Kapiten Partizana se u intervjuu za Part+ dotakao mnogih stvari, među kojima su povratak u Partizan, večiti derbi, svoj prvi boravak u Beogradu,…
Marinković se prisetio kako je izgledao njegov početak u Partizanu :
“Tepić je živeo na kraju moje ulice, on me vozio na treninge i dovozio sa treninga. Išao sam stalno na ručak sa njim i Lukom… Pre je bilo više domaćih igrača, nije bilo para da se dovedu stranci i onda su se igrači više družili van terena. Nije bilo toliko utakmica Evrolige, Evrokupa, imao si dve, nekad jednu nedeljno. Viđali smo se na treninzima, na putu… Ovako si više sa saigračima nego sa porodicom. Tad to nije bilo tako učestalo i često smo se družili van terena“.
Nije veliki ljubitelj društvenih mreža:
“Ugasio sam ih kad sam bio u Španiji. Katastrofa. Te društvene mreže mogu da se koriste za promociju samog sebe. Mnogi igrači to rade, javljaju se tako sponzori, hoće da ih reklamiraš… I to je okej, svako gleda to na svoj način. Meni je to oduzimanje vremena, kojeg i nemaš preterano kao profesionalni košarkaš u ovom ritmu i u današnje vreme gde ti je sve na dohvat ruke. Trošiš energiju na nebitne stvari, čitaš nebitne komentare. Stigao mi je komentar, kaže: “Je l istina da ste se ti i Džabari potukli na treningu?”. Eto… To ne da je glupost, nego ono, notorna laž… Sad treba da čitaš tako neke stvari, neko dođe i izlupeta se. Takvo je vreme, svako ima pravo na svoje mišljenje, da radi što god hoće“.
Košarka je postala glavna tema u srpskom sportu.
“To je i zbog reprezentacije, pa i košarkaške. Uspesi, idemo dalje… Nije ni to, više zato što su Partizan i Zvezda u Evroligi, Željko, sad Saša, velika imena… O čemu drugom da pričaš?“
Dotakao se i odluke da se, nakon svoje epizode u Španiji, vrati u Partizan:
“Mnogo sam razmišljao. Bilo je lepo. Treća godina u Baskoniji mi je najviše prijala. Radio sam sa Duškom, to mi je neverovatno bilo, čitav taj život tamo… Gledaš na TV-u, Partizan, Evroliga, ja treba da igram to. Tako mi se javila želja. Razmišljao sam i samo sam stavio na papir. Željko, neke privatne stvari, kum je imao saobraćajnu nesreću, to mi je bila još jedna bitna stvar zbog koje sam hteo da se vratim, porodica, mnogo volim Beograd – neke delove Beograda. Aca Matović”.
Pričao je i o mentalitetu ljudi u Srbiji:
“Takav smo narod. Ne možeš od toga da pobegneš, u ovom ambijentu kod nas. Takav smo mentalitet i tako će zauvek biti. S tim moraš da živiš. Ljudi u Španiji gledaju košarku na drugi način. Mi smo kao Grci. Pogledaj finale grčke lige, Kup naš, uvek su neki prekidi, traje… Tako je. Kad si došao ovde, moraš da znaš šta sve to nosi. Teško je, uvek je lakše kad se dobija i kad te svi hvale, ali i porazi su deo sporta. Tu se pokazuje snaga. Niko ne voli da izgubi, a pogotovu mi ovde, ali to je normalno.”
Ističe da je jako dobra atmosfera u timu u prethodne dve sezone:
“Super je atmosfera. Svi su momci na neki način ludi. Klub je tu super uradio posao, što nije lako spojiti 14 novih lica. Samo je Brendon iskakao, ali i on je super tip. Sad i u periodu kad nije baš idealno, kao i prošle godine, uvek je bila super atmosfera. To je mnogo bitno. Možda ljudima deluje da nas porazi ne dotiču. Najbitnije je ostati pozitivan u svemu i tako gledati na sve što dolazi. Ako uđeš u sivilo, a da nije dobra atmosfera…“
Partizan je prošle sezone imao loš početak i skor 2-8, pre nego što je usledila serija pobeda:
“Uvek smo imali i podršku od svih, Željko kad je rekao na onom presu ‘da vidimo šta će da bude’, tad smo ušli u seriju. Imamo leđa, podršku sa svih strana, od kuće, navijača, stafa…”
Tokom sezone su stigla dva nova pojačanja – Nik Kalates i Bruno Fernando:
“Vidi se iskustvo, kvalitet… Zna Željka od ranije, to je isto veoma bitno. Sjajan tip, spaja nas i na terenu i van njega. To je nedostajalo posle povrede Karlika. Bruno isto super pojačanje, vidi se želja, sjajan isto tip. Veoma je duhovit. Treba i njima malo vremena.”
Pričao je i o domaćim igračima:
“Bilo bi idealno da bude 12 srpskih, ali mislim da je to nemoguće. Voleo bih. Bila je priča za Tanaskovića letos, to sam negde video, ali on čovek kapiten Budućnosti, dugo dole igra. Klub kao Partizan treba da ima dobre domaće igrače. Mislim da ih imamo. I u Zvezdi su sve dobri domaći igrači. Neke nije lako vratiti. Bogdan, to bi bilo… Luča, Milutinov i sve to. Prvo su davno otišli odavde, drugo su u inostranstvu. Svako ima nešto svoje. Voleo bih, da li je to moguće, ne znam. Sigurno bi to voleli i Željko i klub, ali nije to baš tako lako. Ima privatnih stvari zbog kojih ljudi ne mogu da dođu, ostali su tamo gde im prija, gde su se navikli. Luča je u Bajernu 10 godina, Milutinov je u Olimpijakosu više nego što je bio u Partizanu…“
Uskoro nas očekuje i prvi večiti derbi:
“Nas je Dule pre spremao za derbi, jer je bilo vremena sedam do 10 dana. To je takva priprema za ceo taj dan. Sad se to više kroz novine provlači, derbi prođe – i to je to. Ko da nije ni bio. Volim derbije. Ne kao da jedva čekam, ali kad dođe, volim da igram“.
Uporedio je i Duška Vujoševića sa Željkom Obradovićem:
“Dule je svima nama bio polu-ćale, ili se trudio da bude. Razlika je što nisu bili isti timovi, iste okolnosti i onda je on imao očinski pristup prema svima nama. Sad nisu takve okolnosti, druga su vremena. Željko se trudi da sa svima priča ponaosob, ostane posle treninga, svaki dan neko drugi ima sa njim privatan razgovor koji on inicira“, zaključio je Marinković za Part+.
