Dijana Grubor
foto: KS Srbije
Nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije, sada potpredsjednik za mušku košarku, Nenad Krstić, govorio je za MozzartSport o promenama unutar Košarkaškog saveza.
Krstić je posao potpredsjednika već obavljao ali je iznenada napustio funkciju. Sada, dve godine kasnije, odlučio se na povratak:
“Vratio sam se na staru funkciju, koju sam obavljao do 2022. godine. Negde u ovom periodu godine sam odlučio da izađem iz te priče. Posao mi, mada lično to ne gledam kao posao jer sam ceo život u košarci, je nedostajao i ima dosta toga da se uradi. Dosta sam motivisan, čak mogu reći i motivisaniji nego prošli put. Sigurno iskusniji dosta, otprilike znam šta nosi posao i šta su neke odgovornosti i obaveze. Mnogo mi je lakše sada, što se tiče same pozicije u Savezu. Takođe, drugačija je struktura rukovodećih ljudi, mada je Ana Joković i prošli put bila tu. Svakako mogu da kažem da je sada drugačija klima u Savezu i mnogo mi se sada više dopada kako protiču prvi dani. Dosta stvari je odrađeno, dosta smo pokrenuli”.
Po povratku na posao, dočekale su ga obaveze vezane za takmičenja mlađih kateogrija nacionalnog tima:
“Pre svega takmičenja mlađih kategorija jer nas čekaju četiri takmičenja, što pod okriljem FIBA Evropa, što pod FIBA svet. Imamo U19 Svetsko prvenstvo, plus U18 Evropsko prvenstvo u Beogradu koje svi željno iščekujemo. Napravićemo iskorak u organizaciji tog prvenstva, pošto su takmičenja u te dve kategorije najpopularija. Očekujemo iskorak u organizaciji, potrudićemo se da to izgleda odlično. Imamo naravno još U16 i U20, plus seniorsku reprezentaciju kao krov svega. Zadovoljan sam onim što smo uradili za kratko vreme”.
U nastavku razgovora, detaljnije objašnjava svoja zaduženja:
“Mi smo svi tim, u saradnji sa predsednikom i ostalim saradnicima u Savezu pravimo dalje planove. Moj fokus su mlađe kategorije, ali ne samo takmičarske, već i razvojno-selektivni program mlađih godišta. To su godišta od 2010. do 2013, trebalo bi i taj program da se razvija još više. Većina reprezentativaca su prošla kroz taj program. Saradnja sa regionima i klubovima biće takođe važan deo mog rada, smatram da ih treba što više obići i saslušati njihove probleme. Tu ne mislim samo na seniorske ekipe. Brzo prođe vreme, već smo skoro u decembru, treba praviti planove i za mlađe takmičarske kategorije, tu i selektor Pešić može dosta da pomogne”.
Potom se dotakao i odluke da se ponovo vrati bivšoj funkciji:
“Sve pomalo… Pre svega to što volim košarku i smatram da joj pripadam u bilo kom obliku, da li kao igrač nekad ili funkcioner sada. Malo sam se uželeo rada u košarci, period od dve godine nije ni mali, a ni veliki kada nisu u nečemu što voliš. Prepoznao sam i entuzijazam predsednika da postavi stvari malo drugačije, da ih unapredi. Smatrao sam i smatram da iskustvo koje imam od ranije može samo da mi pomogne da dodatno unapredim svoj rad sada. Postoji i želja da ispravim neke stvari, ali i da započnem nešto novo. Imao sam dosta ideja u prvom mandatu koje sam započeo, ali ih nisam završio ili nisam stigao da ih ostvarim. I to mi je bio dodatni motiv da se vratim. Moj prijatelj i saigrač Milenko Tepić, koji je došao posle mene, samo je nastavio rad, neke stvari je i unapredio. Odradio je jako dobar posao. Sada ću i ja u neku ruku nastaviti njegov rad u nekim stvarima… Nisam imao ni mnogo vremena da razmišljam o razlozima zbog kojih se vraćam, jer se sve brzo dogodilo. Tu sam, živim u Beogradu, Savez mi je jako blizu… Sve je bilo logično”.
