Majstorstvo i magija Tea Maledona ruši Anadolu Efes?

Foto: Euroleague

Još jedan od duela 12. kola Evrolige koji potencijalno može doneti uzbuđenja jeste duel između lionskog Asvela i turskog Anadolu Efesa. Domaćin iz Vilerbana, predgrađa Liona, pokušaće da sačuva pozitivan skor pobeda i poraza na svom terenu ove sezone, dok će Efes tražiti potvrdu dobre forme na gostovanjima, gde su ubeležili čak 5 od ukupno 6 svojih pobeda, uz samo jedan poraz na istim.

Za razliku od nekih prošlih sezona, ekipa Asvela za sada deluje solidno i pored ne tako sjajnog bilansa od 3 pobede i 8 poraza. Trener Pjerik Pupe je skockao vrlo zanimljivu ekipu koja je pokazala zube i na svom terenu, a i na pojedinim gostovanjima jačim ekipama. Skupo su prodali kožu u Pireju protiv Olimpijakosa iako desetkovani, kao i u Blaugrani na gostovanju Barseloni, a da su itekako sposobni da odigraju čvrstu i brzi košarku nedavno je iskusila i Crvena Zvezda.

Kao i većina timova u Evroligi, i Asvel je imao kadrovskih problema tokom ove sezone. Plejmejker Paris Li tek se nedavno vratio u sastav, kao i veteran na poziciji centra, Žofri Lovernj. Na nešto kraće su tokom sezone bili odustni i Nando de Kolo i Nil Sako, ali sa izuzetkom Admirala Skofilda i Edvina Džeksona Pjerik Pupe će verovatno imati na raspolaganju ceo tim.

Prvo ime tima svakako je sjajni plejmejker Teo Maledon, koji predvodi napad svoje ekipe na izvanredan način. Kakvu sezonu igra govori činjenica da je već dva puta uspeo da bude MVP kola u okviru Evrolige, u 4. odnosno 10. rundi takmičenja. Prosečno beleži 17.6 poena, uz po 4 skoka i asistencije i prosečan indeks korisnosti od 21.6, a i često osporavani šut za 3 poena doveo je na izuzetno pristojan nivo-38.3%! Treba dodati i doprinos novajlije iz Šolea, Nila Sakoa. Sako radi svoj posao rim protectora na izvrstan način, budući da beleži 7 skokova po meču, uz vrlo pristojnih 9.6 poena po meču. Povrh toga, deluje da je sjajna hemija uspostavljena između dvojca Maledon–Sako, iz čega po pravilu dolaze dobre stvari za ekipu Asvela.

Ipak, i pored vanserijskog šuta za 3 poena Asvela od čak 42.6% po meču, po čemu su lideri takmičenja, glavni problem ekipe je previše veliki broj izgubljenih lopti po utakmici, čak 13.6, što ih svrstava na samo dno Evrolige. Ta nestabilnost usled pokušavanja nametanja bržeg ritma u tranziciji i primarnog kontranapada je rak rana francuskog predstavnika. Uz to, pored Sakoa koji je standardan na skoku, ekipi fali visine i atletike na pozicijama 4 i 3, pa ostaje da se vidi koliko će tu pomoći novopridošli Andre Roberson čiji će zadatak biti baš one stvari koje škripe Asvelu-odbrana i defanzivni skok.

Ekipa Efesa je u dosadašnjem toku Evrolige zabeležila 6 pobeda i 5 poraza i uz par izuzetaka, može se reći da igra sezonu iz reda očekivanih, gde su porazi mahom dolazili od objektivno jačih ekipa, a pobede protiv jednakih ili slabijih. Međutim, izuzetak tom pravilu svakako je pobeda protiv Reala u Madridu na maestralan način, gde su Madriđani bili potpuno nadigrani i isfrustrirano ušli u sukob sa igračima Efesa, ali i iznenađujući poraz od Pariza na svom terenu, gde se može reći da je Efes bio potpuno bez rešenja za atipičnu igru gostiju iz prestonice Francuske.

Ono što je zanimljivo za sezonu Efesa jeste to da znatno bolji skor imaju na gostujućem terenu-5 pobeda i samo jedan poraz, dok je na domaćem terenu pobeđen samo Olimpijakos uz 4 poraza. Vrlo paradoksalno, kada se zna da je Efes godinama važio za ekipu koja gro svojih pobeda zabeleži na domaćem terenu, dok je na gostujućim utakmicama skor bio dosta lošiji.

Svojevrstan problem za Efes je nedostatak u vidu neigranja Šejna Larkina usled povrede, i ne treba trošiti reči koliko je on značajan za nekadašnjeg osvajača Evrolige. Pa ipak, i pored toga, trener Tomislav Mijatović uspeo je da rasporedi uloge u njegovom odsustvu tako da se taj nedostatak ne oseti kao u nekim prethodnim godinama. Ključeve ekipe preuzeo je Darius Tompson, koji je igru prilagodio sebi i za razliku od 1 na 1 izolacija koje praktikuje Larkin uz dosta uspeha, visoki plejmejker štetu protivniku zadaje kroz pik en rol igru i kontranapade, gde pravovremeno upošljava svoje saigrače. Poprilično dobro igra Tompson od kako nema Larkina u ekipi, delom zato što je i više šuteva pripalo njemu, ali i delom zato što se čini da je konačno pronašao svoje mesto i rolu u ekipi Efesa, nakon nešto lošije prve sezone.

Dodajmo na to i vrsne šutere kao što su Džordan Nvora i Rodrig Bubua, kao i ol-araund skorera poput Elajdže Brajanta, koji igra najbolju sezonu u karijeri, uz prisutvo stamenog centarskog dvojca Poarje–Oturu, i dobijamo vrlo opasnu ekipu, sposobnu da napadački parira i nadigrava za poen više sa bilo kojom ekipom u Evropi.

Ekipno gledano, Efes se kao i svake godine odlikuje elitnim napadačkim brojkama, o čemu je već pisano u paragrafima iznad. Ofanzivni rejting od 118.4 na 100 poseda to potvrđuje, po čemu su četvrti u celoj ligi. Egzekucija pozicionog napada takođe je dobra, budući da za 2 prosečno šutiraju 58,8% a ne gube previše lopti-ispod 13 po utakmici. Razlog zašto imaju tako loš bilans pobeda i poraza na domaćem terenu jeste jako slaba šuterska forma na svom parketu, gde u Istanbulu Efes šutira znatno gore nego na gostovanjima- samo 33.3% za 3, uz užasnu odbranu sa defanzivnim rejtingom od tek 123.6. Ipak, Efes igra daleko bolju odbranu, a i napad, van Istanbula pa je za očekivati da izađe na kraj sa ekipom Asvela.