Marko Pešić u izjavi za Mozzart: Nećemo menjati format Evrolige!

Generalni menadžer minhenskog Bajerna Marko Pešić u razgovoru za Mozzart Sport dao je odgovor na mnog zanimljiva pitanja, izjavu koja će zanimati mnoge fanove Evrolige prenosimo u celosti:

O situaciji u kojoj se nalazi Bajern na početku sezone:

“Mi smo od početka Evrolige u poziciji da od prvih osam kola – šest igramo na strani. Dosta je komplikovano kada se tako krene. Bio sam ubeđen da možemo Fenerbahče da dobijemo, a po rasporedu dva puta smo gosti Beograda – Zvezdi pa Makabiju. Posle toga nam dolazi Partizan”, kaže Pešićza Mozzart Sport i dodaje:

“Ne gledam, kao što ni Zvezda ne gleda, mnogo na domaće takmičenje. Ovde je to sada bilo aktuelno zbog derbija, ali to za nas ne igra nikakvu ulogu. Gledao sam oba derbija, bile su dve potpuno različite utakmice. Međutim, Zvezda je imala problema sa povredama”.

Roster Bajerna za ovu sezonu:

“Mi smo prilično zadovoljni, ako poredimo sa tim kako smo počeli dve prethodne sezone. Jednu sa pet, drugu sa šest poraza. Naravno, takvi počeci te dve sezone imale su svoje uzroke u povredama, koroni… Ove godine to izgleda malo drugačije, jer po našem mišljenju imamo dosta dobru ekipu. Nismo mladi, ali smo neiskusni. Posebno sa Bolmarom i Fransiskom, treba nam malo vremena sa njima. Ako ostanemo strpljivi, izgledaćemo dobro, još bolje. Ibaka izgleda sve bolje, reprezentativci su posle Mundobasketa malo pali, sada pokušavaju da se vrate. Ne treba zaboraviti da smo imali trojicu reprezentativaca Nemačke u sastavu. Sve je to bilo naporno za njih. Ipak, subjektivno sam optimista kada je reč o našoj ekipi ove godine, verujem da ćemo imati dosta dobru ulogu”.

Mišljenje o Evroligi u prvih šest rundi:

“Ako gledamo generalno, Real Madrid i Olimpijakos, doduše Grci imaju problema sa povredama, igraju u svom ritmu. Real izgleda kao jedina ekipa koja je u fulu. Sve ostale su prilično nove i traže svoj ritam i treba im malo vremena. Dosta se utakmica igra, raspored je zgusnut i ekipe ne mogu kroz treninge da traže neki ritam. To važi i za nas, mi nismo skroz nova ekipa, ali smo na ključnim pozicijama menjali igrače”.

O uticaju domaćih igrača Obsta,Bonge i Gifaja:

Mi smo imali trojicu reprezentativaca koji su imali dobre uloge, nisu samo sedeli na klupi i gledali. Koliko mogu da vidim, oni su se manje fizički potrošili, više mentalno. Gledali smo da im izađemo u susret, dali smo im sedam dana odmora, onda su se vratili pred turnir u Atinu. Tamo su maksimalno profesionalno odradili svoje, ali ne možeš protiv prirode. Dobro su počeli, pa su malo pali i sada se vraćaju… Najlakše, pod znacima navoda, je bilo Dobriću koji je imao povredu, pa onda po završetku Mundobasketa nije odmah počeo da igra za klub. Sada vidim da igra dobro u Virtusu”.

Da li je Pablo Laso ključ uspeha?

“Pablo i ja smo dobri prijatelji duže vreme. On i moj otac su zajedno gradili FIBA institut trenera, tako da se dugo poznajemo i imamo kontakt koji smo održavali. Kada smo odlučili da Andrea (Trinkijeri) ide svojim putem, mi našim, pričao sam samo sa Pablom i to vrlo rano. U tom razgovoru bilo je jasno, kada sam mu objasnio kako klub funkcioniše, kako izgleda i koja je vizija za budućnost, on je rekao da je tačno to i tražio. Dobro smo legli jedni drugom. On je neko ko nosi renome vrhunskog trenera, dolazi iz kluba koji je među najboljima, ako ne i najbolji u Evropi, pa nama sada treba malo i iskustva. Čekamo novu dvoranu, koja dolazi sledeće godine, što je osnova za sledeći korak koji želimo da napravimo, a on je trener koji nam najviše odgovara za to što mi želimo da napravimo, bez sumnje. Još se malo upoznajemo što se tiče zajedničkog rada, on tačno zna šta hoće, ima odličnu komunikaciju sa timom, veliki je radnik i biće mu potrebno još malo vremena. Očekujem da krajem novembra ili početkom decembra uđemo u ritam u kojem želimo da budemo, naravno ako ostanemo zdravi”.

