila je to posebna grupa ljudi. Govorio je da ostanemo skromni i da nikad ne letimo ni previsoko, ni prenisko. Ako bi ste vodili 20 razlike i radili neke lude stvari, on bi se naljutio, zato ga poštujem. Uvek je bio pošten prema svima i tome želim da naučim svoju decu: ne činite drugima, ono što ne želite da čine vama.”, rekao je Nesterović.

Rad sa velikim trenerima

Odlazak u PAOK.

“Bilo je to preko Dude i njegovog brata, Pive. Već su neki igrači otišli, Dušan Jelić u Panionios, Dragan Tarlać i Milan Tomić u Olimpijakos. Duda je otvorio vrata, pozvao Stojakovića, mene i Reljića. Ali, moji papiri su bili zadržani u Sloveniji. Drugi su bili iz Srbije, bilo im je lakše da reše probleme sa FIBA. Posle tri meseca, vratio sam se. Na kraju sam imao pasoš koji mi je 1997. pomogao da odem iz Olimpije.”

Rad sa najuspešnijim trenerom Evrope.

“Za mene je najveća promena u životu bila kada sam otišao u Partizan, 1992. godine. U Sloveniji sam trenirao, ali nije bilo ni blizu nivoa koji sam dostigao u Partizanu, što je bila druga godina Željka Obradovića. Posle sam otišao u PAOK, pa se vratio.”

Raša smatra da je karijera mogla da mu bude čak i bolja.

“Da sam imao priliku da radim sa Dudom u tim godinama, bio bih bolji igrač. Mnogi koji su prošli kroz Ivkovićev rad, postali su veliki. Nikad ne znaš. Ali sigurno bih malo ranije počeo da igram na vrhunskom nivou.”

Poslednju sezonu u karijeri Nesterović je proveo u Olimpijakosu, gde ga je trenirao legendarni Duda Ivković.

“Bio je veoma strog, ali mislim da je imao veliki talenat u identifikaciji mladih igrača. Selekcija poput Papanikolaua, Slukasa i Kacivelisa to pokazuje. Poslao je Slukasa u to vreme, što je bilo mnogo bolje za njega. Da je ostao kod nas, verovatno ne bi mnogo igrao jer smo imali Bilija Spanulisa, Papalukasa i Jotama Halperina. Dakle, verovatno je bilo bolje za njega što je otišao u Aris, tu je počeo rast kao igrača. Smatram da je bio odličan da prepozna talenat, ali i sjajan psiholog. Znao je da pristupi svakom igraču na pravi način”.

Dudina “kompjuterska memorija” i osećaj za detalje.

“Imao je neverovatno pamćenje. Sećao se šta se dogodilo pre tri meseca u nekoj utakmici. Na primer ako bih ja ili neko drugi napravio grešku, on bi uvek rekao “Sećaš se u toj utakmici”… Ili recimo igrali smo protiv Reala, a on kaže “Sećaš se da nisi dobro preuzeo u odbrani”, a ja u sebi mislim ko će se toga setiti. Imao je pamćenje kao kompjuter, sve je znao. Ne mislim da su ga takve stvari umarale, već je jednostavno bio takav.”, zaključuje nekadašnji NBA šampion.

Nesterović o Daniloviću i Spanulisu

Posebna priča o dvojici košarkaša.

“Spanulis je bio najjači u Olimpijakosu. Ali, u prvoj godini, Danilović u Virtusu. Tim Dankan, naravno, ali Danilović je imao to nešto balkansko, stav  ’Ja igram za sve!“ Sećam se utakmice protiv Timsistema, kada je Saša rekao: „Ja ću Karltona Majersa“. Sa druge strane, Majers je rekao: „Ja čuvam Danilovića!“ To je bio nivo. Drugačije. Saša je bio Balkanac, eksplozivniji, glasniji… Ali, u suštini sve što je radio – radio je za tim. I ne pričam samo o napadu, bio je zver u odbrani. To pokušavam mladima da objasnim: ’Ne pričamo o 30 poena, pogledajte Džordana, Kobija, Lebrona… Svi su igrali odbranu’. Mora da se bude kompletan.”

Ko je veći ubica – Saša ili Vasilis?

“Obojica su bili fenomenalni. Saša neverovatan na obe strane terena. Bili isto. Igralo se drugačije, ali obojica su bili ubice. Neki igrači uzimaju najvažniji šut samo da bi šutnuli, nije ih mnogo briga da li će pogoditi ili ne. Ali, Bili, Saša, Dijamantidis… Oni šutnu da bi pobedili. I ako promaše, žele da ubiju nekoga na terenu. To je razlika između običnih igrača i pravih ubica.”

Rašo Nesterović je svojoj karijeri branio boje Partizana, PAOK-a, Virtusa, Olimpija Ljubljanje i Olimpijakosa u Evropi, a nosio je dres Minesote, San Antonia, Toronta i Indijane u NBA ligi. Kompletan intervju za Gazetu možete pogledati ovde.