Flouter
Olimpijska baklja je počela da gori, olimpijski plamen je tu, ponovo pušta svoj dim koji se proteže celim svetom i stvara prijatan miris, miris sporta.
Ispred svega TIM!
Herojski. To je prava reč kojom treba opisati nastup reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu na Filipinima. Bez Jokića i Micića koji su sada u sastavu, Srbija je uspela da se domogne samog finala. Malo je falilo, Nemci su ipak bili bolji i zasluženo osvojili najsjajnije odličje. Srebro nije bilo tako gorkog ukusa kao što je uvek slučaj, dočekani kao što dolikuje, naši reprezentativci su na čuvenom balkonu proslavili ovaj fantastičan uspeh.
Na redu je sledeći veliki turnir, u koji ulazimo sa velikim očekivanjima. Nasuprot Svetskom prvenstvu gde su očekivanja bila dosta niska, sada vlada velika euforija, i uz igranje Nikole Jokića navijači nemaju ni gram sumnje u Orlove. Domet je potencijalni finalni meč sa reprezentacijom SAD-a, koja nakon 1992. i 2008. ponovo dolazi u strašno jakom sastavu. Kormilar kao i na Mundobasketu, naširoko osporavani Svetislav “Kari” Pešić, trenerska legenda u koju su svi sumnjali nakon par neuspeha. Sve ih je razuverio prošle godine, a planira i ove.
Sklad koji vlada među igračima je nezapamćen. Ovaj sastav naprosto puca od samopouzdanja i od zajedništva, rivalstva se ostavljaju ispred aviona i čim se stigne na destinaciju tim je na prvom mestu. Glavni igrač ovog rostera je trostruki MVP NBA lige, Nikola Jokić. Igrač koga se svi plaše, niko ne uzima Srbiju zdravo za gotovo kada je Nikola tu. Ništa manje bitan je i Bogdan Bogdanović, “ubica” i skorer svetskog kalibra. Pravi pravcati lider ove generacije i jedan od najvećih proizvoda škole Duška Vujoševića. Tu su i mladi talenti Nikola Jović, Filip Petrušev i debitant u dresu Uroš Plavšić. Stameni iskusni veterani u vidu Dejana Davidovca, Marka Gudurića i Ognjena Dobrića. Energija Alekse Avramovća, šut Vanje Marinkovića i snaga Nikole Milutinova. I na kraju sveža NBA uzdanica Vasilije Micić.
Drim tim vol. 3
Neuspeh. Reč koja savršeno opisuje nastup reprezentacije SAD-a na prethodnom Svetskom prvenstvu. Sastav koji je bio izmešan, bez nekih superstarova završio je takmičenje kao četvrtoplasirani. Izgubili su od Kanade, od Nemačke prethodno i pokazali da uopšte nisu bauk ostalim reprezentacijama. Sada su se odlučili da ne prepuštaju ništa slučaju i poslali jedan od najjačih sastava do sada na predstojeće Olimpijske igre. Razbesneli su se lošim nastupom u Manili da su jednostavno odlučili da sakupe “Avengers” tim.
Sastav prevodi niko drugi do po nekima najbolji košarkaš svih vremena LeBron Džejms. Udarna igla američke ofanzive biće igrač koji je u poslednjih 10 godina promenio košarku, šuter nepogrešivog kvaliteta, Stef Kari. Kevin Durent je trenutno pod znakom pitanja za meč sa Srbijom zbog povrede ali je i on samo pojavom strah za protivnike. Prvi centar ovog sastava biće LeBronov saigrač iz Lejkersa, Entoni Dejvis. Kavaja Lenarda, koji definitivno ne može u Pariz zameniće Derik Vajt, saigrač Džrua Holideja i Džejsona Tejtuma. Mlada nada i nova krv u sastavu je u vidu Entonija Edvardsa i Tajrisa Haliburtona. Roster zatvaraju dvojica sada već iskusnih igrača koji dodaju na jačini sastava u vidu Bema Adebaja i Devina Bukera. Najkontorverzniji igrač u reprezentaciji koju predvodi Stiv Ker jeste Džoel Embid. Igrač koji je iz Kameruna, trebalo je da nastupa za Francusku, pa se naprasno odlučio da ipak uzme američko državljanstvo.
VREMEPLOV – PAO JE DRIM TIM
Već sada davne 2002., samo tri godine nakon NATO bombardovanja, tadašnja Jugoslavija, bila je prvi pravi “drim tim”, odnosno kako bi novinar američkog “Rollingston” magazina, Tom Hokins, rekao – savršen tim.
Zlatni evropski momci (2001.), krenuli su u pohod na osvajanje sveta, a predvođeni Svetislavom Pešićem, koji će i ovaj put biti na klupi, doduše sada zvanično Srbije.
5. Septembar, Indijanapolis, a na parketu:
Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević i Milan Gurović.
Iako neočekivano, pre finala stigla je najveća moguća prepreka, Amerika. Tim vođen tada najboljim skorerom lige, Polom Pirsom, najboljim asistentom, Andreom Milerom, najboljim skakačem i blokerom, Benom Volasom, izašao je na megdan našoj ekipi.
Ono što je tada vladalo među ljudima, može samo da se prepričava. Jarićeva bacanja, i promašaj Milera za izjednačenje, značili su pobedu 81:78! Zauvek će ostati upamćene reči Slobodana Šarenca: “Šamar drim timu, šamar američkoj košarci! Pa ako hoće bolje, moraju da pošalju bolje!
Najefikasniji na meču bio je Predrag Stojaković sa 20 poena, Milan Gurović dodao je 15 (trojke 4/6), dok je iskusni Vlade Divac uz 16 poena dodao i 11 skokova.
Očekivanja: može li Srbija do “iznenađenja” ?
Odigrali su jedan prijateljski susret uoči ovog meča koji je dobila reprezentacija SAD. Ipak mučili su se kasnije protiv Južnog Sudana, kao i protiv Nemačke ali su zabeležili pobede. Srbija je izgubila i protiv Australije, da bi kasnije pobedila Japan i Grčku prilično ubedljivo. Sada je atmosfera drugačija, postoji takmičarski naboj, ipak je Olimpijada. Amerikanci će biti silno motivisani da se vrate na tron nakon neuspeha. Imaju određen problem, da izbalansiraju količinu ega koji poseduju igrači u sastavu a to je najviše na teretu Stivu Keru. Sa druge strane sastav Svetislava Pešića ima do sada nezapamćenu hemiju bez ijednog problema u sastavu.
Nadmoćni su Amerikanci kvalitetom i jačinom sastava, ali čini se da nisu nepobedivi. Srbija ima to nešto, ima sastav koji gaji principe evropske košarke, visoki protok lopte, kao i organizovanu odbranu. Sa Jokićem u sastavu ofanziva će se bazirati na njemu, kao i na bravurama Bogdanovića. Ostali igrači će nalaziti svoje pozicije i prosto nema nikoga ko će se individualno isticati.
Sa strane Amerikanaca imamo malo više individualizma. Igrači poput Edvardsa, Embida će se truditi da se pokažu na najvećoj sceni pa je vrlo moguće da u toj želji izgore. Ukoliko se to dogodi naravno da imaju još 10 igrača u sastavu i da prosto ne moraju da brinu ni za šta. Postoji jako malo prostora između redova i biće potrebno pronaći ga da bi se došlo do trijumfa.
Jovan Dončevski
