Milutinov: Jokić prati sve srpske igrače, postojala je mogućnost da odem u Panatinaikos

Centar Olimpijakosa i srpske reprezentacije, Nikola Milutinov dao je intervju za Sport 24, gde je govorio je o produžetku ugovora, ponudama koje je imao od Panatinaikosa i Milana, ali i o reprezentaciji Srbije, Nikoli Jokiću i ljubavi prema psima i životinjama uopšte.

“Lepo je što nisam morao da menjam tim svake godine. Lepo je imati stabilnost, posebno kada pričamo o Olimpijakosu. To je neverovatan klub, neverovatna zemlja, predivan grad. Život ovde je zaista nešto jedinstveno što je moglo da mi se desi. Osim na terenu, uživam u lepom vremenu, odličnoj hrani… Veoma sam srećan što sam ostao na istom mestu toliko godina – posebno u Grčkoj”, počeo je priču.

Upitan koliko se Milutinov promenio kao osoba u poslednjih deset godina, nekadašnji centar Partizana kaže:

„Mislim da se mnogo promenio. Ali oni koji me poznaju mogu to bolje da ocene. Sazreo sam. Potpuno sam drugačiji od onog nezrelog dečaka koji je došao sa 20 godina, obrijane glave. To mi je zaista pomoglo da postanem ono što sam danas.“

Koji savet bi dao tom 20-godišnjaku iz Novog Sada?

„Ne bih ništa menjao. Sve je išlo odlično svih ovih godina. Imao sam oko sebe ljude koji su mi davali dobre savete. Imao sam sreće – u prvoj godini sam bio sa Printezisom i Spanulisom u timu, koji su bili iskusni, pobednici, lideri. Ponekad sam čak delio sobu sa Vasilisom. Imao sam bolje savetnike nego što bih sam sebi bio. Možda mi nešto malo fali, ali imam još vremena da to postignem.“

Ostanak u Olimpijakosu je bio kao rolerkoster. U Milanu su ga već videli pa je došla ogromna ponuda Panatinaikosa, a on je ostao u Olimpijakosu.

„Ne mogu da opišem te dane. Samo želim da kažem da stvarno poštujem sve timove koji su mi dali ponude. Hvala im jer su nudili veliki deo svog budžeta. Bilo je mnogo promena, haotično, posebno za mene i ljude oko mene. Ali tačno šta se dešavalo – ne zna mnogo ljudi. I želim da ostane tako. Želim da to zadržim privatno. Ja sam sada ovde, to je moja odluka. Počinje nova sezona i nadam se najboljem.“

Da li je Milutinov ozbiljno razmatrao odlazak u Panatinaikos?

„Bilo je svih mogućih scenarija. Zaista ludi dani. Ali, kao što rekoh, neću ulaziti u detalje. Da, postojala je mogućnost da odem, bilo je opcija. Ali na kraju sam ostao ovde. Nova sezona počinje i videćemo kako će biti.“

Evrobasket je ostavio gorak ukus… Ali, Milutinov je barem ponovo mogao da igra uz Nikolu Jokića…

„Nije bilo dobro. To je sport, nekad uspeš, nekad ne. Pre dve godine smo bili uspešni – srebro na Svetskom prvenstvu, pa bronza na Olimpijskim igrama. Malo smo imali peh u polufinalu, ali pokazali smo da je evropska košarka jaka. Ove godine nismo imali sreće, ali to je sada prošlost. Deliti teren sa Jokićem je neverovatno. Nije prvi put – poznajemo se godinama, igrali smo zajedno još u juniorskom timu. Prijateljstvo traje mnogo duže nego što ljudi znaju. On zaista voli košarku, ali ljudi to ne vide jer ga ne poznaju. Ima neverovatan košarkaški IQ, uvek traži rešenja. Ne koristi društvene mreže, ne voli da se eksponira, ne voli novinare i ne zanima ga šta ljudi misle o njemu. Zato samo najbliži znaju koliko voli košarku.“

Jokić prati sve igrače iz reprezentacije – kaže Milutinov.

