Micić: Šej je zapamtio Aleksu, jedva čeka da opet igra protiv Srbije

“On je čak juče rekao da jedva čeka da opet igra protiv Srbije i da bi on odigrao, kako je rekao, svoju najbolju utakmicu u životu. Tako da je definitivno zapamtio i Aleksu i celu reprezentaciju.“ – rekao je Micić o Gildžes-Aleksendru u svom intervjuu za B92.

Micićevi saigrači Šej Gildžes-Aleksender i Lu Dort na Mundobasketu igrali su za Kanadu, a na pitanje da li su zapamtili reprezentaciju Srbije i Aleksu Avramovića, Vasa je rekao – “Jesu, kako ne. Imam super odnos sa Šejem [Gildžes-Aleksendrom], stvarno, i Lu [Dort] je super momak. Šeju je to ozbiljan trn u oku i stalno pravimo šalu na tu temu. On je čak juče rekao da jedva čeka da opet igra protiv Srbije i da bi on odigrao, kako je rekao, svoju najbolju utakmicu u životu. Tako da je definitivno zapamtio i Aleksu i celu reprezentaciju. Ali, mislim da je ta bronza za njih, za nacionalni tim, veliki uspeh jer su prvi put osvojili medalju. Ali kako ne, uticalo je to srebro i ta pobeda u polufinalu dosta i olakšalo meni ovde kad sam došao, u smislu nekog poštovanja od strane njih.“

Šest meseci je ostalo do Olimpijskih igara, a srpski reprezentativac dao je svoj komentar i o tome – “Svi imamo želju da igramo, ja sam to davno rekao, mislim da je to tema koja je ponovljena mnogo puta. Mislim da je trenutak kada neko ne igra, da je to najveća unutrašnja borba tog pojedinca, zato što najlogičnije je da svi volimo da igramo, a opet s druge strane sezone su iscrpljujuće i onda su te odluke za korak u budućnost, jer ta tela koja imamo, to je jedino naše oruđe i onda moramo prosto da slušamo nekad i telo i da odlučimo kako možda ne želimo glavom. Što se tiče Olimpijskih igara, nadam se da će biti sve okej i da ćemo biti zdravi.“

Micić igra svoju rookie sezonu u NBA ligi, a imao je priliku da vidi iz prve ruke koliko je teško izboriti se za minute u najjačoj ligi na svetu. U 28 utakmica prosečno igra 12 minuta, a za to vreme beleži 3.4 poena i 2.5 asistencije po utakmici. Micić se odlučio na veliki rizik, budući da mu, uprkos bogatoj biografiji na starom kontinentu, trener Majk Dagnolt nije mogao obećati veliku minutažu.

“Pa da, u suštini, to što je rekao je meni bilo poznato, zato što smo mi u jednom od razgovora imali potpuno otvorene indikacije, kako bih rekao, šta je za očekivati. U smislu, nisam bio siguran da ću završiti u Oklahomi uopšte, što se tiče letnjeg prelaznog roka. Ali, posle lekarskog pregleda i razgovora sa njima svima, pošto su oni već u priči otprilike tri godine, imali su uvid u moju karijeru, s obzirom da su dosta detaljni i prate svaki korak. Očigledno se u tom nekom od razgovora desila ta prevaga, jer su oni odlučili da izađu sa ponudom, a s obzirom da sam ja toliko dugo čekao taj odlazak u NBA ligu, nekako sam osetio da kad stavim stvari na sto, kad vidim šta mi se nudi i u kom sam trenutku karijere, bilo je dovoljno da prevagne da to uzmem kao opciju”, rekao je Micić o tome, pa nastavio – “Što se tiče same adaptacije i toga da li sam sa ovom situacijom u miru, iskreno jesam, zato što meni je prvobitno bilo da uđem na pravi način u NBA ligu. Što znači, nikad nisam nešto u životu jurio, uvek sam negde gradio svoj put, gde god sam bio, nikad nisam dobio neku priliku od starta, već kroz vreme”.

“Zbog tog iskustva sam nekako smatrao da poverenje koje mi je ukazano kroz ugovor, kroz vrednost ugovora u smislu godina i same vrednosti, je dovoljan pokazatelj da ulazim sa velikom dozom respekta ovde, a opet znajući kakav je koncept ekipe i šta oni u suštini ovde žele kroz naravno dve, tri, možda četiri godine i sa kakvim sam igračima okružen na mojoj poziciji, to je meni bilo sve jasno. Naravno, ja kao ličnost nikada nisam pomiren sa trenutnom situacijom u smislu želje da se dokažem i da promenim taj tok koji je u startu predstavljen i to sam uspevao do sada i mislim da zbog toga nemam zebnju. Moja ideja da u NBA budem ostvaren igrač, ne da dođem samo da bih bio, to sam nekoliko puta već rekao i to ja mislim da je sve sad deo procesa koji se dešava“. – rekao je o svojim ambicijama u NBA ligi.

“Svaku priliku koju dobijem meni je draga jer stvarno mi znači, zato što mnogo bolje učim kroz samu igru i verujem da sve što budem dobio kasnije otprilike će da utiče na moje samopouzdanje i osećaj na terenu. Nisam ničim spektakularno iznenađen, ali stremim da budem svakog dana bolji i da dobijem šansu do koje sam došao”, zaključio je dvostruki šampion Evrolige i srpski reprezentativac.