U neformalnim navijačkim željama, čestitkama, pozdravima, kritikama i pohvalama često imamo prilike da vidimo komentare i prizivanje generacije Partizana iz sezone 2019/20.
Lamentovanje nad nikada prežaljenom kovid sezonom je i bila osnovna inspiracija ovog teksta – istorijski revizionizam sezone Partizana 2019/20.
Kao što znate, kormilar crno-belih je bio harizmatični italijanski stručnjak, balkanskih korena Andrea Trinkijeri.
Naime, Trinkijerijeva majka je Hrvatica, stoga Trinkijeri odlično razume i govori srpski jezik. Unikatna situacija za inostranog stručnjaka u Srbiji.
Ta činjenica začinjena Trinkijerijevom harizmom i renomeom koji uživa u evropskoj košarci je promptno osvojila srca navijača Partizana.
Navijači Partizana ga nisu zaboravili i nedavno su ga na susretu protiv Bajerna u Štark Areni dočekali ovacijama, čime je Trinkijeri bio veoma oduševljen na konferenciji za štampu posle utakmice.
Bila je slična startna pozicija Andree Trinkijerija pred sezonu 2019/20 i Željka Obradovića pred tekuću 2022/23 sezonu.
Naime, oba trenera su imala kakvu-takvu osnovu iz prethodne sezone i mogla su da selektiraju ekipu po svom ukusu.
Trinkijeri je iz prethodne sezone imao na raspolaganju kapitena Novicu Veličkovića, Radeta Zagorca, Nikolu Jankovića, Ognjena Jaramaza, Markusa Pejdža, mlade Uroša Trifunovića, Dušana Miletića i Dušana Tanaskovića.
Koliko ima sličnosti u selekciji i sistemima ove dve trenerske vedete – toliko ima i različitosti.
Andrea Trinkijeri obično koristi veliki fond igrača, fizički spremnih i većina je u zrelim godinama (zenitu karijere ili iskusnim igračima).
Željko Obradović ove sezone ima spoj proverenih evroligaških igrača i igrača koji nikada nisu igrali Evroligu u dosadašnjim karijerama. (npr. Aleksa Avramović je sa 28 godina debitovao u evroligaškom takmičenju).
Trinkijeri u svojoj selekciji gotovo uvek ima neko nepoznato ime na ovom nivou košarke. Najčešće ti igrači dolaze iz Razvojne NBDL lige ili iz nekog drugog ešalona evropskih liga.
Te sezone je doveo nekoliko igrača na takav način – Kori Volden, Vil Mozli i Rašon Tomas.
Preostala tri pojačanja su bila dobro poznata navijačima Partizana – povratnik Nemanja Gordić, dželat iz prethodne sezone Artsiom Parahovski i letonski reprezentativac Žanis Pejners.
Još jedna stvar koja je karakteristična za Trinkijerija je doselekcija tokom same sezone. U sezoni 2019/20 dovedeno je tri igrača u doselekciji.
To su bili Redži Reding, Džejms Mekadu i Brajan Angola-Rodas. Doveden je i Džejms Bel, međutim Bel je pao lekarske preglede, pa do njegovog angažmana nije ni došlo.
Veoma nepopularna, ali realna činjenica je da je te sezone promašeno dosta igrača.
Artsiom Parahovski je imao porodične probleme, a i niz povreda koje su ga obeležile kao jedan od najvećih promašaja te sezone.
On je prema nezvaničnim informacijama došao izuzetno nespreman u Beograd. Kada dodamo činjenicu da se još od perioda u Kantuu nije nalazio sa Trinkijerijem na istim talasnim dužinama, raskid ugovora je na kraju bio najrealnija opcija. Trenutno nastupa za ekipu poljskog Slaska u Evrokupu.
Žanis Pejners je u početku imao veliku minutažu i ulogu kod Trinkijerija, međutim, u toku same sezone je pao u drugi plan i češće bio van tima, nego u samom timu.
Epilog je bio isti kao i sa Parahovskim – raskid ugovora, a ubrzo je i završio igračku karijeru usled čestih povreda.
Pomenuti Redži Reding je došao da poveže redove, budući da Partizan nije imao puno kreatora u spoljnoj liniji, što se očekivalo od Pejnersa da nadomesti sa krilne pozicije.
