Lončar: Da je Partizan mogao da bira ne bi izabrao Penjaroju

Bivši igrač i funkcioner košarkaškog kluba Partizan Nikola Lončar za Mozzart sport komentarisao je trenutno stanje u klubu. Dotakao se mnogih tema, trenera Penjaroje, novog centra Džekirija, ali i večitog rivala.

Za početak Lončar se osvrnuo na stanje u Evroligi, dok je istakao činjenicu da je neprihvatljivo da Partizan bude poslednji.

“Generalno i ima i nema iznenađenja. Kada pogledamo tabelu, na vrhu je Hapoel, koji je potrošio ogroman novac. Međutim, smatram da oni počinju da padaju u formi, zbog nekih povređenih igrača. Vidimo da Vasa ne igra, isto tako vidimo da je Partizan poslednji, što nam uopšte nije drago. Zvezda je prijatno iznenađenje. Igra dobro, borila se i to je potvrdila na poslednjoj utakmici protiv Efesa u Istanbulu, da neće da stane. Što se tiče ovih velikih – Olimpijakos i Panatinaikos imaju promenljivu formu. Real Madrid se i dalje traži, Barselona je digla svoju formu dolaskom Ćavija Paskvala, dok je Monako konstantno dobar. Sviđa mi se Žalgiris kako igra, Virtus se podigao dosta u poslednjih mesec dana. Imamo ove timove koji su stalno na poslednjim pozicijama Asvel, Pariz i Bajern umesto Albe. Generalno, Bajern ima razočaravajuću sezonu, još su ostali bez Dinvidija. Vratio se Pešić, videćemo šta će on da radi. Tržište između Evroligaša je gotovo i sada mogu da se dovode igrači samo iz drugih takmičenja. Nekih velikih iznenađenja nije bilo, ali stvarno nama navijačima Partizana ne prija ovo, da vidimo klub na 20. mestu i to je za mene neprihvatljivo”.

Naredna tema bio je odlazak Tajrika Džonsa, kao i dolazak njegove zamene, Tonjea Džekirija.

“To su slični igrači. Tajrik nije ni shvatio šta znači dres Partizana. U poslednje vreme se ponašao amaterski i jedva čekao da ode. Bio je ljut i nezadovoljan sa nekim stvarima. Ne znam zbog čega je to tako i to mora da se istraži unutar kluba. Nemam nikakve informacije, ali se ružno ponašao i smatram da je klub dobro uradio što ga je pustio i doveo drugog igrača. Toni Džekiri dolazi iz Rusije, ali generalno je bilo potrebno da se nađe igrač sa nekim CV-ijem koji ima iskustva u Evroligi. Ima 32 godine, u nekim segmentima igre je bolji od Tajrika, u nekim nije, tako da je to zamena za poziciju. Može da donese na niskom postu više nego Tajrik. Međutim, ne može da trči, ne može da skače i da bude tako aktivan, kao Tajrik. Ono što vidim, jeste da je inteligentniji od Džonsa, ali to je čista zamena igrač za igrača”.

U trenutku kada je Željko Obradović napustio Partizan, nije postojao niti jedan slobodan trener sa određenim iskustvom koji je hteo da dođe u Beograd sem Đoana Penjaroje.

“Penjaroja je bio jedini trener na tržištu sa određenim CV-ijem i pedigreom koji je hteo da dođe u Partizan, tako da ta stvar dosta govori. U ovom teškom momentu je sigurno dobro razmislio da li da dođe. Dobio je ugovor do kraja sezone plus jedan, što je za njega vrlo dobra motivacija. Sigurno su mu iz kluba rekli da će pojačati tim za ovu sezonu. Međutim, po mom mišljenju malo je kasno za ovu sezonu, bar što se tiče Evrolige, dok za druga takmičenja nije. Penjaroja je svakako iskusan trener, najbolje uspehe je imao sa Burgosom, dok je rad u drugim sredinama bio diskutabilan i u Valensiji i u Baskoniji i u Barseloni. Tamo je izdržao prvu godinu, pa dobio otkaz. Sigurno da ima želje i volje da radi, a svi strani treneri kada vide atmosferu, navijače i težinu Partizana shvate da moraju da rade preko granice maksimuma”.

Španski treneri su uglavnom najpodobniji da vode španske timove, jedini izuzetak od ovog pravila je Ćavi Paskvač.

