Kako se bliži druga polovina meseca marta, tako i žar i čari koledž košarke u Americi doživljavaju svoj vrhunac, jer je to period kada počinje završni turnir najboljih univerziteta u Americi, poznatiji kao “Martovsko ludilo”. Kao i uvek do sada, očekuje se da i ovogodišnji turnir očara publiku širom sveta nekim sjajnim utakmicama, dobrim individualnim partijama pojedinaca, završnicama za infarkt i neočekivanim ishodima. Od totalnih autsajdera sa manjih univerziteta koji svoju šansu traže da pomrse račune velikima, do onih najjačih univerziteta koji godinama u orbitu lansiraju NBA igrače koji traže potvrdu dominacije- ovaj turnir pruža svojevrsni rolerkoster emocija kako navijačima tako i igračima.
FENOMEN AUTSAJDERA
Jedna od glavnih fenomena, već pomenutih u uvodu, jeste baš ta pojava totalnih autsajdera sa “slabijih” univerziteta koji prkose svim realnim izgledima. Rane runde turnira neretko svedoče tim iznenađujućim porazima jačih protiv slabijih, gde slabije rankirani univerziteti pokažu svoju upornost i talenat. Ovi trenuci ilustruju suštinu “Martovskog ludila”, gde bilo koji tim, bez obzira na rang, ima priliku da ureže svoje ime u istorijske arhive i dostigne najviše visine.
Jedan od najplastičnijih primera takvih iznenađenja, koji je još uvek svež u pamćenju pratiocima koledž košarke, jeste učinak univerziteta Sejnt Piters u sezoni 2021-2022. Omalenom univerzitetu iz države Nju Džersi to je bilo prvo učešće na završnom turniru u istoriji, na kome su se našli pošto su osvojili titulu šampiona svoje konferencije MACC, takođe na opšte iznenađenje. Na završnom turniru su stigli čak do četvrfinala, nakon što su redom izbacivali drugog nosioca, Kentaki, sedmog nosioca, Mari Stejt, i treceg nosioca, Purdju. U četvrtfinalu su ubedljivo poraženi od favorizovane Severne Karoline, ali su tako postali prvi tim u istoriji NCAA košarke koji je kao 15. nosilac došao čak do najboljih 8.
FORMAT I UZBUĐENJA
Kako turnir odmiče tako se pojačava i intenzitet igre, jer svaka sledeća runda ima veći značaj obzirom da su timovi sve bliži finalu. Publika često ima prilike da bude svedok prave “borbe titana”, gde se moćni, prestižni univerziteti bore za prestiž na parketu. Baš ti mečevi “moćnika” svedoče o dubini talenta u koledž košarci i strasti koja postoji kada je u pitanju ovo takmičenje.
U svom tom haosu i uzbuđenju, individualni performansi takođe se ističu. Zvezde svojih timova imaju zadatak da na velikoj sceni preuzmu odgovornost na sebe i povedu tim na svojim leđima do velikih pobeda. Klač šutevi, sjajne odbrane u 1 na 1 situacijama, blokade, ukradene lopte- sve su to stvari koje igrači prikazuju kako bi ostavili trag i potvrdili epitet zvezda u nastajanju.
Kako se približava Fajnal For, tako i uzbuđenje dostiže svoj vrhunac. Četiri tima stoje na ivici slave i svaki se bori za svoju šansu da se upiše u istoriju. To je ujedno i najveća pozornica za igrače u njihovim mladim karijerama, gde je granica između trijumfa i slomljenog srca tanka kao žilet.
MARTOVSKO LUDILO I VAN TERENA
Draž “Martovskog ludila” nije samo u dešavanjima na terenu, već je i u navijačima koji podržavaju svoje timove. Turnir okuplja mlade ljude, neguje osećaj drugarstva i kolegijalnosti dok se bodri vlastiti univerzitet na putu do pobede, pri čemu se to zajedničko uzbuđenje deli. Bilo da se radi o bivšim studentima koji navijaju iz daleka, ili o studentima koji pakuju arene da podrže svoje timove, turnir ujedinjuje navijače u kolektivnoj proslavi sporta.
Na kraju, “Martovsko ludilo” je više od običnog košarkaškog turnira; to je kulturološki fenomen koji prevazilazi sam sport. Reč je o nervozi i uzbuđenju samog takmičenja, o radosti pobede, agoniji poraza…Ipak, jedno je sigurno. “Martovsko ludilo” će nastaviti da osvaja publiku i inspiriše generacije ljubitelja košarke u godinama koje dolaze.
FAVORITI
Titulu brani univerzitet Konektikat, koji i ove sezone važi za prvog favorita da dođe do trofeja. Popularni Uconn ove sezone ima čak 31 pobedu i samo 3 poraza i vrlo jasno pokazao da prošlogodišnja titula nije bila slučajnost. Imao je Konektikat problema sa povredama u početku sezone, kada su redom odsustvovali i Stefon Kasl i Donovan Klingan, ali je i tada bilo jasno da, ako budu u punom sastavu na završnom turniru kao što jesu, drugi timovi moraće da se pomuče da ih savladaju i spreče u nameri da osvoje drugu uzastopnu titulu.
Prvi konkurent po mišljenju javnosti jeste Purdju. Predvođen igračem godine, robusnim centrom, Kanađaninom Zekom Edejom, Purdju je ostvario 29 pobeda i 4 poraza ove godine. Sam Edej postiže 24.4 poena u proseku uz preko 60% šuta iz igre, a njegova visina od oko 224cm i izrazita snaga odvlači mnogo pažnje protivničkih odbrana, što otvara šuterima dosta otvorenih trojki. Ipak, Purdju je dosta malerozan proteklih godina, jer su ih autsajderi porazili dve godine uzastopno (Sejnt Piters i Farli Dikinson), pa će ova neprijatna iskustva sigurno biti u mislima igračima ovog univerziteta.
Kao treći favorit izdvaja se Hjuston, koji je ubeležio 30 pobeda i 4 poraza ove sezone. Hjuston tradicionalno lomi protivnike agresivnom igrom i ultra brzim tempom, gde se u oba smera izdvaja plejmejker Džamal Šed. Najveći nedostatak Hjustona jeste jako slab šut, što za dva, za tri ili čak i sa slobodnih bacanja. Uprkos tome, agresivnost u odbrani i prisustvo na ofanzivnom skoku im omogućava da šutiraju 12 puta više od protivnika u proseku, pa nam ostaje da vidimo da li će ta nešto tvrđa igra biti dovoljna da se uzme titula.
Svoje šanse definitivno imaju i Tenesi (predvođen sjajnim dvojcem Zakai Zigler–Dalton Neht), tradicionalno jaka i nezgodna Severna Karolina, domaćin finalnog turnira Arizona, kao i Ajova Stejt (u finalu Big 12 konferencije savladali favorizovani Hjuston).