Vizija kluba u budućnosti:

“Mi smo dve godine zaredom bili u četvrtfinalu, na po pobedu od Fajnal fora protiv Olimpije iz Milana i Barselone. Iskustvo koje nam je dao taj period doveo nas je do toga da nam najveći cilj bude da uđemo u plej-of. Najteži deo je da se uđe u doigravanje, jer ovo nije Evroliga od pre deset godina, gde se igra po grupama, pa Top 16 faza i onda posle desetak utakmica uđeš među osam. Naš cilj je da budemo ekipa koja je u plej-ofu. Da bi ušao na Fajnal for i imao šansu da iznenadiš, možda i osvojiš Evroligu, moraš konstantno da budeš među osam najboljih. To i igračima daje dodatno iskustvo, a Pablo to ima, možda i najviše u Evropi uz Željka Obradovića. Konstantno su sa svojim ekipama odlazili do Top 8 i znaju šta treba da bi se tamo došlo i ostalo”, priča Pešić i nastavlja:

“E, sad, nova dvorana o kojoj sam pričao, daće nam nove mogućnosti, ne samo finansijske, već i sve druge za dalji razvoj kluba. Što se tiče Evrolige, prioritet za nas je da budemo konstantno u Top 8. Ako si tu, onda je lakše. Četvrtfinale se igra u desetak dana ili dve sedmice, to su specifični uslovi gde ti neke stvari možeš da kontrolišeš. To je nešto što nas interesuje, kao i trenera Lasa”.

Saradnja fudbalskog i košarkaškog kluba:

“Vidim Bastijana Švajnštajgera koji je redovno na košarkaškim utakmicama ovde, on je veliki košarkaški ljubitelj i bio je redovan na našim utakmicama dok je živeo u Minhenu. Pre sedam dana izašao je na Amazonu dokumentarni film pod nazivom ‘Generacija Vembli’. To je film o generaciji Bajerna koja je 2014. godine osvojila Ligu šampiona protiv Dortmunda na Vembliju. Taj dokumentarac počinje sedam godina pre utakmice na Vembliju i prati rast i razvoj generacije koja je došla do tog dana i uzela pehar. To iskustvo koje su fudbaleri imali nešto je za nas što je jako bitno. Svi ti ljudi koji su u klubu, zajedno sa Bastijanom koji je od početka bio tu, od 2011. godine kada smo ušli u taj projekat uvek je bio uz nas. To je nešto neprocenjivo i veliko je iskustvo učiti od njih. E, sad, mi na nekom finansijskom planu ne sarađujemo jer to u Nemačkoj nije fiskalno i legalno moguće, ali profitiramo od iskustava koja oni dele sa nama”.

O povratku Vladimira Lučića:

“Luča je imao vrlo komplikovanu povredu šake koja je iziskivala dosta dugu dijagnozu kako bi se znalo kako to tačno da se operiše. On je to prebrodio, počeo je da trenira u intenzivnijem ritmu, treba uskoro da se priključi i treninzima sa ekipom. Mi ne vršimo nikakav na njega, nismo postavili nikakve rokove jer je velika nesreća bila, takva povreda se dešava jednom u ne znam ni sam koliko slučajeva… Pošto smo mi na tim pozicijama dosta popunjeni i nemamo nikav razlog za žurbu, onda ne ubrzavamo ništa. Želimo da se on oporavi potpuno. U novembru ili najkasnije početkom decembra ga očekujemo u fulu da bi mogao da igra”.

Budućnost košarke u Evropi, proširenju Parizu, Londonu, Dubaijui izjavi Paulijusa Motiejunasa:

“Pročitao sam njegov intervju. Zaista se dosta priča o svemu tome. Od toga da ima neki litvanski klub koji će otići u Dubai, pa se pojavi informacija da Pariz ima garantovan ugovor od sledeće godine… On je u tom intervjuu dosta dobro razjasnio situaciju, da ima dosta stvari koje se bilateralno rešavaju. Pre svega situacija sa Fibom, mi smo kao klubovi izašli u susret sa tim ‘prozorom’ u februaru. Dosta toga se dešava i prvo mora dosta toga da se raščisti, da bi se zatim donosile racionalne odluke za budućnost, da li je to Evroliga sa 18 ili 36 klubova, ko treba da bude u takmičenju ili ne… Dejan Bodiroga i on (Motiejunas) su dosta aktivni po tim pitanjima, da bismo sledeće godine ili početkom naredne sezone mogli zaista da donosimo neke velike, strateške odluke koje su bitne za budućnost Evrolige. Na leto 2026. ističu desetogodišnji ugovori sa klubovima i treba da se produže, samim tim da se donesu i mnoge velike odluke. Vrlo precizno rade na tome i u ovom trenutku nema potrebe da se o bilo čemu odlučuje”.