“Nisu komforni, a to smo videli i na primeru Pabla Lasa. Jedino Ćavi Paskval je sa Zenitom pravi dobre rezultate, ali je to trener koji je nivo iznad svih. Za španske trenere je zona komfora raditi u Španiji, pogotovo u klubovima koji su deo Evrolige, kao i ovi timovi koji su u Evrokupu i FIBA. Tamošnji treneri koji su dobri i kvalitetni se retko odlučuju da odlaze iz Španije. Penjaroja sigurno ne bi došao da je imao klub, međutim, pojavio se na tržištu, prihvatio ponudu Partizana i to je to. Da je Partizan trebalo da bira nekog novog trenera na početku sezone za neke buduće projekte, siguran sam da ne bi izabrao Penjaroju”.

Džabari Parker je najveće razočarenje ove sezone kada je u pitanju crno-beli tabor.

“Sve ono što on pokazuje na terenu, ali i van terena je razočaravajuće. Vidimo kroz njegov govor tela na parketu i na klupi, zatim njegovih izjava. U zadnjim utakmicama smo videli neke diskutabilne poteze, gde je morao bolje da reaguje. Protiv Borca je odigrao nešto. Međutim, to je daleko od evroligaškog nivoa, gde bi on morao da bude udarna igla Partizana. Već se dosta pisalo o tome i delim mišljenje da on ima potpuno pogrešan pristup. Ne znam zašto je to tako, niti šta se dešavalo unutar svlačionice i sa klubom, tako da je i on možda trebalo da ode. Ipak, jako je teško udomiti takvog igrača, jer niko neće da preuzme veliki ugovor. Moguće je uraditi ukoliko igrač hoće da se odrekne jednog dela zarade, ali znamo da Amerikanci to retko rade”.

Saša Obradović se vratio u Crvenu zvezdu u pravom trenutku i uspeo da usmeri tim na pravi kolosek.

“Obradović je prodrmao Zvezdu i doveo igrače u neki njihov maksimum. Kasnije je došao Batler, koji je fenomenalan igrač. Još uvek se čeka Grejem i on dosta oscilira, čak nije ni pokazao sve ono što je radio u NBA. Ostali igrači nekako prate taj ritam, Zvezda konstantno igra sa dosta povreda i bez kontinuiteta. Međutim, Zvezda je jako prijatno iznenađenje. Pogotovo mi je drago zbog Saše Obradovića, kojeg jako cenim kao bivšeg saigrača i čoveka. Sale je baš pravi i Zvezda je napravila najbolji mogući potez što ga je dovela u svoje redove”.

Valensija je jedno od prijatnijih iznenađenja ovog takmičenja, brza, poletna košarka, sa plejmejkerom Tompsonom i mnoštvom kvalitetnih bekova.

“Možemo da kažemo da je iznenađenje, ali kad vidimo način igre, dugu klupu i Pedra Martineza koji je jedan od najboljih trenera ne samo u Španiji, već u Evroligi. To je neki stil Pariza koji oni igraju sa dosta inteligencije, ne onako samoubilački kao što radi Pariz, već poseduju i neke druge stvari i alternative. Vidimo da su dobri u oba pravca, da ih uopšte ne dotiče to da li vode sa 15 poena ili gube sa isto toliko. U ACB ligi su dominantni, uspeli su da okrenu utakmicu i kada su gubili sa minus 17. Njihov kapacitet povratka u meč je neverovatan i videli smo i protiv Partizana šta je bilo. Igraju, čekaju svoj trenutak. Nisu to neki igrači, velike zvezde, već imaju trenera koji je najveća zvezda”.

Ko može da uzdrma Večite rivale u pohodu na titule u ABA i KLS?

“Daleko je to još. Što se tiče ABA lige, KLS-a tu su pretendenti za titule i kvalitetniji u odnosu na ostale. Jedino može da poremeti Dubai, kao i Budućnost, koja igra dobro u Evrokupu i videćemo da li će da se pojača, što može dodatno da joj ta na samopouzdanju. Što se tiče Evrolige, mislim da Crvena zvezda ima realne šanse za nešto. Deveto i deseto mesto i domaći teren u plej-inu bila bi dobra pozicija za Zvezdu, dok bi plej-of defintivno popravio rezultat od prošle sezone i bio velika stvar za njih. Pričati u ovom momentu o nekom fajnal-foru nije realno, ali nikad ne znamo šta može da se desi. Što se tiče Partizana, po meni je to završena sezona. U narednih 19 utakmica napraviti niz od 12 ili 13 pobeda je dosta nerealno. Opet, znamo da košarka može biti nepredvidiva, pa da ostavimo neki promil nade za nas koji navijamo za Partizan”, zaključio je Lončar.