Igrao je košarku života. Bio MVP meseca decembra i pržio mrežice kao nikada do tada. A onda se naprosto ohladio. Kao kada nakon sjajne numere odjednom ugasite radio pa ostane samo neprijatna tišina.
Radio je u danima oproštaja od godine ‘22 konstantno puštao “Tango”. Kako ovu našu, estradnu, grandovsku produkciju tako i onu poznatiju, lepšu argetinsku melodiju. Iako su novembar i decembar protekli u tradicionalnoj hladnoći i oštrom vetru, u dušama navijača Crvene zvezde kuljala je vatra. Energija je bila nikada veća, rezultati skoro nemogući, a ono što je bilo i moguće i realno – jeste ples kojim je Vildoza diktirao tempo i igru tima sa “Malog Kalemegdana”.
Međutim, “odande” odakle Luka dolazi tango je stvar identiteta, nečega sa čim se rodiš i što te prati gde god da odeš. To nije samo ples već i osećaj da su ceo život i sve njegove dobre i loše strane satkane u jednoj igri. Život je često nepredvidiv, pruža nam istinsku sreću, potom i ogromna očekivanja, a ako ih previše prigrlimo dolaze i ogromna razočarenja. Teško je pronaći balans jer on zahteva racionalno shvatanje, a kada ste vezani za tango, samo se strast računa.
Možda je upravo ta strast i preterena količina emocija ponela Vildozu. Možda se malo previše zaigrao, zaboravio pravila igre, pustio da ga noge vode. One su ga odvele na klizav teren, ipak iz kog se svetlo i dalje nazire…
TUŽNA MISAO KOJA SE PLEŠE…
Prvu pobedu u ovoj sezoni Evrolige, protiv Bajerna, Zvezdi je omogućio upravo Luka. Na njegovom debiju u Pioniru odmah se pokazalo kakav je igrač u u pitanju. Eksplozivan, prodoran, ubojit. Trojke u ranoj fazi napada a potom i samo njemu znane asistencije bili su i više nego lep uvod. Kasnije minijature u Berlinu i Pireju otvorila su vrata nadanjima za sam vrh. Nagrada za igrača meseca decembra, prvi put u istoriji kluba i u njegovoj karijeri, opravdala je takve stavove i predstavljala vetar u leđa pred Novu godinu. A u Novoj godini je trebao ekipi da se pridruži i drugi, da kažemo ipak poznatiji ili bar trofejniji Argentinac, Fakundo Kampaco.
Povreda u duelu sa Barselonom, na oproštaju od 2022, donela je početak problema za momka rođenog u okolini Buenos Ajresa. Istina, vratio se već za nepune dve nedelje ali se gas smanjio. Motor više nije imao one brzine a i saigrači su krenuli da prokuvavaju. Nemanja se mučio sa procentima, Kampaco je bio žrtva administrativno – košarkaškog sukoba, a ostatak ekipe izuzev Petruševa nije bio spreman za veću produkciju. Prosto rečeno, na naplatu je došao letnji period i puno kombinacija koje ili nisu ostvarene ili su prekinute još u začetku. Duško Ivanović se trudio da neselektiranu ekipu selektira i probudi, regeneriše na period decembra i ukaže na momentum koji itekako može da se vrati u normalu.
Pak, kada je i jedina svetla tačka u vidu Luke Vildoze počela da leluja, šara i ide sa cveta na cvet, u košarkaškom i emotivnom smislu, postalo je jasno da regeneracija ne uspeva. Kup u Nišu sve sa Kampacom na čelu delovao je kao probijanje psihološke barijere. Međutim, potpuno neočekivani, ispostaviće se ključni porazi od Albe i Bajerna nisu samo ugasili svetla Zvezdine već i Vildozine igre.
KAMPACO I PROCENTI…
Na potpis Kampaca, između ostalog, je svakako uticao i Vildoza. Sarađivali su vrlo dobro u dresu Argentine, istina za znatno drugačijim ulogama. Faku je bio sve na terenu, onaj koji vodi i predvodi, poentira i dodaje. Luka se morao zadovoljiti sekundarnim funkcijama, šutem kada mu to pozicija dozvoli i znatno manjom minutažom. Po dolasku Kampaca iz Amerike, situacija u Beogradu se skroz preokrenula. Vildoza je stekao status prve zvezde i još mnogo više od toga – glavnog “krivca” Zvezdinog rasta na tabeli.
PROČITAJTE NAJNOVIJE NA PORTALU:
- https://flouter.rs/tip-dana-turk-telekom-u-londonu/
- https://flouter.rs/od-loseg-ka-gorem-buducnost-deklasirana/
Da li je proradio ego u vatrenom telu nešto mlađeg Gaučosa? Ili je realno kvalitetniji Fakundo morao dobiti više lopti za sebe nakon perioda posta. Samim tim, Vildoza je u glavi sigurno shvatio da će sada imati manje vremena i prostora za svoja “umetnička nadahnuća.” Skoro svaki šut mu je postao topovsko đule koje izbacuje kao primoran.
Ako ćemo uzeti procente kao prilog gore navedene priče, Luka u mesecu martu ima 9/39 za tri poena. Odnosno vrlo slabih 22% naspram 35% što mu je ovosezonski prosek. Imao je utakmice, u Atini na primer, kada je uzeo “samo” tri trojke, ali i ove poslednje protiv Studentskog Centra sa duplo više pokušaja. Problem su upravo te česte amplitude u njegovom pristupu. Izgubila se konstantnost po kojoj je bio prepoznatljiv.
Ipak, biti prepoznatljiv nije novčić u džepu koja može tek tako da nestane. Posebno na vrhunskom nivou košarke. Vildozina umeća videla je Evropa, na njegov pogon navijači su slavili trijumfe ali i sanjali velike snove. San o plej – ofu Evrolige (bar) ove sezone neće biti ispunjen, ali bi preostali dueli i naravno sama završnica regionalnog šampionata trebala i morala predstavljati motiv za Luku. Ako nekome duguje, duguje sebi.