Dubaji u Evroligi?

“Što se tiče Dubaija ili drugih ‘Dubaija’ koji se pominju, Evroliga treba da se otvori malo, ne u smislu da svi ti klubovi treba da igraju u takmičenju, ali Evropa sa svim problemima koje ima sa finansiranjem i drugim stavkama, a vidimo poslednjih dana sve više vesti i informacija o tome, mora da se razmišlja šta dalje. Lično gledam samo svoj klub, ali da bi se klubovi digli na viši nivo finansiranja, mora i takmičenje da se podigne na sledeći nivo. Zato je potrebno da se gleda i region Bliskog istoka, Aziji, Americi… Da se vidi kako Evroliga na tim tržištima može da funkcioniše. Da li će se nešto desiti ili ne, to ćemo još da vidimo. Evroliga je u procesu analize i osećam da svi klubovi koji su imali neke probleme, da sada svi rade zajedno na rešavanju istih i da cela priča ide u dobrom pravcu”.

Evroliga u dve konferencije?

“To se neće desiti, Evroliga će ostati na ovom sistemu, bar tako ja gledam. Ovaj sistem koji imamo sada doneo je velike rezultate, iako je nalik na onom što imamo u domaćim prvenstvima. Kada gledaš utakmice, igra se do poslednje sekunde, bila prva ili poslednja utakmica. Tako da ne verujem da će se tu nešto menjati, ali ono o čemu treba da popričamo jeste uloga domaćih liga i reprezentacije, da se ceo evropski ekosistem dovede u red. Evroliga, po mom mišljenju, sistem takmičenja neće menjati”.

O jedinstvenom kalendaru:

“To je imperativ, bez ikakve dileme. FIBA ima problem, jer nije zadužena samo za Evropu, već za Aziju, Afriku, Ameriku… I to nikada ne treba zaboraviti, kada se priča o FIBA. Mi, gledajući kompletnu košarku u Evropi, smo u velikom problemu jer konkurencija koju imamo nikad je veća. Ne samo tradicionalne lige poput NBA, već i Razvojnu ligu koja je podigla izdvajanja za plate, pritom koledži su otvorili mogućnost plaćanja otkupne klauzule za igrače, imamo slučaj mladog košarkaša Saragose koji je jako talentovan, a koledž UCLA je dao pare za njega da ga kupi i ti momci sada dobijaju novac. Da ne pričam sada o japanskom, kineskom, filipinskom ili južnokorejskom tržištu, koja su uvek jaka… Takođe, ne treba zaboraviti ni šta je Saudijska Arabija uradila, koja je pokrenula novu ligu ‘od danas, do sutra’, pa tako može isto da se dogodi i sa košarkom. To je takođe velika opasnost za naš košarkaški ekosistem i možemo da ga štitimo samo ako se ujedinimo. I to ne samo Evroliga i FIBA, već i domaće lige, da i one nađu svoj sistem”, kaže direktor Bajerna i nastavlja:

“Ono što mogu da vidim da je slučaj u Nemačkoj, pa i u Srbiji, jeste da je interesovanje za Evroligu znatno veće nego za domaća prvenstva, da ne može da se poredi. U Nemačkoj su dvorane pune, ali je interesovanje za Evroligu znatno veće nego za domaće takmičenje. I tu treba naći strukturu, kako da se sve to ujedini, kako bi reprezentacije, domaća i internacionalna prvenstva imala svoje mesto. Na tome se radi”.

Uvek neizbežno pitanje o večitim rivalima:

“Odluka Evrolige, odnosno klubova da Partizan i Zvezda igraju zajedno u Evroligi iako kroz Jadransku ligu samo jedan klub ima pravo nastupa, dovoljan je pokazatelj koliko se ceni košarka u Srbiji, kao i koliko su bitna oba kluba. Ne znam kako će se dalje razvijati njihovi slučajevi, to ne mogu da kažem, ali i svi napori da se klubovi finansiraju na takvom nivou, da možeš da izađeš u javnost i kažeš da možeš da budeš konkurent za četvrtfinale uz pune dvorane, znak je u kojem smeru idu stvari. To je super i pomaže da interesovanje za košarku u Srbiji i oba kluba bude povećano, pomaže i to što je stalno po 20.000 ljudi u halama, međutim dugoročno ne znam koliko je to održivo. Ne kritikujem nikoga, da se razumemo, jer svako radi onako kako mu je omogućeno da se finansira, međutim na duge staze ne znam da li je to toliko održivo, zato je u interesu svih da se bitne odluke donesu što pre, da se zna ko, šta, kad i koliko može da igra, kako bi klubovi mogli dalje da planiraju”.