Reding je istina bio ozbiljno pojačanje, ali i sa još ozbiljnijim zdravstvenim kartonom, što ga je na kraju i svrstalo u kategoriju promašaja.
Doživeo je bizarnu povredu pektoralnog mišića (navodno se kladio da može da podigne određenu težinu na bench pressu) i završio je sezonu, a ubrzo i igračku karijeru.
Džejms Mekadu je doveden na unutrašnjim pozicijama da popuni rotaciju u reketu. To je igrač sa odličnim atletskim predispozicijama, prikladan za switch odbranu na piku koju i danas neguje Andrea Trinkijeri.
Međutim, napadački je to prilično siromašan igrač, a i sličan profil igrača je bio i Vil Mozli, samo sa mnogo većim uticajem na igru Partizana u oba pravca u toj sezoni od Mekadua.
Napustio je klub po prekidu sezone 2019/20. Otišao je u japansku ekipu Hitači San Rokers Šibuju iz Tokia, za koju i danas nastupa.
Rašon Tomas je to leto došao sa epitetom potencijalno najveće “krađe” od stranaca. U prilog mu je išla i činjenica da je bio MVP italijanske lige u dresu Dinamo Sasarija, gde je odigrao sezonu karijere.
Međutim, Tomas se jako teško prilagođavao igranju u ozbiljnom sistemu, pa je neretko bio i “disciplinovan” od strane Andree Trinkijerija. Njegov možemo reći infantilan odnos je poprilično doprineo tome.
Isto tako, bio je sklon čestim padovima koncentracije u oba pravca, a ni procenti za tri mu nisu briljirali (svega 14,7% u ABA ligi, dok je u Evrokupu bio na solidnih 36,4%), stoga nije opravdao epitet “krađe”.
Tomas je odigrao još jednu sezonu u crno-belom dresu, ali te sezone je Partizan ostvario najgore rezultate u svim takmičenjima u skorijoj istoriji.
Trenutno je u Japanu, gde nastupa za ekipu Sendai 89erse. Pre toga je nastupao u Južnoj Koreji za Ulsan Hjundai Mobis Febus.
Neka vrsta izuzetka među promašajima je Brajan Angola, koji je te sezone odigrao svega dve utakmice i nije imao prava nastupa u Evrokupu.
Naredne sezone je kod Vlada Šćepanovića pao u drugi plan i ubrzo je napustio klub. Ove sezone nastupa za Pinar Karšijaku, u Turskoj.
VAŽNI ŠRAFOVI EKIPE
Ono bez čega ne može nijedna ekipa da funkcioniše – igrači iz senke koji neretko svojim rolama mogu da donesu i titule.
Tip igrača poput današnjeg sportskog direktora crno-belih, Zorana Savića, koji je za reprezentaciju devedesetih godina bio zlata vredan.
Kapiten u pravom smislu te reči, Novica Veličković je prvi i najbitniji kada se pomene ovo poglavlje. Novica je sa trošnim kolenima bio primer odnosa prema Partizanu i na terenu i van terena.
Trinkijeri je često igrao izolacije na low postu za Veličkovića, koje je Novica rutinski rešavao. Isto tako, po nekoliko puta u toku same utakmice, Novica je bukvalno brisao parket, bacajući se za ničiju loptu.
Partizanov kapiten je za crno-bele odigrao još jednu sezonu i oprostio se krajem 2020/21 sezone. Napravljena je i oproštajna utakmica za Novicu Veličkovića u predsezoni protiv Anadolu Efesa, odigrana u Štark Areni.
Duo povratnika koji i danas sarađuje u rumunskom Klužu, takođe u Evrokupu – Stefan Birčević i Nemanja Gordić.
Gordić je jedan od najboljih rezervnih plejmejkera koje je Partizan imao u novijoj istoriji. Predstavljao je neretko i glavnog kreatora igre crno-belih, budući da je bio najbliži poziciji plejmejkera u ovoj ekipi.
Odigrao je krucijalnu ulogu u ubedljivoj pobedi nad Virtusom u Štark Areni sa 22 poena, četiri asistencije i šest izvučenih faulova za 30 indeksnih poena.