Svojim učinkom u prvom mandatu je zadovoljan i smatra da su velike stvari urađene:
“Pre svega, želja mi je bila da uspostavimo kontinuitet mlađih kategorija, kao i kontinuitet sa trenerima. Seniori su posebna priča, a sa mladima sam tražio određeni kontinuitet. Kada sam došao, U20 reprezentacija bila je B diviziji što se nikada ranije u istoriji srpske košarke nije dogodilo. Mnogo je teško je bilo da se vratimo u A diviziju, bio sam tamo i bilo je zaista naporno. Bilo je teško naći i motivisanog trenera, koji će da vodi i podigne okrnjenu ekipu. Čak su i igrači počeli malo da kalkulišu, da li im to treba u karijerama… Uspeli smo da se vratimo, što je velika stvar. Napravili smo i kontinuitet sa trenerima, doveli i koordinatora svih mlađih kategorija, čega je bilo i pre mene. Kada sam došao u Savez prvi put nije bilo, pa smo i to promenili, jer smatram da nikad dovoljno struke u Savezu i uvek nam treba još ljudi”.
Na pitanje da li je zadovoljan trenutnim stanjem, odgovara:
“Mi i dalje nemamo dovoljno struke u Kući košarke, trudim se da i tu napravimo promene… Bitno je da su naše mlađe kategorije uvek prisutne, nisu uvek ni bitne medalje, već proizvodnja igrača. Istina, oni se prave u klubovima, ali mi ih razvijamo kroz selekcije. Tu uspostavljamo kontakt sa klubovima, i tu je napravljem dobar pomak, ali može i bolje. Sve su to sitnice, ali one mnogo znače”.
U nastavku, priča o poziciji domaćih mladih igrača u klubovima:
“Mega radi dobar posao, polako se i FMP budi, ne samo sa mladim seniorskim igračima, već i mlađim kategorijama. Večiti uvek imaju dobre škole, ali pritisak rezultata i sama filozofija trenera prvog tima najviše utiče na minutažu igrača. S druge strane imamo klubove koji koriste neodlučnost večitih, pa uzimaju te momke. Igokea, recimo, poslednjih godina je uzimala je dosta momaka, ne samo iz svog pogona, već i iz drugih klubova. Ima klubova koji planski razmišljaju o razvoju mladih igrača. Mada, treba i ti momci treba da budu svesni nekih stvari. Znamo da su drugačije nove generacije, da se menjaju dosta, nije ovo vreme kao što je bilo moje… Evo, u seniorskoj reprezentaciji vidimo sada Bogoljuba Markovića i Mihaila Petrovića, Filip Jović je tu, Nikola Topić je iz te generacije sa Bogoljubom i Filipom, osvajači su evropskog zlata u Nišu. Svi oni su seniori, to je veliki uspeh. Mitar Bošnjaković u Partizanu takođe. To je jako dobra generacija, koju smo svi zajedno u Savezu izgurali, Tepić je izneo, ja sam je predložio. Stvarno, jedna od boljih generacija koje smo imali i to dokazuju ti momci. Imamo još nekoliko dobrih godišta, pre sve 2008. i 2009…”
Na konstataciju novinara da mladi na velikoj sceni ne dobijaju mnogo prostora za dokazivanje, kaže:
“Gledajte, možda je i prošlo vreme… Gledajte, u moje vreme je bilo tako. Zaslužio sam šansu, svojim radom i zalaganjem. Ali, takođe su mi i poklonjeni minuti na početku. Možda sam bio zaslužio pet-deset minuta, a ja sam igrao petnaest… I to sve nauštrb rezultata. Sve sam to vratio kasnije. Možda to više nije to vreme u velikim klubovima… Ali, evo pogledajte Mitra u Partizanu, on je svetli primer. Nije sve to toliko loše, dobijaju momci šansu”.