O uticaju zlata sa Mundobasketa na košarku u Nemačkoj:

“Čitao sam od nekih novinara koji su plasirali takve informacije. Ali, to je neistina. Košarkaška liga Nemačke je 2015-2016. godine potpisala ugovor sa nemačkim Telekomom koji je ‘pay-to-view’ televizija, odnosno plaćaš da bi gledao određeni sadržaj. Od 2016. počeo je da prenosi sve utakmice direktno. Kasnije su kupili prava na Evroligu, da sve utakmice prenosi direktno, kao i za Mundobasket. Ne samo Nemačke, nego sve utakmice su direktno bile prenošene, kao i kvalifikacije. Ali, to je televizija koja se plaća da bi se gledao sadržaj. Ljudi plaćaju ogromne novce kako bi prenosili utakmice. Oni su imali neviđene brojeve tokom Mundobasketa, kada je u pitanju broj gledalaca. E, sad, ne možeš ti da upoređuješ Srbiju sa Nemačkom. Pričalo se kako je reprezentaciju u Beogradu dočekalo 50.000 ljudi, a u Nemačkoj 5.000. Gde možeš da imaš doček kao što je u Srbiji?”

O prenosima u Nemačkoj:

“Tako je. Ne treba gledati finale iz perspektive Srbije i Nemačke. Finale koje je prenošena na nemačkom javnom servisu, e to je razlika između Srbije i Nemačke. Javni servisi i država ne daju nikakvu pomoć sportu. Ne može niko da kaže: ‘E, sad ćete da pustite utakmicu četvrtfinale i dalje’. Ne, to samo Javni servis odlučuje. Klubovi se isključivo finansiraju sami, bez pomoći države, jer to u Nemačkoj nije dozvoljeno zakonom. Dok je bila pandemija virusa korona, država jeste malo pomogla klubove, ali to nije bilo ništa sada za upoređivanje sa onim što se dešava ovde”.

Razlika pre i posle Mundobasketa:

“Da. Košarkaški bum koji se dogodio posle Mundobasketa je neverovatan. Evo, nedavno smo igrali u Vircburgu, ekipa koju trenira Sašo Filipovski, dvorana je bila rasprodata. Kao i svuda gde se igra, sve dvorane su rasprodate. Oseti se i kod igrača drugačiji pristup. Andreas Obst, nije sad baš kao što je to Bastijan Švajnštajger, ali ga ljudi prepoznaju na ulici. Nije istina sve što se plasira. Nije baš kao u Srbiji, mada je i bolje da nije kao u Srbiji. Nemačka košarka je u velikom usponu, ne samo zbog reprezentacije koja će naredne tri-četiri godine, neću da kažem da vlada kao što su to činili Španci, ali biće faktor. Denis Šreder ima 29-30 godina, tako da će on sigurno biti tu još jedan ciklus, verujem da će ekipa ostati zajedno. Mislim da je finale sa Srbijom gledalo preko četiri miliona ljudi. A, koliko je gledalo u Srbiji? Ali, ne može da se uporedi jer je Nemačka veća zemlja, tako ne mogu ni neke druge stvari da se upoređuju”.

Za kraj o formiranju profesionalne lige Srbije od 2025. godine i Svetislavu Pešiću:

“Sve što znam jeste ono što je on rekao. Njemu je to bitno iz dosta racionalnih razloga. Ali, ne znam ništa više o tome. Nije da neću da kažem, već ne znam. Evo, ja sam u Beogradu, on je u Ženevi. Od Mundobasketa sam ga dosad video možda dva sata. Kada hoću da pitam kako je, zovem Dragana Tarlaća. Oni više vremena provode zajedno, nego što on sa mojom majkom provodi. Ne bih da dajem pogrešne informacije, ali znam da mu je taj projekat bitan zato što mu je važan razvoj srpske košarke. Kada on priča o tome, nije to zato što ima neku privatnu agendu, već zato što mu je zaista stalo”, zaključuje Pešić razgovor za Mozzart Sport.