Odigrao je posle ove sezone nepunu sezonu u crno-belom dresu, nakon čega je imao epizodu u Mornaru iz Bara, gde je pokidao prednje ukrštene ligamente. Ta povreda je iza njega i sada solidno gura u Klužu.
Stefan Birčević je predstavljao dobrog duha ove ekipe Partizana. Bivši reprezentativac Srbije je prihvatao svaku moguću ulogu u Trinkijerijevoj ekipi i zbog toga je ostao u srcima svih košarkaških zaljubljenika u Srbiji.
Nepravedno je skrajnut krajem sezone 2019/20 i posle toga je imao propale angažmane u Borcu iz Čačka i japanskim Hirošima Dragonfliersima, uz kratku epizodu u Bursi, posle koje se obreo u Rumuniji.
Sledi čovek koji izaziva najviše kontroverzi kod navijača Partizana – Rade Zagorac.
Zagorac je došao sa epitetom nekadašnjeg velikog talenta, koji je upao u neki košarkaški lavirint (koji i danas traje) i nije mogao do kraja da pretoči svoje igre iz mlađih dana u crno-belom dresu.
Kod Trinkijerija je imao određenu ulogu u defanzivnim sistemima. Bio je određena ispomoć na defanzivnom skoku i u pojedinim korekcijama u rotaciji zbog svog sizea. Napadački nikada nije mogao da pronađe neku optimalnu formu.
Ono što će biti najviše upamćeno kod navijača Partizana, to je ukradena lopta Gemblu i polaganje za pobedu u Bolonji protiv Virtusa.
Posle toga je proveo još dve sezone u crno-belom dresu i postao kapiten Partizana odlaskom Novice Veličkovića u igračku penziju. Trenutno nastupa za ruski Avtodor iz Saratova.
Kada se pomene utakmica u Bolonji, prisetićemo se heroja ove utakmice, a danas jednog od najomraženijih Amerikanaca koji su igrali u crno-belom dresu – Korija Voldena.
Volden je na ovoj utakmici zabeležio 29 poena, pet skokova, tri ukradene lopte, dve asistencije i pretrpeo je sedam faulova za 33 indeksna poena.
To je bila napadačka prekretnica za ovog Amerikanca koji je došao sa epitetom najboljeg strelca izraelske lige. Pre toga se Volden propisno mučio u šutu kroz sezonu.
U leto 2020. godine, Volden je napravio jedan od neoprostivih poteza kod Grobara – prešao je direktno iz Partizana u Crvenu zvezdu.
Volden je pravi primer kombo beka – tačno na pola puta između plejmejkera i beka, niti je jedno, niti je drugo.
Međutim, ono što krasi Voldena i što ga svrstava u ljude od poverenja Andree Trinkijerija, to je igra i energija u odbrani.
To potvrđuje činjenica da mu je sledeći klub posle Crvene zvezde bio upravo Bajern iz Minhena, koji i danas predvodi Andrea Trinkijeri i za koji i danas nastupa Volden.
Kada govorimo o ljudima od poverenja Andree Trinkijerija, greh je ne spomenuti i Ognjena Jaramaza. Jaramaz je bio u sličnoj situaciji poput Radeta Zagorca i Nikole Jankovića.
Nekada obećavao, ali ga je nažalost usporila plućna embolija, otkrivena tokom boravka na NBA workoutu. Trebalo mu je vremena da dođe do svoje prepoznatljive igre, koja ga i danas krasi.
Nova prekretnica Jaramazove karijere bila je čuvena trojka za pobedu nad Cedevita Olimpijom u Štark Areni.
Partizan se već godinama muči sa nezgodnim Zmajčekima, te sezone je već izgubio u Ljubljani, ali je Ognjen Jaramaz dao trojku na 0,8 sekundi do kraja utakmice za erupciju oduševljenja u Štark Areni.
Jaramaz, kao i Volden, već drugu sezonu zaredom nastupa za minhenski Bajern. U Bajern je došao upravo iz Partizana krajem sezone 2020/21.
Još jedan ljubimac navijača Partizana iz tog vremena je američko-srpski šuter, Markus Pejdž.