Prvi zadatak nove postave u Košarkaškom savezu, bio je ostanak selektora Svetislava Pešića:
“Prvi zadatak predsednika Saveza bio je da Pešić ostane. Dogovorena je nova saradnja, na zadovoljstvo svih nas ostaje. Nijedno drugo rešenje nije ni bilo logično. Problem je što je postojao određeni vakuum u menjanju rukovodstva, ali uspeli smo to da dogovorimo, to je isto velika stvar. Vidite da su svi bili za Pešićev ostanak, treba slušati i glas igrača koji su prvi to tražili. Videla se i ozbiljna hemija unutar ekipe, to je veliki plus za našu košarku. Nadam se da ćemo u nedelju ostvariti plasman na Evrobasket i da onda da probamo da napravimo novi iskorak, da se napadne još jedan uspeh što bi bila velika stvar za sve nas. To bi bile tri godine zaredom sa medaljama, više tu ništa ne bi bila slučajnost… Tada bismo ponovo ušli u priču u kojoj smo bili mi devedesetih, pa kasnije Španci, Francuzi…”
Prokomenatarisao je Krstić i nedavno odgirani Večiti derbi, odnosno odluku da i gostujući navijači dobiju određeni broj karata i podrže svoju ekipu:
“Koliko se sećam, bilo je toga i ranije, postojala je inicijativa sa obe strane. Pozdravljam ovu odluku. Sigurnost je uvek na prvom mestu, ali svakako je ovo odličan predlog i odluka. Saglasan sam da klubovi treba da imaju dobar odnos. Navijači su tu da navijaju za svoje igrače, a ne na neki pogrdan način. Pozdravljam odluku (o razmeni karata), derbi je uvek bio praznik košarke i svi treba da uživamo”.
Potom se dotakao i stanja u srpskoj košarci:
“Zvezda i Partizan su motori naše klupske košarke, igraju Evroligu i imaju najveće budžete, najtrofejniji su… Nisu, naravno, samo oni srpska košarka. Ima sada dosta centara koji se bude. Subotica i Novi Sad u poslednje vreme, Čačak… Klubovi su počeli da ulažu sve više novca i mnogo mi je drago zbog toga. Naravno, još postoje određeni problemi, ali i pored toga uspevamo da proizvodimo mlade igrače. Imamo dosta talenta, naša košarka uz sve probleme ima svetlu budućnost sa svim tim momcima koji dolaze. Kada gledam treninge novih generacija i dalje vidim entuzijazam, još se dosta radi sa decom… Naravno, treba dalje da unapredimo sistem, ali nije sve ni toliko loše. Ne treba da koristimo dobre rezultate seniorske reprezentacije, da bismo prikrivali neke loše stvari. Opet, jako je dobro je da imamo večite u Evroligi, kao i našu seniorsku reprezentaciju koja pravi odlične rezultate. Sve su to dobre stvari za našu košarku”.
Za kraj, govorio je i o jednom od svojih omiljenih saigrača, Milošu Teodosiću:
“Prosto mi je neverovatno da i dalje ima toliku energiju. On ima 37 godina, ide ka 38… Imamo mi igrače koji igraju do 40. godine, to nije sporno, ali Miloš je toliko dao Srbiji i srpskoj košarci, evropskoj i svetskoj… Toliko godina igrao je za reprezentaciju u kontinuitetu, nikad se nije štedeo, igrao desetak puta na Fajnal foru Evrolige… Bio je izložen velikom fizičkom i psihičkom naporu. Taj psihički napor zna jako da potroši igrača. Znam to prvi… Neverovatno je da je on u tim godinama uopšte prvo došao u Zvezdu, znam da je ogroman pritisak doći u poznim godinama, kao igrač tog nivoa. Može sve da krene i u pogrešnom smeru, pa da ne bude ono što je bio. Ali, on je to na neki svoj način izgurao. Nisam pričao sa njim da li mu je ovo poslednja sezona ili, ali svaka mu čast na tome što se i dalje bori i igra, sa toliko žara… To ne može svako, kapa dole. Iskreno, igrao sam sa njim, ali sa onakvim žarom možda nekoliko utakmica. Nadam se da će da izgura sezonu, samo neka ga zdravlje posluži… To je jako bitno u tim godinama”.
