Moneke: Preboleo sam derbi, ako uđemo u plej-of moći ću da živim sa porazom od Partizana

Krilni centar Crvene zvezde, Čima Moneke, u podkastu Triple Threat Show pričao je o večitom derbiju, kao i utakmici sa Parizom koja očekuje njegov tim.

Osvrnuo se na utakmicu koja čeka njegov tim protiv Pariza, kao i na večiti derbi:

“Nadam se da to neće biti poslednja utakmica koju igramo kod kuće u Evroligi ove sezone. Sa Parizom smo ranije imali problema i moramo da pobedimo – bili ili ne biti za nas. Preboleo sam derbi i ako uđemo u plej-of, moći ću da živim sa porazom u tom derbiju. Ako ne, sve se menja, sve što smo pričali ne znači ništa… Ipak, imamo šansu da se iskupimo“.

Smatra da je njegova ekipa na mečevima protiv Barselone, Milana i Žalgirisa bila u potpunosti nadigrana:

“Kad god gubimo, imramo na isti način i to nije održivo ako želite da dobijete veliki broj utakmica. Verujem da nas protivnici skautiraju i teraju nas da tako igramo. Kad god izgubite utakmice, imate utisak da ste je prodali. Već sam tri puta rekao, protivnik je bio bolji. Protiv Barselone i Olimpije kod kuće i protiv Žalgirisa u Kaunasu. O tim mečevima ne možete da pričate o sudijama, da smo prosuli prednost, gubili lopte – protivnik je jednostavno bio bolji.“

Za druge poraze uglavvnom krivi greške sebe i svojih saigrača:

“Zato u svakom drugom porazu bilo je situacija za kojima možemo da žalimo. Ili smo gubili 15, pa se vratili, ili smo vodili dvocifrenom razlikom i to ispustili… Svi moraju da budu uključeni kako bi bili najbolja verzija sebe. Kad igramo tako u napadu, odbrana pati – ne bi trebalo da je tako, ali to je naš identitet. To ume da frustrira“.

Za kraj ističe da ekipa igra najbolje kada su svi uključeni u igru:

“Najbolji smo kad su svi uključeni – to ću nastaviti da ponavljam. Semi je zver, a u nekim utakmicama ne dotakne loptu. Slično se dešava i meni. Dobrić može da bude iks faktor, kad pogađa i kad ima loptu… Svi moraju da budu uključeni. Nije da svi treba da uzmu isti broj šuteva, ali kad svi učestvuju, sve je lakše. Ako neko samo trči u ćoškove i ne dodirne loptu, čim je dobije misliće da mora da šutne… To nije način kako igramo kad pobeđujemo i kad se zabavljamo. Dešavalo se da momci pogađaju, pa je izgledalo drugačije, ali tih sedam vezanih pobeda – nikad se više nisam zabavljao igrajući. Igrali smo i odbranu, trčali u tranziciji nismo morali ni da zovemo akcije – pet na pet nije naš talenat“.