Micov: Teodosiću je ponuđena funkcija u Zvezdi

Novi direktor Metalca iz Valjeva, Vladimir Micov govorio je za Meridian sport o Erginu Atamanu, Đorđu Armaniju, Partizanu i Milošu Teodosiću.

Ergin Ataman je ostavio zaista jak utisak na bivšeg srpskog krilnog košarkaša . Ataman je nasuprot svim očekivanjima uspeo da ostvari ogromne uspehe u svojoj karijeri.

“Ne znam na osnovu čega neko može da ga potceni. Kažu, lako je kad imaš no limit budžet – 25, 30, 35 miliona… A treba i to uklopiti. Nije to samo potpišem deset zvezda, jer jedna je lopta. A da to sjajno radi pokazao je i sa mnogo manjim klubovima gde je osvojio sve i svašta, pa onda ‘back to back’ sa Efesom. Pre toga doveo je Galatasaraj do titule u Evrokupu, što je u tom trenutku bio najveći uspeh turske klupske košarke. Zatim je dva puta uzeo Evroligu, pa onda prešao u Panatinaikos i odmah ponovo postao prvak Evrope. A svi su bili skeptični, govorili ‘Nema šanse, prva godina je i sve novo’. Prošle godine, došao do fajnal-fora, jer u bilo kom sportu mnogo je teško najteže je održati se na prvom mestu. Ne znam, ko sme zapravo da ga potceni. Možda je to posledica nekih njegovih izjava, energije, komentara i ponašanja van terena… Ali kad pogledate rezultate iza njega, šta je uradio za tursku i evropsku košarku to pokazuje da je najbolji trener”.

Nedavno nas je sve zatekla vest o smrti Đorđa Armanija, vlasnika kluba Olimpije iz Milana. Micov je u svojoj karijeri igrao za Olimpiju u periodu od 2017. do 2021. godine.

“Njegova smrt, neće dovesti do problema u funkcionisanju kluba, jer je to odavno papirološki sredio. Pogotovo što košarkašku sekciju vodi njegov sin Leo, kome je ostala većina njegovog bogatstva. I pre dolaska Etorea Mesine, Milano je bio jedan od najbolje organizovanih klubova, a sada je izdignuto na još ozbiljniji nivo. Što se tiče gospodina Đorđa Armanija, bio je veliki ljubitelj sporta, mnogo je ulagao u košarku, a tokom četiri godine koliko sam bio član kluba, uverio sam se koliko je obraćao pažnju na najsitnije detalje i sa marketinške strane. Mislim da je i zbog toga klub izdignut na preozbiljan nivo. Došao je iz sveta mode, znao je kako šta funkcioniše perfektno je implementirao u košarkaški klub Olimpija Milano. Mislim da njegovim odlaskom u organizacionom smislu klub neće ništa izgubiti, ali je ostao bez preozbiljne figure koja je maltene svaku utakmicu sedela na sredini pored terena”.

Kultura košarke koja se stvorila u Mediolanum forumu je velika zasluga pređašnjeg vlasnika kluba.

“Imao sam dosta razgovora sa Livijom Prolijem, bivšim predsednikom Milana, koji je zapravo radio za Đorđove firme. Ponekad mi je objašnjavao šta za klub znači veličina kao što je Đorđo, šta znači sama Armani kompanija u kojoj je vodio računa o svim zaposlenima širom sveta. Bio sam impresioniran kad mi je rekao brojku koliko ljudi radi. Jednostavno, Đorđo Armani je voleo sport, bilo mu je puno srce kad dođe u Forum i da je svaki put puna ili gotovo popunjena”.

Branislav Ratkovica je bio u upravi kluba iz Valjeva, ali je nedavno napustio Metalac. Klub je u poslednje vreme bio u velikim finansijskim problemima, potrebno je obratiti pažnju i na mlađe kategorije.

“Letos je Bane izašao iz kluba, vratio se trenerskom poslu u Mladosti iz Zemuna. Ja sam tada javno izjavio da bih želeo da ostanem u klubu, kao neka vrsta sportskog direktora, da budem glavni za igrače i sportska pitanja. Nažalost, Metalac godinama unazad nema upravu, nema kontinuitet, kako to žargonski kažemo presipalo se iz šupljeg u prazno. Stalno su se prebacivala neka dugovanja, koja nisu zapravo toliko velika čak i za srpske uslove, ali jednostavno, kad svaki put neko nasleđuje dugovanja, to je ozbiljan teret i konstantno se pravila ekipa za opstanak. Naravno, plaća se i cena toga, plaćaju se veći ugovori, kupuju gotovi proizvodi, a ne obraća se pažnja na mlađe kategorije i školu košarke”.

Valjevo je oduvek bilo pogodno tlo za razvoj košarke u Srbiji. Značaj klubova kao što je Metalac je zaista nezamerljiv. Partizan i Metalac su u prethodnom periodu ozvaničili saradnju.

“Valjevo jeste košarkaška sredina, ima specifičnu publiku, umeju da podrže, ali isto tako umeju da prozivaju i kažu svoje iskreno mišljenje. Pokazatelj je i naša prva prijateljska utakmica, posle dva, tri dana zajedničkih treninga na meč je došlo jedno 500 ljudi. Što se, kako su mi rekli ljudi iz kluba, nikad nije desilo u pripremnom periodu. Mi jednostavno treba da se okrenemo proizvodnji domaćih igrača. Nekad se živelo od toga, sada više nema. Otuda i saradnja sa crno-belima. Da biste animirali decu da potpišu za Partizan ili Zvezdu, morate da igračima i roditeljima nekako pokažete dalji put razvoja. Recimo, dođeš kao dete, rasteš u juniorima, pa onda ideš Metalac i igraš KLS. To je stepen koji ne smeš da preskočiš, jer ne možeš odmah u Evroligu. I onda si jednog dana možda spreman i za taj nivo. Niko detetu ne može da garantuje da će uspeti, ali morate da imate zatvoren taj krug, od tačke A pa do kraja, kako bi trebalo da se razvija. A što se tiče same publike, smatram da je nemoguće da svi igraju u letargičnoj atmosferi, da sve bude sjajno, bajno. Treba da imaju pritisak, da se vidi kako reaguju pod njim”.

Na pitanje da li je razmišljao da ovom projektu priključi u Miloša Teodosića, Micov je odgovorio.

“Nisam. Njegov brat Jovan je ranije bio predsednik, baš kad je Ratkovica bio trener. Generalno, ne samo što tiče njega, meni je nezamisljivo da veliki igrači iz unutrašnjosti nemaju neku funkciju, ulogu. Svi smo svedoci da je Miloš završio karijeru u Crvenoj zvezdi, da je bilo neke priče i da mu je ponuđena neka funkcija. Ne bih ulazio u to zašto se nije realizovao. Ali je grehota da se neke bivše legende iz sveta košarke u Srbiji, ne vraćaju i nešto ne daju nazad korenima. Svi smo mi pokupili mnogo iskustva, imamo ozbiljne kontakte, znanje i možemo nešto da vratimo sportu”.