„Gleda sve srpske igrače u Evroligi. Čak gleda i tri na tri, zajedno smo gledali neke mečeve jer moj kum igra tamo. U Srbiji je to veoma popularno. Gleda drugačije od mene – ja navijam, a on uvek vidi detalje.“

Kao jedan od najboljih skakača u napadu u Evroligi, Nikola može da objasni tajnu:

„Iskustvo pomaže da predvidiš gde će lopta da padne, ali ima i sreće. Postaviš se najbolje što možeš i onda ideš da juriš loptu. To mi daje samopouzdanje – čak i kad ne ide sve drugo, skokovi mi vraćaju ritam.“

Milutinov je u odličnoj formi na početku sezone…

„Trudio sam se da treniram sam, da ostanem u formi jer znam kakva su očekivanja. Ulazim u godine kad moraš još više da radiš da ostaneš zdrav. Želim da igram što duže. Cilj mi je da budem zdrav cele sezone. Zato sam trenirao više nego ikad.“

Šta ti pomaže da „napuniš baterije“ tokom duge sezone?

„Svaki dan provodim vreme sa mojim psom. To mi je nešto posebno. Volim životinje. Letos sam čak išao u Afriku da ih gledam. Pas mi je sve – kad se vratim kući, zaboravim sve probleme. Ne izlazim nigde, samo želim da budem sa njim. Od jutra kad se probudim, do večeri – on mi ulepša dan.“

Letos je viđen i sa medvedom…

„Samo da pojasnim – taj medved je spašen i živi u zoološkom vrtu. Imao sam sreće da poznajem ljude koji su me pustili da provedem dan sa njim. Spašen je iz divljine jer je neko hteo da mu naudi. Srećan sam što je sada na sigurnom. Bio je to veoma poseban, prelep trenutak. Niko nije pokušao da ga odvoji od majke – neko ga je spasio u divljini jer su loši ljudi povredili njegovu porodicu. Na kraju su mu pomogli, a ja sam imao priliku da provedem dan sa njim i jako mi je drago što je našao bezbedno mesto.”

Koji je realan cilj Olimpijakosa u Evroligi? Titula? Fajnal-for?

„Na početku sezone mogu da govorim samo iz lične perspektive, jer ne znam kako drugi razmišljaju. Mislim da su timovi bolji nego prošle godine. Biće veoma teško. Imamo duple nedelje gotovo svake druge sedmice. Video sam raspored, ali ga nisam detaljno analizirao. Moj cilj je da idem utakmicu po utakmicu. Prošle godine, kada smo bili uzbuđeni pred sezonu, bilo je puno medijske pažnje – a nije ispalo dobro. Shvatio sam da želim da idem korak po korak, da radim ono što treba i kada/ako dođe Fajnal-for – razmišljaćemo tada.”

Šta bi rekao navijaču koji kaže da je prošla sezona bila neuspeh samo zato što niste osvojili Evroligu?

„Imali smo neverovatnu sezonu. Pobedili smo Real Madrid u plej-ofu, što ljudi treba da razumeju – Real je Real. U plej-ofu više nije bitno ko je prvi. Imaš prednost domaćeg terena, ali sve može da se desi. Teško je pobediti ih. Završili smo prvi u regularnoj sezoni, a igrali smo protiv Reala. Na Fajnal-foru nema serija – nemaš priliku da ispraviš greške. Sve četiri ekipe imaju jednake šanse za. Možda neko misli da je neuspeh, ali treba da razumeju – Olimpijakos godinama nije bio na Fajnal-foru, a sada je četiri godine zaredom tamo. Pogledajte koliko timova ulaže ogromne sume, možda i više nego Olimpijakos, a ne uspevaju da dođu tamo. Mi smo bili najviše razočarani. Niko nije bio tužniji od nas. Radili smo deset meseci da bismo došli do Fajnal fora i pokušali da osvojimo titulu. Udaljavamo se od porodica, ne provodimo vreme s njima, dajemo sve od sebe da tim bude uspešan. Ako ne uspemo, nama je najgore, pa tek onda svima ostalima.  Ne kažemo mi: ‘Ma dobro, idemo dalje, sutra je novi dan.’ Mi smo ti koji najviše patimo.”