Pejdž je nastupao ukupno tri sezone za crno-bele, dobio je i srpski pasoš u međuvremenu i njegove serije pogodaka van linije 6,75 i dalje greju srca navijača Partizana.
Danas nastupa za španski Obradoiro, posle sezone u Francuskoj, gde je nastupao za Orlean..
Posebno se pamti preokret u finalu Kupa Radivoja Koraća 2020. godine, kada je Partizan volšebno okrenuo šest poena minusa na 30 sekundi do kraja utakmice. Upravo na krilima Pejdža, Partizan je stigao do produžetka, kasnije i do pobede.
Jedan od najomiljenijih stranaca kod Grobara te sezone, bio je američki visokoletač Vil Mozli.
Mozli je doveden iz druge italijanske lige pred sezonu 2019/20 i dočekan je kod navijača Partizana sa mnogo skepse.
Ta skepsa je bila temeljena na činjenici da je došao stranac od 30 godina iz druge italijanske lige, bez velikog napadačkog repertoara. To je bilo poprilično razočaranje za navijače, kada se ispostavilo da će Mozli biti zapravo prvi centar, usled užasne epizode Parahovskog.
Po ko zna koji put se pokazalo da se trenerska i navijačka struka kose. Mozli je sa jedva dva metra visine (zvanično 203, u šta sumnjamo) predstavljao neprelazan bedem kako na perimetru, tako i u reketu!!!
Nažalost, ta sezona se ispostavila kao i njegov maksimum u karijeri, koji je izvukao upravo Andrea Trinkijeri.
Sezone 2020/21 je kuburio sa fizičkom spremom (pre svega sa viškom kilograma), zbog koje nije bio više onaj stari. Drugi razlog su sistemski problemi, koje ćemo pomenuti u daljem tekstu.
Partizan je napustio u leto 2021. pošto je pao lekarske preglede pred sezonu 2021/22. Posle toga je imao kratke epizode u Mornaru i Uniksu iz Kazanja. Trenutno nastupa za japanski Šinšu Brejv Voriorse.
Još jedan dobri duh Partizana zaslužuje zahvalnicu, radilica na unutrašnjim pozicijama, Nikola Janković.
Nekadašnji MVP ABA lige je uz Birčevića takođe odrađivao prljav posao u reketu i bio važan deo Trinkijerijeve slagalice u sezoni 2019/20.
Došao je sa Jaramazom u Partizan, sa Jaramazom je i otišao iz Partizana. Proveli su ukupno dve i po sezone u crno-belom dresu. Posle kratkih epizoda u Podgorici, Megi i Breoganu, obreo se u dresu FMP-a i danas ga gledamo u ABA ligi.
Igrač koji nije imao puno prostora, ali je u svojoj karijeri već nakupio sa nekoliko maestralnih trenera, a i igrača na unutrašnjim pozicijama – Dušan Miletić.
Miletić je proveo ukupno tri i po sezone u crno-belom dresu, sa dve pozajmice u čačanski Borac.
U svom mandatu u Partizanu je sarađivao sa Andreom Trinkijerijem i Željkom Obradovićem, a danas sarađuje u Đironi sa Aitom Garsijom Renesesom. Kao mentora je imao Novicu Veličkovića, a danas ima Marka Gasola.
Jedini igrač koji i danas nosi dres Partizana je tada mladi Uroš Trifunović. Popularni Trifa je tu sezonu započeo na pozajmici u Megi, ali je sa iste vraćen u Partizan.
U našem narodu se kaže: “Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.”. Usled neslavne epizode u Megi, ostao je da se bori za svoje mesto u timu Andree Trinkijerija.
Brojne nedaće crno-belih na krilnoj poziciji, ponajviše prouzrokovane povredama (Pejners, Reding, Bel…) su omogućile Trifunoviću potreban prostor. Trifa je oberučke to prihvatio i od utakmice sa Virtusom se ustalio u Partizanovoj rotaciji.
Deluje da je kod Željka Obradovića u potpunosti psihološki sazreo i ponovo je postao nezaobilazan šraf Partizana, kao što je to bio i kod Andree Trinkijerija. To dovoljno pokazuju i njegove partije u poslednje vreme u ABA ligi i Evroligi.
Nastaviće se…
