Nakon godina spekulacija, Vasilije Micić se leta 2023. godine otisnuo u NBA i postao još jedan u nizu srpskih košarkaša koji je nastupao u nesumnjivo najjačoj košarkaškoj ligi sveta.
Ispunio je dečački san, ali je svestan da se prekasno pojavio tamo, kaže u intervjuu za S Sport.
“Za mene, kada sam otišao tamo, mislim da sam to uradio zaista kao dete koje želi da ispuni svoj san. To mi je bila prioritet svih prioriteta. Ali u isto vreme, imao sam i neke druge ideje koje sada, svakako, imaju smisla za mene. Razlog zbog kog sam otišao tamo bio je da na neki način osvežim sve oko sebe, jer sam se osećao pomalo… Bio sam izuzetno srećan u Efesu. Video sam sebe kako tamo završavam karijeru. U tom trenutku, 2023. godine, osetio sam da moram nešto da uradim sa svojom karijerom, naravno, pre svega u vezi sa NBA ligom. I zaista mislim da sam tamo otišao malo prekasno, jer je NBA zapravo sve o mladim igračima sa potencijalom. Morate da dobijete kredit za naredne godine.”
Pre samog odlaska “preko bare”, srpski plej je bio svestan rizika i mogućnosti da njegove NBA avantura prođe onako kako je prošla.
“Takođe je reč o biznisu. Ali dok ste mladi, imate te godine isprobate sebe. U mom slučaju, nisam imao te godine jer sam imao ugovor “dve godine plus jedna“. I nekako sam znao šta da očekujem od početka ugovora sa Oklahomom. Znao sam da to nije idealan početak u smislu ekipe, jer su ti klinci već tada bili toliko nadareni i talentovani. Mislim, vidimo sada da su osvojili šampionat. Ali to je bio dobar početak jer su oni sve znali o meni. Generalni menadžer Sem Presti imao je moja prava nekoliko godina i želeo me je još par godina ranije i rekao sam sebi, hajde da krenem odatle pa ćemo videti dalje. Naravno, trejd u Šarlot desio se prilično neočekivano jer nije trebalo da budem u toj grupi ljudi. Ali na kraju, u NBA se sve dešava u poslednjim sekundama, zaista je tako. To je bio prvi put da sam se suočio s nečim takvim i bio je to baš čudan osećaj, iako sam uvek bio profesionalac, nikada nisam doživeo tako nešto. Kao, za 48 sati morate da igrate za drugi tim, kao da se ništa nije desilo. A kada se drugi put desio trejd, već sam znao da je to to za mene, jer sam tamo otišao da se nekako etabliram kao, da kažemo, bekap plejmejker. Zaista sam želeo da budem u timu koji će ozbiljno računati na mene, sa svim mojim dobrim i lošim stranama. Nažalost, nisam to uspeo da dobijem, ali je to bilo dragoceno iskustvo za mene kao osobu i za nekoga ko je uvek osećao da bi žalio da nije otišao tamo. Tako da, u celini gledano, bilo je to dobro iskustvo.”
Povratak u Evropu je bio logičan sled događaja. Micić predvodi novi i ambiciozni evroligaški projekat, Hapoel Tel Aviv.
“Mi smo zapravo stacionirani u Bugarskoj. Tamo nas zaista lepo dočekuju. Prilično su se dobro snašli kada je u pitanju naša organizacija, jer je sve bilo veoma brzo i teško za upravljanje zbog odloženih aranžmana. Ali mislim da tamo imamo sjajne uslove. Oni nas podržavaju. Čak su i na poslednjoj utakmici skoro ispunili celu arenu, što je bilo veoma zanimljivo i lepo. Pored toga, imamo i utakmice u Izraelu za izraelsku ligu. To zavisi od toga koji će igrači učestvovati, jer imamo samo pet stranaca, koliko je propisano pravilom, pa je to neka mešavina između Sofije i Tel Aviva.”
Vasilije Micić i njegova ekipa nakon dva kola Evrolige imaju maksimalan učinak i nalaze se na vrhu tabele.
