Partizan i Crvena zvezda odigrali su dva derbija u dosadašnjem toku sezone skor je izjednačen, a spletom okolnosti kapiten crno-belih Vanja Marinković nije bio akter tih duela. U razgovoru za Meridian Sport, govorio je o instituciji kakvu sigurno predstavlja derbi i o izostanku sa istog, ali i o godini koja je polako iza nas.
“Naravno da me pogodilo. Ja volim da igram derbije. Ko ne voli?!”, počeo je priču za Meridian sport kapiten crno-belih košarkaša.
Ne krije…
“Nedostajalo mi je dosta. Žao mi je što nisam mogao. Ali, bio sam povređen”, podvukao je očigledno.
Partizan je u prvom derbiju odigrao sjajno. Možda i najbolje ove sezone. Pobedio. U drugom je desetkovan povredama izgubio. Više nije sam u vrhu ABA lige, već je u grupi od tri tima koja imaju dva poraza. Ali – Marinkovića to ne brine.
U skladu sa trenutkom u godini čije poslednje dane brojimo, kapiten crno-belih je sumirao urađeno.
“ABA liga je sasvim u redu. Okej, taj poraz od Budućnosti…”, tu je zastao da bi potražio prave reči da objasni šta se tu dogodilo.
A dogodilo se…
“Više neki umor, dekoncentracija, nego naša loša igra.”
Drugi poraz je bio taj protiv Zvezde…
“Igrali smo koliko smo mogli, skraćena rotacija... Mislim da smo i pored svega odigrali dobar meč. I bili na loptu od pobede.”
Što se Evrolige tiče… Valjak je počeo dosta sporo, pa ubacio u petu brzinu, pa opet malo zakočio.
“Nova smo ekipa, mlada. Imamo, kao i svi u Evroligi, uspone i padove. Da, možda smo u nekim utakmicama mogli bolje. Nažalost, nismo. I to je to. Imamo sad drugi krug.”
To je sve samo u poslednjim mesecima godine. Godine koju je počeo kao igrač Baskonije, u kojoj je u dresu Srbije osvojio bronzanu medalju na Olimpijskim igrama. Potom se vratio u Partizan da nastavi gde je stao pre pet sezona. I opet je na njegovom dresu kapitenska traka.
“Dobra je bila ova godina. Bila je super”, rekao je Marinković.
I to počevši od – Baskonije.
“Ostao sam u dobrim odnosima sa ljudima iz kluba. Ostavio sam neki trag tamo. Ja bar tako mislim. Ne gledam to košarkaški, već više kako su me ljudi prihvatili kada sam došao i kako su reagovali kada sam odlazio, koliko im je bilo žao što idem. I meni isto. Ali, bilo je vreme. A onda je došlo i leto, Olimpijske igre, bronza… Pa Partizan. Realno, bila je dobra godina.”
Kad se osvrne na ovih nekoliko meseci u Humskoj, da li može da uporedi sa onim što je bilo pre?
“Ne! Sve je novo. I ja, i klub… Sve je drugačije. Mnogo mi je drago što sam ovde, što se borimo kroz sve da vratimo klub na mesto koje mu pripada. Put je dosta težak, ali tu je i neka slast, što je lepo… Da se nešto osvoji, da se nešto uradi u ne tako savršenim uslovima.”
U premotavanju filma na 2024, olimpijska bronza mora da dobije poseban deo. Uspeh koji je ta čudesna ekipa Srbije ostvarila u Parizu. Da li uopšte ima nešto što o tome nije rečeno?
“Sve sam rekao. Najviše pamtim tu poslednju utakmicu, slavlje. Mislim da ćemo tek za neko vreme biti svesni šta smo uradili. I dalje je to sveže. Ne razmišljam o tome, iskreno, iako smo uradili strašno veliku stvar. Ali tek kada budemo prestali da igramo, shvatićemo šta smo postigli, na koji način i u kojim uslovima. Na koji način smo i proslavljali…”
Odmah posle Pariza počelo je da se priča o Evropskom prvenstvu. I to u kontekstu da će tu Srbija da napadne zlato. Marinković malo spušta loptu…
“Daleko je to. Tek u septembru. Ima skoro godinu dana do tad. Realno, dosta vremena.”
Kaže – 2024. je bila dobra. A šta od 2025. želi?
“Zdravlje pre svega. A onda da se osvoje trofeji sa Partizanom”, poručio je kapiten crno-belih.
