Nakon sinoćnjih trijumfa favorita, dobili smo zaokružen četvrtifinalni deo i reklo bi se, očekivane duele u polufinalu. Zvezda ide na FMP, dok će večernji program činiti susret Partizana i Mege.
Dobra stvar kod nacionalnih kupova jeste intezitet turnira, gde se sve reši u par dana. Naravno, to sa sobom nosi i breme stalne koncetracije koja često popusti u ključnim momentima pa smo kroz istoriju viđali mnoge neplanirane duele i okršaje. Barsa je sinoć vodila tri četvrtine da bi se u odsutnih par minuta potpuno raspala i doživela fijasko protiv Tenerifea. Istina, ne mora to nužno da ima veze sa samim takmičenjem – tim Đoana Penjaroje nas je u prethodnim mesecima navikao na priličnu odsutnost stabilnosti kada se meč lomio. Kako god, jasno je da u ovakvim mečevima favorit praktično i ne postoji. Što se tiče našeg dvorišta, jasno je da Crvena zvezda nosi oreolu glavnog pretendenta. Brani titulu i to ne jednu, a i pokazala je u prošlosti sposobnost manevrisanja u ovakvim okolnostima. Meč između Zvezde i FMP – a igra se od16 časova, ali će pažnja košarkaške javnosti u Srbiji uglavnom biti usmerena na drugi polufinalni duel, između Partizana i Mege Basket.
Beogradski Partizan jeste na papiru kvalitetnija ekipa, evroligaški predstavnik sa odličnom formom iza sebe. Ipak, sastav koji je odabrao Željko Obradović uglavnom je sačinjen od proizvoljnih rešenja, usled pravila o broju stranaca i obavezama istih u reprezentacijama. Videli smo i juče, tokom utakmice protiv Vojvodine da se u nekim situacijama jednostavno radi o čistoj improvizaciji, pre svih Karlika Džonsa i Dvejna Vašingtona. Očekuje se da će taj tandem preuzeti najveću odgovornost napadačkih odluka, uz naravno Sterlinga Brauna koji je za svoje standarde, bio nešto tiši u četvrtifinalu.
Tajrik i Koprivica igrali su jedno vreme zajedno na parketu, ali je utisak da stvaranje prostora i protok lopte tada gube na važnosti, a to su priznaćete, osnovni fundamenti svakog tima Željka Obradovića. Pokuševski je bio x faktor protiv Mege u ABA ligi, pokazalo se da mu odgovaraju protivnički visoki igrači, mada kod njega od prvog dana suštinski dosta toga zavisi od fokusa.
Što se tiče Mege, bez ikakvih problema, ubedljivo i dominantno, savladan je Dunav konačnim rezultatom 89:48. Najefikasniji je bio Andrija Jelavić koji pruža stvarno izvrsne partije od početka sezone, ima ga na oba kraja parketa. Dvocifrenu su još bili Bogoljub Marković sa 13, odnosno talentovani slovenački košarkaš Sergej Macura sa 12 poena. Pod manjim brojem obrtaja igrali su Filip Jović i Mihailo Petrović, nominalno glavni protagonosti u sistemu Marka Baraća, ali i opravdano, pošto je Mega vrlo rano rešila pitanje pobednika. Upravo Petrović, bivši član crno – belih ističe kako su spremni da trijumfuju protiv Partizana i osvete se za bolan poraz od pre mesec dana, u hali Aleksandar Nikolić.
Mega itekako poseduje napadačkog repertoara da se suprotstavi Partizanu. Dovoljno dobro balansira između spoljne i unutrašnje linije, mada je činjenica da se u mnogome napad svodi na odluke pomenutog Petrovića, naročito u pasivnim posedima. Biće zanimljivo da vidimo odgovor Obradovića na Markovića i Jovića, pa je realno prognozirati da u reketu i leži ključ. Ukoliko crno – beli neutrališu skakačke nedostatke, iskoriste maksimalno Megino neiskustvo i u tranziciji nadigraju rivala, veliki deo posla je urađen. Međutim, ukoliko Mega ponovo priredi adekvatnu konkurentnost, svašta je moguće.
Da notiramo, borba za finale, utakmica Partizana i Mege igra se u niškoj hali “Čair” sa početkom od 20 časova.
Pročitajte
-
NAJAVA EVROLIGE, PETAK: ULAZIMO U FOTO-FINIŠ!
-
Kralj se sapleo mnogo puta ove sezone – može li pasti i u Beogradu?
-
Da li će Partizan naći značajan argumenat za pobedu u Minhenu?
-
Najava Evrolige, četvrtak: Borba za plej-of i plej-in se nastavlja
-
Zvezda u završnom sprintu ka plej-ofu: Virtus sledeća prepreka